Vreme i klima u Beogradu

@ roland, ako si pratio ovu temu, iznošenje ličnih kvalifikacija o sagovorniku nisam započeo ja, već neko ko je o meni ovde svašta rekao i čak doveo u pitanje moju sposobnost za obavljanje najprostijih računskih operacija, da ne nabrajam dalje...

Nema problema, u nedostatku svojih argumenata, ponovo odajem priznanje sagovorniku za pobedu u komunikaciji i argumentaciji.

Rekao sam samo to da se dovoljno mali statistički trend, ako postoji, ne može uočiti prostim gledanjem na nekoliko slučajno izabranih grafika temperatura (sa velikim amplitudama promena) između veoma mnogo takvih grafika, nego se prvo mora uraditi potrebna matematička obrada SVIH podataka. Ti to nisi uradio, iako ti taj posao u principu nije stran jer si se već bavio sređivanjem Beogradskih temperatura, mada tu nije postojao problem prostornog i visinskog ujednačavanja podataka veoma nepravilno raspoređenih mernih mesta. To dakle nije bila ocena tvog karaktera nego prosto tvrdnja o sasvim objektivnoj činjenici da si uporno iznosio zaključke o OČIGLEDNOM nepostojanju trenda zagrevanja Arktika i zaveri koja time takođe postaje očigledna, iako nisi uradio ono što je trebalo da bi do tih zaključaka došao, a što vrlo dobro znaš da je trebalo. Iz kakve je tvoje potrebe takva odluka proizišla je nešto sasvim drugo, i time se nisam bavio.

Podaci su takvi kakvi su, njihovo ,,tumačenje,, i razumevanje je različito
ovde se govori o vremenu i klimi u Beogradu

Rasprava nema veliku korist kada se ne završava sa predlogom šta činiti u Beogradu
u odnosu na trenutno i u odnosu na predstojece Beogradsko vreme i klimu
kako na mikro tako i na makro Bg planu u narednom periodu

Šta znam.... mozda je lakše se prepirati nego predlagti moguca rešenja za boljitak :roll:

Problem je što ako se negira da globalno zagrevanje uopšte postoji, što Vladivoje odlučno tvrdi, onda se ni u Beogradu nema šta posebno raditi sem uobičajene energetske efikasnosti. Onda je ovo čudno vreme puno ekstrema "privremena slučajnost" koja će proći, i svi su srećni & zadovoljni. Niko ne troši pare na klimatsko prilagođavanje i svi su puni nade da će uskoro biti bolje. Na našu nesreću nije tako, pa u Beogradu imamo posla koji će trajati generacijama i odneti brdo para. A što se više čeka, prilagođavanje grada budućoj klimi će biti sve skuplje i imati sve manje efekta.

Naprimer, sa BNV-om smo verovatno VEĆ nepovratno izgubili mogućnost da hladan vazduh sa reke i vetar sa severa i zapada lako prolazi kroz niže nivoe Savskog amfiteatra i dalje u zaleđe grada i tako ga ne samo hladi nego i uklanja prizemna zagađenja. Pogledajte reljef. Auto put je provučen trasom bivše Mokroluške reke koja je izdubila svoju dolinu. Teren se od izduženog Terazijskog grebena spušta ka bivšoj reci. Ta dolina bivše reke je bila prirodan kanal za ventilaciju grada. A upravo na ulazu u tu dolinu, na obali SA, sada prave isprepleteni zid veoma visokih zgrada. Takođe, trebalo bi svuda na obalama reka napraviti više mesta, jer će sa većim vrućinama i većom vlažnošću vazduha, jedino pored reke biti relativno prijatno, pa se može očekivati daleko veća potražnja za baš tim javnim prostorom. Zašto je sve ovo važno postaje još očiglednije ako se posmatra iz perspektive klimatskih promena. Ima i drugih primera gde bi se gradnja mogla bolje prilagoditi preovlađujućim vetrovima ili da ima bolji odnos sa rekom. Međutim ako neko uporno širi priču da su klimatske promene zavera, a u zavere bilo koje vrste ogroman broj Srba odmah i po definiciji veruje, pa se više mora dokazivati da ne postoje nego da postoje, zašto bi se iko posebno trudio oko toga? Sve će se svesti samo na ekologiju za šta našu elitu uglavnom zabole uvo, sa obrazloženjem da za takav "luksuz" nema para i da je "moderno" i "urbano" biti spakovan kao sardina. Ljudi se, eto, pate u starim zapadnim gradovima, pa što se sad i mi ne bi patili, jer je njihov urbanizam od pre 200 godina tobože apsolutni primer za ugled i u 21. veku. Apsurdnim nepriznavanjem naučne činjenice u koju sada već veruje i ona šaka ljudi koja u Americi finansira ovaj anti klimatski poket, gubimo jasno i svima razumljivo obrazloženje zašto je JOŠ važno da se vodi računa o tome šta se i kako u Beogradu gradi.

