Rehabilitacija magistralnih puteva

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=526062#p526062:2ge7u3qp je napisao(la):

dragan » Mon Mar 19, 2018 10:41 am[/url]":2ge7u3qp]Naslov ove teme nije dobar, jer je "rehabilitacija" pojam iz prava/suda

a "rekonstrukcija" je odgovarajući, jer je to pojam iz gradjevinsrstva.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=526894#p526894:1fysoqgl je napisao(la):

TranspoWarrior » 22 Mar 2018 12:38 pm[/url]":1fysoqgl]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=526062#p526062:1fysoqgl je napisao(la):

dragan » Mon Mar 19, 2018 10:41 am[/url]":1fysoqgl]Naslov ove teme nije dobar, jer je "rehabilitacija" pojam iz prava/suda

a "rekonstrukcija" je odgovarajući, jer je to pojam iz gradjevinsrstva.

Kliknite za proširenje...

U putogradnji, radovi se dele na novu izgradnju, rekonstrukciju i rehabilitaciju.

Rehabilitacija predstavlja radove na popravci puta unutar postojećeg putnog pojasa, bez eksproprijacije. Rehabilitacija može obuhvatiti jednu od tri vrste radova: presvlačenje (ojačanje) kolovoza, obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu trupa puta.

Rekonstrukcija predstavlja radove kojima se menjaju konstruktivni i geometrijski elementi puta, kao npr. širina, radijusi, podužni nagibi i sl. Rehabilitacija služi da se put popravi, a rekonstrukcija da se podigne rang puta ili poprave nebezbedna mesta (Izvor).

Pošto se u ovoj temi obrađuju radovi koji obuhvataju samo popravku puta bez eksproprijacije, naslov je dobar. Plus, sve ove deonice potpadaju pod projekat koji se zove Road Rehabilitation and Safety Project, tako da teško da je rekonstrukcija.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=526062#p526062:672sdy2q je napisao(la):

dragan » Pon Mar 19, 2018 10:41 am[/url]":672sdy2q]Naslov ove teme nije dobar, jer je "rehabilitacija" pojam iz prava/suda

Kliknite za proširenje...

Sanacija puta Niš-Merošina preko Mramorskog brda

Sanacija puta Niš-Merošina preko Mramorskog brda počela je danas na delu gde je zbog klizišta kolovoz pretrpeo veća oštećenja. Gradilište su obišli većnik Miloš Milošević i direktor Direkcije Nebojša Lović.
Pored presvlačenja kolovoza novim slojem asfalta koji će popuniti ulegnuća i ispupčenja nastala zbog pomeranja tla, radi se i na čišćenju i osposobljavanju kanala za odvod atmosferskih voda sa obe strane puta.
Gradski većnik Miloš Milošević i direktor Direkcije za izgradnju grada Nebojša Lović istakli su da je sanacija bila neophodna jer je stepen oštećenja puta takav da ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja.

Prema rečima direktora Lovića dodatni problem je predstavljalo to što su oba kanala za odvod kišnice bila potpuno zapuštena i van funkcije, tako da se voda sa brda slivala putem i dodatno potkopavala kolovoz.

Zbog radova, saobraćaj se na ovoj deonici odvija usporeno, uz naizmenično propuštanje vozila iz jednog, odnosno drugog smera, pa je zato neophodan i pojačan oprez vozača.

Asfaltiranje će početi odmah po završetku čišćenja odvodnih kanala a posao će, kako tvrdi Lović, biti završen u najkraćem mogućem roku, kako bi se odvijanje saobraćaja na ovoj deonici što pre normalizovalo.

komentar

Zoran 14. 06. 2018. at 21:51
Da li ste, gospodo novinari, proverili vest koju ste objavili? Jedino sto je istina od ovog teksta je da su neki ljudi pre nekoliko dana na krivini nesto kopali, zadrzali se par sati i nestali. RADOVA, GOSPODO, NEMA. Lazu da se radi na sanaciji. Zivim na brdu i prolazim vise puta dnevno tim delom. RADOVA NEMA, Ali zato ocekujemo da posle jos jedne jace kise put postane neprohodan jer ga je kliziste nacelo, a voda ce ga dokrajciti. Jedini koji su tog dana kad je ovo slikano radili do kasno uvece su ljudi iz elektroprivrede koji su popravljali strujni kabl koga je neko verovatno pokidao. Ostali su se samo slikali i otisli. I to je sve. Dosli, iskopali par metara kanala, slikali se, objavili vest i vise se nisu vratili.

Kliknite za proširenje...

