Železnice - infrastruktura

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=558235#p558235:268w4397 je napisao(la):

spatiotecte » Čet Avg 09, 2018 1:37 pm[/url]":268w4397]
Jer niko ne razmatra nesto sto je fikcija.

Kliknite za proširenje...

Ooo iznenadio bi se...

Lokomotiva 441 je konstrukcija Svedske fabrike ASEA starog tipa Rb2 ciju je licencu kupila JZ sredinom 60.ih godina .
Vec tada je u Evropi to bilo prevazidjeno i prelazilo se sa dioda na tiristore..

Da je neko citao fabricke izvestaje (ASEA) video bi da je najnoviji tip na toj sasiji i sa istim trcecim postoljima, RC-7,
uspeo da dostigne brzinu max. 180 Kmh..

Ta "R" sasija i postolja NE MOGU istrpeti bezbedno vecu brzinu... Slicno su prosli YU konstruktori pri modifikaciji
u lokomotivu 442, gde su samo jednom, u probnoj voznji postigli brzinu od 187 Kmh. Danas 442 vozi do 150 Kmh.
Ko voli fikcije, i ne voli da cita, ne mora, :lol: ali za ostale evo neutralnog stiva ..Ili ce biti da konstruktor i proizvodjac laze..
A mozda i Wiki folira.. :lol:
https://en.wikipedia.org/wiki/SJ_Rb

https://en.wikipedia.org/wiki/SJ_Rc

To sto pise u Wikipediji ne mora nista da znaci.
U toj istoj wikipediji pise za ovu SNCF BB9004 da je Vmax 140, a oni uspeli da modifikuju tu lokomotivu za preko 300.

I Jugova zasija nije predvidjena da ide preko 160, pa opet imas ljude koji su uspeli da upakuju motor od lancije 2.0 i ojacaju sasiju i da naprave jugo koji ide 250+

Ja predpostavljam da su predvideli da ojacaju sasiju ako planiraju da preprave lokomotivu za 200+

Inace kad je modifikovana 442 i kad je uspela da vozi 187km/h to nije bilo ogranicenje lokomotive vec u SFRJ nije bilo pruge gde si mogao da vozis brze.
Dakle da ne mesamo pojmove, infrastruktura je bila ogranicavajuci faktor a ne tehnologija.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=558237#p558237:15s9adw2 je napisao(la):

Дошљак » Thu Aug 09, 2018 1:46 pm[/url]":15s9adw2]Синоћ је дошло до цурења фосфорне киселине у Врчину, због чега воз за Бар има велико кашњење.

Kliknite za proširenje...

Na svu sreću ne prevoze fosfornu kiselinu kroz Vukov spomenik. Samo cisterne sa naftom i naftnim derivatima.

Ova tema me podseća na slične teme iz tehnike koje sam čitao, samo što se radilo o vojnoj tehnici.

@Spatio, i naš jurišni avion J-22 Orao je jednom prilikom uspeo da probije zvučni zid i na momenat postane transssonična letelica. Znaš kako? Tako što su ga podigli na maksimalnu visinu, pa ga zalteli na dole, dali mu forsaž i terali tako sve dok nije probio zvučni zid. Pa ga brže bolje ispravljali da se ne zakucaju u zemlju. I nakon toga mu menjali delove od stresa i vibracija koje je preživeo tokom tog testa od svega nekoliko minuta. To je učinjeno jednom (dokumentovano), mooožda još dva puta na istu foru, i nikad više. I pokazalo se kao rizična, povuci-potegni rabota moguća samo u eksperimentalnim uslovima, odnosno u uslovima koji se u ratnom dejstvu nikad neće dogoditi.

Ipak, to nije sprečilo deo ljudi i javnosti da brže bolje plasiraju priču kako je taj avion čudo tehnike, kako je mogao da bude naš F-4 Fantom i da osvoji svet porudžbinama, saaaaamo da su nam Britišeri dali motore koji mogu da razviju supersonične brzine. I nije ih sprečilo da ga pretvore u svojevrsnu ikonu koju i dan danas obožavaju i uzdižu u nebesa iako je već odavno postao potpuno nebezbedan, prevaziđen i zreo za penziju.

Tako i ti s ovim idejama o transformisanju zastarelih srpskih železnica odnosno lokomotiva od pre 50 godina u brze vozove. Mani se ćorava posla. Niko ne osporava da je tako nešto moguće. Pa može i Jugo da postane supersoničan ako ga staviš na raketu. Samo što postoji ogromna razlika između
1) mogućeg/izvodljivog i 2) praktičnog i isplativog.
Ako se ikad ispostavi da grešim, dolazim ovde, povlačim reči i pišem izvinjenje, kao i čestitke tim ljudima koji su dokazali da je to moguće. Ali do tad je sve ovo za mene čisto fantaziranje i ŠBB KBB.