Pogledajte prilog 1

Da bi se na reljefu jasnije uočilo pružanje i oblik doline koju je izdubila bivša Mokroluška reka, ucrtao sam trasu same reke i njenih pritoka. Rekonstruisani su na osnovu oblika karakterističnih useka terena koji je očigledno izdubila tekuća voda. I to je jedna od glavnih karakteristika reljefa Beograda. Nažalost, upravo će na ulazu u tu dolinu koja je omogućavala lakše strujanje vazduha, i to poprečno na nju, biti napravljen neprovidni zid od zgrada koje su više od okolnih brda.

Zuma + 1
vrlo dobra fotogafije i izneta zapažanje vezane za Savsku i Mokrolušku dolinu :kk


Loša arhiktektura i loš urbanizam takodje doprinosi usijanosti okoline i ekstremniju mikro klimu na mnogim lokacijama

Kretanje vrelog vazduha uz ravne zidove zgrada ili uz ne pravilne, spiralne zidove jeste jako različito
o tome bi trebali da vode računa arhitekte ,
,, odlazak,, - uspinjanje vrelog vazduha iz podnožija zgrade je kao usisivač mora da ima i dotok

Kada su u pitanju grupe zgrada tada vec govorimo o lokaciji i o tome bi treblo da vode računa - urbanisti
jer i uspinjanje vrelog vazduha se dešava i na lokacijama tj. čitavim delovima grada

Na srecu pored Savske i Mokroluške doline , Bgd ima i Dunavsku i Topčidersku dolinu
pa bi bilo dobro uzeti i njih u obzir

Dobri poznavaoci Bg klime i vremena
bi mogli malko jasnije da objasne kako to jeste i kako moze biti bolje u Bgdu
kada bi se sagledavalo iz više pravaca

Kretanje, ( mehanika fluida ) vrelog-hladanog vazduha ima svoje puteve baš kao da su cevi kada se posmatra topografija
mikro klima se značajno poboljšava tačnim proračunom spajanjem takvih lokacija ,
te značajno se mogu postici prijatniji uslovi za život u Bgd.u

Očigledno , faktori Bg klime i vremena su grubo zanemarivani u dosadašnjem Bg urbanizmu
i ovo jeste prilika da neko stručniji na to nam ukaže i pojasni

Par slika simulacija kretanja vazduha oko visokih zgrada kao ilustracija da one mogu da promene uobičajene putanje vazduha i na prlično velikom prostoru oko sebe. Dakle, sa klimatskim promenama, visokom i gustom gradnjom bez ograničenja, i ovo je faktor koji bi u Beogradu mogao postati važan. Međutim, da bi tražili rešenja ljudi prvo moraju verovati da bi se problem klimatskih promena stvarno mogao pojaviti i kod njih. Recimo da zamisle da li bi ovakve "sitnice" kao što je raspored zgrada u odnosu na toplogiju terena i reke, bile nevažne i u slučaju da recimo vlažnost vazduha iz ove godine postane sasvim uobičajena?




[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=OqRUtRytanI[/youtube]

Visoki objekti mogu da naprave nove probleme.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Y0PVrGZGbRA[/youtube]

Na ovoj stranici RHMZ-a se svakog meseca ažuriraju podaci o temperaturi i padavinama na stanicama u Srbiji za prethodnih 6 meseci:

:arrow: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteoro ... meseci.pdf

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ovo su temperaturne kategorije za stanicu BEOGRAD - VRAČAR, sračunate metodom percentila, za period 1780-2007. godina (228 godina):






Na osnovu raspona temperatura dobijenih ovim kriterijumom (koji se najčešće koristi u klimatologiji), može se svaki mesec, sezona i godina svrstati u određenu temperaturnu kategoriju (EKSTREMNO HLADNO, VRLO HLADNO, HLADNO, NORMALNO, TOPLO, VRLO TOPLO, EKSTREMNO TOPLO).

Na osnovu ovih podataka ispada da je april 2018 godine u Beogradu bio najtopliji april od kad se meri temp. Istorijski maksimum za april u Beogradu - 17,6 dok je april 2018 imao temp 18,2 C. Za čitavih 0,6 C više od najtoplijeg aprila ikada izmerenog u poslednjih 228 godina. Samo ovaj podatak bi trebalo sve nas da alarmira.

April 2018. godine jeste najtopliji.