Konačno sanacija puta preko Mramorskog brda


Danas je počela sanacija puta Niš-Merošina preko Mramorskog brda, u delu kroz samo selo Mramor, gde je zbog klizišta kolovoz i pretrpeo najveća oštećenja.

Pored presvlačenja kolovoza novim slojem asfalta koji će popuniti ulegnuća i ispupčenja nastala zbog pomeranja tla, radi se i na čišćenju i osposobljavanju kanala za odvod atmosferskih voda sa obe strane puta.

Gradilište su obišli Gradski većnik Miloš Milošević i direktor Direkcije za izgradnju grada Nebojša Lović, koji su istakli da je sanacija bila neophodna jer je stepen oštećenja puta takav da ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja.

Prema rečima direktora Lovića dodatni problem je predstavljalo to što su oba kanala za odvod kišnice bila potpuno zapuštena i van funkcije, tako da se voda sa brda slivala putem i dodatno potkopavala kolovoz.

Zbog radova, saobraćaj se na ovoj deonici odvija usporeno, uz naizmenično propuštanje vozila iz jednog, odnosno drugog smera, pa je zato neophodan i pojačan oprez vozača.

Direktor Lović kaže da će asfaltiranje početi odmah po završetku čišćenja odvodnih kanala, i da će posao biti završen u najkraćem mogućem roku, kako bi se odvijanje saobraćaja na ovoj deonici što pre normalizovalo.

komentar

Zoran, 13.06.2018:
Da li je ovo isti onaj Mramor u kome ja zivim? Verovatno nije (iako su mi slike veoma poznate) jer u Mramoru u kome ja zivim nema nikakvih radova. Jesu pre dva dana par sati nesto kopali, popunili par rupa koje je napravio Naisus popravljajuci vodovodne cevi, ali to je daleko od sanacije puta. Verovatno se ceka da neko nastrada pa da se nesto uradi po pitanju sanacije. Ili cekaju jos jednu jacu kisu kako bi put postao neprohodan. Pa cemo onda u grad zaobilazno, autoputem. A mozda je i bolje tako, bar necemo lomiti auta vozeci po onim rupama i dzombama. Ovo je lako proveriti - nije daleko od grada, dodjite pa vidite o cemu se radi. Ali uzmite neku kantu od auta jer cete novi polomiti, kao i mi koji svakodnevno vise puta tu prolazimo, nase.

Kliknite za proširenje...

Ima para, nema putara

Već sada je izvesno da će ambiciozni projekat obnove 1.100 km državnih puteva trajati mnogo duže od planiranih pet godina. Iako je u maju 2015. godine najavlјeno da će do početka 2019. u Srbiji biti rehabilitovano više od 650 km državnih puteva, do sada je urađena tek trećina zacrtanog. Trenutno se na još tri deonice obnavlјa još 72 km, a ugovori su potpisani za naredna 124 km. Najveća dilema je zašto se kasni i kada će početi radovi na preostalih 800 km


Srbija je veliko putarsko gradilište, i to nije nikakva fraza jer samo se na Koridoru 10 gradi 49 km a na budućem autoputu Beograd - Južni Jadran još 79 km. To se mora i treba, jer bez tih kilometara jednostavno nećemo imati dobru vezu sa međunarodnom mrežom puteva. Ipak, svaki dobar domaćin zna da koliko god je važno i lepo modernizovati i sagraditi nešto novo u kući, još je važnije održavati i sačuvati ono što već postoji. Tako i država pored izgradnje novih puteva mora da vodi računa da postojeća mreža bude sačuvana, da vozači ne lome točkove a ljudi ginu zbog rupa i opasnih krivina. Zato je u maju 2015. predstavljen veliki međunarodni Projekat rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja. Kažemo međunarodni jer osim što se delom finansira iz republičkog budžeta, novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke. Najveći deo obezbediće Vlada Srbije iz budžeta - 116,2 miliona evra, a ostatak će stići iz međunarodnih kredita. Svetska banka će projekat finansirati sa 73,8 miliona evra, a Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj obezbediće po 100 miliona evra.

Nadležni u JP Putevi Srbije i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sačinili su na osnovu stanja kolovoza i puta i kriterijuma ekonomske opravdanosti ulaganja, spisak od 54 deonice ukupne dužine 1.100 km. Četiri godine kasnije interesovalo nas je kako stoje stvari i dokle se stiglo sa realizacijom projekta.