Imacemo prugu za Vmax 220 sa deonicom od 250 za tehnicka ispitivanja.
Videcmo sta ce da urade sa njom i sta ce proterati tuda kad budu vrsili test voznje pred otvaranje.

I ovde se ne radi ni o kakvoj naucnoj fantastici, zna se kako se povecavaju brzine na lokomotivama, menjaju se prenosni zubcanici i ubacuju se ojacani pantografi, tj zateze se kontaktna mreza i podize se napon.

Evo kako to izgleda na slikama:




I naravno test u vazdusnom tunelu pri brzini od 410 km/h





Pritom ciljevi od 230-240 su realno smesni za dostizanje, to je tek 70-80km/h brze nego za sta je fabricki predvidjena lokomotiva.

Na nasoj novoj pruzi hrvatska 442 bi vozila 200 bez problema.

Zapamtite,Vmax 160 sa Flirtovima i to je to.
Medjunarodni Vmax 140 dok se jednog dana ne kupe nove lokomotive.
Tender za kupovinu novih voznih sredstava je već trebalo da bude odavno raspisan da bi lokomotive ili EMV bili isporučeni pred završetak pruge.

Nesto ce morati da proteraju tuda, jer sta ce nam pruga za 200 ako nemamo voz koji moze 200. Plus uvek se mora izvrsiti probna voznja da bi se pruga pustila u saobracaj. Hoce li pozajmiti voz koji moze 200? Ova prica je kao san i vraca nas na puteve stare slave ali tesko da se moze ocekivati sem ako ugovorom nije obuhvacen i taj deo da Kinezi pomognu oko vozova.

Na zeleznici je potrebna TRAJNA BRZINA (visesatna) kod lokomotive koja treba trajati makar 30 godina...
Ako neko naivno misli da je max. brzina na probnoj voznji zakon -ljuto se vara...
Na svim vozilima VIBRACIJE rastu geometrijskom progresijom sa porastom brzine.
Postoji tacka na kojoj se javljaju pukotine u lok. sasiji, izazvane vibriranjem rama, ali i postolja (tockova),motora...
Ako pojacavas sasiju-ona je sve teza, te se gube radne osobine (snaga) lokomotive..Obrtna postolja takodje imju svoja ogranicenja.

A za info... Pri probama lokomotive 442 (1982), deo pruge od S,Broda do Novske je bio osposobljen (upravo radi testova),
za brzine do 180 Kmh...I danas je to najbrza deonica pruge u ex-YU, sa redovnih 160 kmh.
Imas na Railserbiji temu o toj lokomotivi uz svedocenje savremenika pomenutih proba, pa izvoli..
Mozda jos opsirnije imate na www. Zeljeznice .net.

Bilo bi lepo da se lokomotive projektuju i grade kao automobili .. :lol: :lol: :lol:

I pitam se zasto li je lokomotivi 442 na hrvatskim zeleznicama brzina OGRANICENA na max. 150-160 !!!! :shock:

Spatio,

To što ti kažeš, da bi lokomotive stare 50 godina mogle da teraju do 200 jer tako piše na papiru iz 1970ih... to je kao kad bi danas rekao da Ikarbusi IK-203 mogu da teraju do 75 km/h, jer im je tako pisalo u fabričkim tehničkim specifikacijama pre 15 godina.

Što je najgore, to i jeste izvodljivo. IK-203 se može naterati da ide tom brzinom i dan danas. Dakle da, tehnički je izvodljivo. Ali po peti put - ogromna je razlika između izvodljivog i praktičnog/isplativog.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=558293#p558293:yu1z6loy je napisao(la):

Sam-2 » 09 Aug 2018 03:19 pm[/url]":yu1z6loy]A za info... Pri probama lokomotive 442 (1982), deo pruge od S,Broda do Novske je bio osposobljen (upravo radi testova),
za brzine do 180 Kmh...I danas je to najbrza deonica pruge u ex-YU, sa redovnih 160 kmh.

Kliknite za proširenje...

Rekao si isto sto i ja iznad, a to je da je ogranicavajuci faktor brzine 442 bila infrastruktura a ne loksa.
Brena moze da razvija vise od 187 da li se slazes sa tim ili ne?

Spatio,može 1142 da razvije veće brzine od 187km/h ali samo na testnim voznjama. Dovodjenjem osovinskih sklopova,konstrukcije same lokomotive do krajnjih granica i to je to. Nikako ne možemo očekivati da bi se takva lokomotiva mogla upotrebljavati u redovnom saobraćaju pri brzinama 160+km/h.