Do ove godine najtopliji april je bio onaj iz daleke 1800. godine, što znači da je držao rekord više od 200 godina.

Vladivoje, imaš li neka predviđanja kakvo bi moglo da bude leto sledeće godine? Makar neka preliminarna... ? Ako ne leto, onda bar kakva nas zima očekuje. Daj šta daš.

Ukratko, zima 2018/2019. hladnija od prethodne (oko proseka ili malo ispod), a leto 2019. toplije od aktuelnog.

Prošle godine sam rekao da nema govora o ponavljanju ekstremno toplog leta poput onog iz 2017. godine.
Vidimo da je ovo leto maltene jesen u odnosu na prethodno.

Da, bio si u pravu za ovo. Mada, ovo jeste jesen u odnosu na prethodno po temperaturama (zbog kiša u julu) ali bogme zato nas je dotuklo vlagom.

Kad smo već kod toga, jel se zna odakle uopšte nama toliko vlage? Ne mislim samo na leto nego i na proleće i jesen. Imao sam priliku da u istim jaknama hodam u jesen i po Beogradu i po drugim gradovima širom sveta. I definitivno bih i tad osetio više vlage u beogradskom vazduhu nego u tim drugim. Pošto se po prirodi puno znojim, imam osetljivu kožu na vlagu i jedini period kad je ona ovde u umerenim količinama i kad ne ''otežava'' vazduh do osetne mere jeste zima. Pa se pitam, otkud toliko vlage kod nas? Jel to zbog mnogih reka i njihovih plavnih područja (Dunavac, Obedska bara, i tako to...), jel nam to dolazi iz regiona, jel to od mora oko Balkana... ili šta je u pitanju? :?

Ne znam ti ni ja odgovor na pitanja oko vlage.

Stanje vlažnosti vazduha je najverovatnije rezultat više faktora, mada mislim da prednjače vremenski faktori, odnosno tipovi vazdušnih masa, odnosno tipovi vremena koji se neprestano smenjuju na našem području.

Zimi ima znatno više vlage nego leti, zbog hladnog i oblačnog vremena, ali i relativno čestih padavina.

Po (ne strogom) pravilu, maj i jun su najkišovitiji meseci u godini, jer su u kasno proleće i rano leto česti prolasci ciklona koji nam donose obilne padavine. Logično, zato je i vlaga u ovim mesecima slična zimskim vrednostima.
Uglavnom, sve zavisi od dominacije ciklona ili anticiklona i količina padavina u nekom mesecu ili periodu godine.

Na kraju, i vlaga kao parametar se ponaša u skladu sa ponašanjem svih ostalih prirodnih parametara (pojava), koje često variraju od godine do godine, dakle, imaju nepravilan i dinamičan tok.

Klimatske promene iz malo neobičnog, veoma ličnog ugla. Naučnici koji se u Australiji bave klimom planiraju svoju budućnost tako što već sada pripremaju teren za bežanje.

Climate scientists reveal their fears for the future
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=jIy0t5P0CUQ[/youtube]

Vladivoje wrote: ... Zimi ima znatno više vlage nego leti...

Kliknite za proširenje...

U zimskom periodu prelazak hladnijeg talasa preko toplije vodene površine dovodi do ,,hranjenja,, talasa vlagom,
što gotovo uvek manifestuje se i vecim zimskim padavinama

Ovogodišnje naše padavaine su bile malko obilnije te su vodene površine i malko povecane
ako naša jesen bude takodje vlažnija nece doci do smanjenja vodenih površina

Znači li to da je izvesnija verovatnoca povecanih naših predstojecih zimskih padavina :roll:

Ne znam na kakve vodene površine misliš (?).

Na salatkovodne površine
Sremsko - Bantsko okruženje i njihovi delovi samog Beograda obiluju vecim slatkovodnim površinama

Te vodene površine oko grada ne mogu da utiču na pojavu i količinu padavina, možda eventualno u situacijama kao sinoć, kada se (lokalni) oblak stvorio u delu Novog Beograda, zatim je ojačao i prešao preko Ade na Čukaricu i tamo napravio haos.

Inače, padavine nam donose cikloni koji prelaze preko nas, ili prilikom prolaska hladnih frontova u sklopu ciklona, kao što je to bio slučaj preksinoć sa jakim vetrom.
Treći faktor pojave padavina je onaj od sinoć - stvaranje grmljavinskih oblaka - kumulonimbusa (Cb), koji daju pljuskove sa grmljavinom, grad i jak vetar.

Moje je mišljenje da ovakve vodene površine ne predstavljaju naročiti potencijal za povećanje ili smanjenje padavina.
Ipak su tu presudni faktori koji su daleko šireg karaktera od ovih lokalnih.