Deonice koje su ušle u projekat nisu izabrana nasumice. Reč je o pravcima na kojima je kolovoz bio u toliko lošem stanju da je nesmetano i bezbedno obavljanje saobraćaja ozbiljno bilo ugroženo. Osim novog asfalta, na njima je trebalo sanirati i ozbiljna oštećenja trupa puta koja su nastala usled pojave klizišta. Iako se u celu priču krenulo ambiciozno, ispostavilo se da stvari ne idu baš kako je planirano. Prema zvaničnim podacima JP Putevi Srbije, u okviru Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja u 2018. godini završeni su radovi na ukupno 73,4 km. Reč je o deonicama Mali Zvornik - Ljubovija 1, Mali Zvornik - Gračanica, Topola - Bućin grob i Kać - Zrenjanin 1 (obilaznica). Sa već završenim deonicama to je ukupno 222,2 km iako bi prema planu do danas trebalo da je urađeno 650 km, ili tri puta više. Do sada izvršeni radovi koštali su 9,30 milijardi dinara.

Trenutno su aktivna tri velika gradilišta koja su započeta prošle godine i to na autoputu granica sa Hrvatskom - Kuzmin (43,3 km), deonica između Vlasotinca i Svođa (12,51 km) i Irig 2 - Ruma (15,5 km). Ukupno nešto više od 74 km. Osim ovih gradilišta, u Putevima Srbije očekuju da bi do kraja građevinske sezone trebalo da počnu radovi na još 124 km, jer su završene sve procedure i izabrani izvođači. To je delimično dobra vest jer znači da se ipak nešto radi, ali vozače svakako interesuje zašto se ovoliko kasni i šta je sa preostalih više od 800 km puteva koji su ušli u projekat obnove.


Iako smo od putara navikli da nam daju razna objašnjenja za odlaganje rokova, ovog puta stvari su se zaista iskomplikovale mimo njihove volje. Naime, kao razloge zbog čega se kasni u realizaciji projekta, nadležni navode kašnjenje kod samih finansijera (banaka) u primeni jedinstvenih procedura za projekat. Zbog toga je došlo i do kašnjenja u izradi projekata jer naše projektantske kuće su u već pripremljene planove morale da ubacuju nove zahteve investitora, najčešće vezane za ekologiju. Deo odgovornosti snose i projektanti, jer kako kažu u Putevima Srbije, kasnilo se jer je ovaj važan deo priče poveren kompanijama koje ni tehnički (organizaciono) ni ljudski nisu bile spremne da posao završe kvalitetno i na vreme. Mi samo možemo javno da pitamo "zašto je onda taj posao poveren njima?"

Ništa bolja situacija nije ni sa putarima, jer na tržištu jednostavno nema dovoljan broj putarskih preduzeća koja imaju kvalifikovanu radnu snagu i kapacitet da rade ozbiljniji posao od krpljenja rupa ili farbanja linija. Zato se izbor izvođača razvlačio, a rokovi za početak posla pomerali. Na kraju liste "krivaca" je i država, ili oni koji u njeno ime učestvuju u ovom projektu, jer nisu na vreme završili imovinsko-pravne poslove pravdajući se zahtevima banaka koje nisu usklađene sa procedurama kakve se sprovode u Srbiji.

Očigledno je da je izgovora za pravdanje mnogo, ali i da su sve karike u lancu ovog projekta podbacile. Ovo što smo utvrdili nije nikakva uteha ni vozačima koji lome točkove ni poreskim obveznicima koji će kredite vraćati. Umesto da do kraja 2020. imamo završen ceo projekat, već sada se zna da će samo deonice koje se finansiraju iz Svetske banke biti završene 31.12.2020, a one za koje je novac obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj do kraja 2021. Poslednje će biti završene deonice za koje sredstva daju Evropska investiciona banka i budžet Srbije, i to tek do juna 2022. Živi bili pa videli.


Ulaganje u bezbednost

Projekat obnove puteva nije važan samo iz ekonomskog ugla kako bi se sačuvao veliki kapital koji predstavljaju državni putevi, već se njime direktno podiže nivo bezbednosti saobraćaja. Naime, putevi koji će biti obnovljeni neće dobiti samo nov kolovoz i saobraćajnu signalizaciju, već će se eliminisati i neka rizična mesta kao što su opasne krivine, putni prelazi ili klasične raskrsnice, koje će postati kružni tokovi. Strućnjaci JP Putevi Srbije predviđaju da će se nakon završetka ovog projekta broj nesreća sa smrtnim ishodom na deonicama koje su njime bile obuhvaćene, smanjiti za najmanje deset odsto.


Izvor:
novine "SAT plus", br. 471, (02.05.2019. godine)

Kliknite za proširenje...