Nevezano za tekuću raspravu:

Brena

Kliknite za proširenje...

Bahaha, šta god je u Jugoslaviji bilo iole vizuelno interesantno dobilo je nadimak Lepa Brena! :lol:
Ikarbus napravi IK-167 autobus sa tek malo ukrašenim farovima i maskama - to je Lepa Brena!
Rade Končar da svojim lokomotivama malo više ''fensi'' izgled u odnosu na prethodnike - to je Lepa Brena!
Još samo da na vojnim forumima naiđem na sliku nekog prerađivanog T-34 sa nekog otpada u Bosni koji je za vreme rata nosio nadimak Lepa Brena pa da mogu da kažem da sam sve video! :lol:
Ili neki eksperimentalni model IMT traktora koji je zbog nove kabine i poklopca motora bio toliko lep(ši) da su ga uporedili sa Brenom... :lol:


Brena, jugoslovenska majka, preteča Cece. :lol:

Mozes li ti konacno razumeti da je to bila najveca moguca brzina koja je iscedjena iz te masine ????

U lokomotivi su bili i ljudi iz Rade Koncara, pa ce biti da i oni lazu... :lol:
fabrika Rade Koncar je dala kompletnu elektriku i tiristorizaciju za tu lokomotivu..

Dadoh ti nazive zeleznicarskih foruma pa se malo edukuj.

Evo da osolim...Malo crnog humora..
Znas li da je i Rumunka 461 pre 30 godina isla preko 180kmh na barskoj pruzi ???? Eno je jos uvek na dnu kanjona. :notok:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=558299#p558299:1gvo29ss je napisao(la):

mvbg1 » 09 Aug 2018 03:45 pm[/url]":1gvo29ss]Spatio,može 1142 da razvije veće brzine od 187km/h ali samo na testnim voznjama. Dovodjenjem osovinskih sklopova,konstrukcije same lokomotive do krajnjih granica i to je to. Nikako ne možemo očekivati da bi se takva lokomotiva mogla upotrebljavati u redovnom saobraćaju pri brzinama 160+km/h.

Kliknite za proširenje...

Ja ni ne kazem da fabricka 442 moze da se koristi vise od 160 na sat u saobracajnim uslovima.
Kazem da bi mogla uz modifikacije da distigne 200+ brzine.
Znas i sam da jedna nova loksa kod zapadnog proizvodjaca kosta 4 miliona evra.
Znas takodje da ugradnja tiristora, reduktora pa i menjanje obrtnog postolja i pantografa kosta manje od 4 miliona evra.
A to su ogranicavajuci faktori jer masina od blizu 4000KW ima dovoljno snage.

@spaciotecte, ja te molim da prestaneš da izmišljaš koješta. Ako već pričaš, navedi izvor svojih koještarija. Ko je taj čovek koji radi na ovom projektu od koga si dobio informacije? Ovo je forum gde se raspravlja o realnim stvarima, a ne o fikciji. Mvbg1 je rekao kako i šta će biti.

Lokomotiva 441 kod nas ne može preko 140 km/h, eventualno uz modifikacije do 160 km/h (urađeno par lokomotiva koje su sad u Bosni za 160 km/h). Međutim, nikad nije ni ispitano kako se lokomotiva ponaša i koliko je pouzdana pri konstantnoj brzini od 160 km/h.

Dalje, Z1 vagoni su za brzine od 200 km/h i ni malo veće. Nekakav pojam Z1+ koji si pomenuo ne postoji. Za brzinu od 230 km/h koju si naveo je isti taj Siemens koji je stvorio Z1 vagon razvio potpuno novi projekat vagona Modularwagen i dalje Viaggio Comfort od koga je nastao Railjet. Dakle, da je mogao sa Z1 vagonima da ide 230 km/h išao bi, a ne razvijao nove vagone. Naši Z1 vagoni takođe nisu sa izolovanim pritiskom.

Dalje, za brzine veće od 160 km/h obavezna je kabinska signalizacija, što kod nas ne postoji.

Dalje, za brzine od 200 km/h mnogo je pouzdanije i praktičnije nabaviti već oprobane vozove za te brzine, neko od starih šklopocija praviti konja od magarca...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=558303#p558303:2757hrze je napisao(la):

Sam-2 » 09 Aug 2018 03:53 pm[/url]":2757hrze]Mozes li ti konacno razumeti da je to bila najveca moguca brzina koja je iscedjena iz te masine ????