Ovo liči vec ko sa predhodne strane, kada je indijanski vrač otišao kod meteorologa da pita za zimu :lol:

Da ostanemo na mirko lokaciji (vreme i klima u Beogradu)

Dao si dobar primer

...u situacijama kao sinoć,
kada se (lokalni) oblak stvorio u delu Novog Beograda, zatim je ojačao i prešao preko Ade na Čukaricu i tamo napravio haos...

Kliknite za proširenje...

Smer dolaska hladnih tj. ledenih frontova je upravo preko Sremsko-Banatskog pravca
koj obiluje koje kakvim vecim i manjim vodenim površinama koje su tu zbog mreže rečnih tokova
a iste vod. površine (jezera, močvare, kanali ...) su sada dodatno uvecane zbog predhodnih obilnijih padavana.

Predstojeci jesenji period ako bude takodje sa više padavina, te vodene površine nece se smanjiti
uzimajuci u obzir prirodne zakonitosti da
prelazak hladnijeg talasa preko toplije vodene površine dovodi do ,,hranjenja,, talasa vlagom,
što gotovo uvek manifestuje se i vecim zimskim padavinama

Pitao sam da li u odnosu na povecanje vodenih površina, povecava se (zbog ,,hranjenja,, ) i količina padavina ,
te po istom sinoćnjem principu se stvarati snežni ili ledeni oblaci koj ce na svom putu ojačavaju i upravo na lokalnom nivou
(Bgd) mogu li praviti haos :roll:

Pa rekoh ti da leti možda to i može ponekad da uspe (kao možda sinoć), ali zimi ne može, jer nema dovoljno toplote, pa samim tim ni dinamike u atmosferi.

Inače, to je (jedna od) tema kojom se naši meteorolozi nisu bavili, a veoma je interesantna za istraživanja.

Nažalost, mnogim temama se meteorolozi ne bave, kao na primer o karakteristikama povećane vlažnosti vazduha i načinima njenog delovanja na mikroplanu i na makroplanu.

Ima toliko toga neistraženog u meteorologiji kod nas, poslednjih godina više ne objavljuju čak ni neke časopise koji su redovno izlazili tokom 1970-ih i 1980-ih godina.
Bruka i tuga u svakom smislu.

Šteta, ima toliko mnogo mesta za nove radove i napredak pojedinaca.

Da li je to zato što je nova generacija meteorologa nezainteresovana, ili zato što Zavod to ne gura previše (tipičan sindrom javnog preduzeća)?

Da samo znate koliko ima tema za istraživanja.
A ovi naši - ništa. :roll:

Nisu čak sredili ni podatke sa Vračara u periodu 1887-1925. Grešaka ima koliko nećeš...
Nudio sam se da ja sve to odradim, s obzirom na to da sam imao debelog uvida u podatke i da sam kompletno upoznat sa celokupnom metodikom merenja na Vračaru od 1887. godine.
Nisu hteli ni da čuju. Rekao sam im u lice da je bolje da ja to odradim, nego neko koga to ne zanima, jer će biti brljotina.
Verovatno su se zbog toga naljutili. Ali baš me briga, ja sam im rekao istinu.

Takođe, Jakšićeva stara merenja iz 19. veka niko od njih nije pogledao, sve dok ih ja nisam sredio i pripremio za upotrebu.
I bolje da sam ja to odradio, nego neko koga to ne zanima. Što se toga tiče, super je sve ispalo na kraju.

Podaci sa Vračara i sa ostalih stanica po Srbiji iz perioda 1887-1920. do danas nisu štampani i objavljeni u obliku godišnjaka.
Bruka i sramota, šta još reći...

Dule, radi se o obe stvari koje si naveo - nezainteresovanosti svih generacija meteorologa, ali i RHMZ-a kao državne ustanove.

...ali zimi ne može, jer nema dovoljno toplote, pa samim tim ni dinamike u atmosferi....

Kliknite za proširenje...

Samo se prisecam šta je učiteljica govorila ..... :roll: mada nisam bio baš miran i pažljiv učenik :lol:

ta dinamika u atmosveri se zove konvekcija i ona ne zavisi o visine same toplotne temperature
vec od ispunjenosti uslova tj. razlike izmedju dve temperature
u ovom slučaju izmedju hladnog vazdušnog talasa i vodene površine

upravo zbog te konveciije i dolazi do stvaranja površinskog leda na vodenoj površini

Nažalost, mnogim temama se meteorolozi ne bave...

Kliknite za proširenje...

srecom po nas bavile se i učiteljice :lol:


Bilo bi dobro da neko stručan malko te lokalne merne podatke začeprka