U lokomotivi su bili i ljudi iz Rade Koncara, pa ce biti da i oni lazu... :lol:
fabrika Rade Koncar je dala kompletnu elektriku i tiristorizaciju za tu lokomotivu..

Dadoh ti nazive zeleznicarskih foruma pa se malo edukuj-pocinjes mi liciti na Karla.

Kliknite za proširenje...

Mvbg1 koji vozi slicni tip masine je sad rekao da u uslovima test voznje 442 moze da razvije vise od 187.

Ako ceo tim Koncara moze da izvuce samo 187 km/h sa masinom od 3860KW onda mogu da se kolektivno ubiju. Nisu oni iscedili Brenu nego nisu imali po cemu da je teraju.
Inace jako dobro znam te forume koje si naveo, posecujem ih skoro 10 godina.

Nema svrhe trositi tastaturu..

WLAB lupetas gluposti, Modularwagen je zapravo EUROFIMA standard koji postoji jos od 1973 i to su standardna evropska kola za medjunarodne vozove.
Ova kola za Railjet su ti skoro pa ista kola kao Grcki Z1 dakle malo poboljsani Z1 i to je to, nije siemens nikakva nova kola od nule razvijao za Railjet.

Druga stvar, ako nisi znao Beograd Subotica se gradi sa sistemom kabinske signalizacije.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=558292#p558292:1yo0yz0j je napisao(la):

Dalmatinac » Чет Авг 09, 2018 3:15 pm[/url]":1yo0yz0j]Nesto ce morati da proteraju tuda, jer sta ce nam pruga za 200 ako nemamo voz koji moze 200. Plus uvek se mora izvrsiti probna voznja da bi se pruga pustila u saobracaj. Hoce li pozajmiti voz koji moze 200? Ova prica je kao san i vraca nas na puteve stare slave ali tesko da se moze ocekivati sem ako ugovorom nije obuhvacen i taj deo da Kinezi pomognu oko vozova.

Kliknite za proširenje...

Урадили су и пругу за Панчево, па се нису сетили да пусте обичан воз за Панчево. Сада по законима могу и страни оператери да возе нашим пругама, ко зна можда улети ту неко да купи кајмак. Имају ли Мађари шта од возних средстава за те брзине.

Што се тиче локомотиве 441, људи, па то је прва електро локомотива у Србији, треба набавити нешто ново, модерно.

Novo naravno, treba videti sta bi mogli da uzmemo. Nisu vozna sredstva na zeleznici automobil iz salona koji se preuzimaju odmah po uplati.

Па, ја ладно верујем Спасиотекту да постоје оваква размишљања на железницама. Вероватно су схватили колики је идиотлук пући 200-тинак милиона евра за пругу за 200 на сат у односу на ону за 160 - а да немаш бржи воз од потоње брзине - па сад смишљају Андерсенове бајке са шведским локомотивама.

Дакако, од тога неће бити ништа, мада би поменути вагони могли да се искористе у композицијама за 200 км/х (питам се за који ће им мој брже, кад све до иза Беча не би ни могли тако да возе, а тамо могу тек са вишесистемским локомотивама).
Јасно је, свакако, да им треба нова локомотива, а колико је економски смислено спрегнути је са 20 година старим вагонима, нисам баш сигуран; мада, какве глупости правимо, можда би могло и да се каже да у томе има граничне оправданости.

Елем, сад ми разне акробације падају на памет, па и да узмемо од Француза првобитне Те-же-ве композиције, ако их већ нису све исекли. Па да тера Србијавоз Те-же-ве за Пешту))

Kad već pomenu višesistemske lokomotive, kakva je sada praksa i kakva su očekivanja povodom vuče. Da li će naša ili mađarska lokomotiva vući kompoziciju preko granice ili će se menjati u pograničnom delu. Takođe i pitanje carine i stajanja ili carinjenja u hodu (pregled putnika i prtrljaga). Kako se sve to rešava na nivou država i železničkih uprava?

Sa tehnickog aspekta elektrifikacije evo ti karta evrope sa naponom koje koriste razne zeleznicke uprave.
Kao sto mozes videti teoretski srpska lokomotiva koja nije visesistemska bi mogla da ide do Budimpeste.
Za put do Austrije i Nemacke bi trebala da se koristi visesistemska loksa.
Posle je sve do dogovora raznih zeleznickih operatera i dobijanju dozvola da strana lokomotiva vozi na prugama jedne zemlje.

Hvala Spatio mapa mi je manje više poznata, nego me baš zbog mogućnosti nabavke višesistemske lokomotive zanima kakva je praksa i šta možemo očekivati.