Šta je novo?

Metro

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572365#p572365:2vml93d1 je napisao(la):
Express » 05 Oct 2018 02:11 pm[/url]":2vml93d1]Čuj praški.

file.php
Да ли је ово званичан план? Ако јесте, огромно побољшање у односу на почетак.

А везано за "почетак градње" 2020. за сада не знају ни где ће линије да иду. Тада се морају вршити геолошка истраживања и испитивање статике објеката на траси, па тек онда израдити пројекат. Након тога извршити експропријацију, и тек тада ће инвестициони фонд хтети да одобри средства (позајмицу). То је најмање 4 године, а градња подземних деоница у Кругу двојке суштинских за смисленост иједне метро линије, исто бар 4 године. А сада се ради велико ништа, у којем се чак ни не организује набавка електромоторних возова, без којих не може бити озбиљан развој БГ:ВОЗ-а.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572573#p572573:14z1iwmf je napisao(la):
roger34 » Sat Oct 06, 2018 1:47 pm[/url]":14z1iwmf]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572493#p572493:14z1iwmf je napisao(la):
Дошљак » Sub Okt 06, 2018 1:53 am[/url]":14z1iwmf]За везу општине и блока 42 би најбољи био трамвај који би ишао дуж Омладинских бригада до Земуна. Па да туда пролазе линије трамваја Баново брдо-Земун, блок 45-Земун, Раковица-Земун.

Problem je sto je O. Brigada opterecena semaforima (a 2 nova u poslednje vreme samo pogrosavaju stvari), pa tu tramvaj ne bi mnogo pomogao, ukoliko ne bi bio denivelisan. Od Gagarina do auto-puta cak i nije toliko velika guzva, koliko se gubi po semaforima (jedino leva skretanja ka tosinom bunaru/narodnih heroja pocinju da budu preopterecena)
Није оптерећена семафорима, већ смо оптерећени што се 10 година уназад јашемо једни на другима... Централна градска артерија Новог Београда пуца уназад 10 година, а аутобуски подсистем то не прати, зар не капирате више? Нису проблем семафори, већ усклађеност истих, јер треба Омладинских Бригада да има предност према Општини Нови Београд у односу према свима... Зар није боље имати проточнију главну улицу на том делу, у односу на споредне? Како аутобуски подсистем пуца, како нема назнаке о већим капацитетима, већ само редукција, једино је решење да се врати студија о подземном пролазу код ФДУ, како би барем разбијао рогату марву, јер се једноставно јашемо 10 до 15 година уназад, опет понављам, није што живим ту, али решење да се појачавају аутобуси је још горе... Општина Нови Београд - ФДУ - Савски Блокови, критично је, а нико неће да се бави тиме...
 
Jako je tesko uskladiti semafore kako bi se dobio zeleni talas koji prate autobusi koji usput staju.
Moguce je, samo ako OB dobije ozbiljnu prednost na svim ostalima. Donekle bi to moglo, ali kako na svakom cosku postoje leva skretanja koja su vec propterecena (cesto dva, nekad i tri ciklusa dok se prodje, pogotovo iz OB, u smeru kao opstini), ne verujem da je moguce znacajno povcati prohodnost (moze malo da se skrati vreme koji UMP i MM imaju na raspolaganju, semafor od W65 ponovo ukine i tu stavi pasarela za pesake).

Ono sto moze je da se si semafori zamene kruznim tokovima, mozda sa tramvajima po sredini.
Vidim da se ponovo pominje i probijanje nasipa kod bulevara umetnosti. To ce isto pomoci
 
Роџере, како је Јовин замислио тај део Новог Београда је боље га направити што је пре могуће, ја ћу набијати на нос да не можемо и не умемо више ДА СЕ ЈАШЕМО НА ТУЂИМ ГЛАВАМА, препуни су аутобуси из блокова са Саве у периоду од 7 до 23, немој ме убеђивати да Блок 42 + Блок 39 код ФДУа + Општина не сме имати приоритет? Немој ме убеђивати да Блок 42 као будућа аутобуска станица не сме имати бољи превоз од 95 одатле за блокове? Мора се то расчистити, али не Ежис и група грађана из Екерена је оценила да је боље(кад би се гађали трамвајима), имати Метро од Прокопа па на даље... То не сме!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572706#p572706:9u4etxhy je napisao(la):
Karlo del Ponte » 06 Oct 2018 11:32 pm[/url]":9u4etxhy]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572365#p572365:9u4etxhy je napisao(la):
Express » 05 Oct 2018 02:11 pm[/url]":9u4etxhy]Čuj praški.

file.php
Да ли је ово званичан план? Ако јесте, огромно побољшање у односу на почетак.

А везано за "почетак градње" 2020. за сада не знају ни где ће линије да иду. Тада се морају вршити геолошка истраживања и испитивање статике објеката на траси, па тек онда израдити пројекат. Након тога извршити експропријацију, и тек тада ће инвестициони фонд хтети да одобри средства (позајмицу). То је најмање 4 године, а градња подземних деоница у Кругу двојке суштинских за смисленост иједне метро линије, исто бар 4 године. А сада се ради велико ништа, у којем се чак ни не организује набавка електромоторних возова, без којих не може бити озбиљан развој БГ:ВОЗ-а.

To je modifikacija mojih starih planova. Ima više od godinu dana. Dao sam primer onoga kako bi izgledao praški metro u Beogradu, te da kada spominju prag ne bi trebalo da izgleda mnogo drugačije od toga sa slike. Naravno da i taj plan ima mesta za poboljšanje.

Većina ljudi pojma nema koliko je potrebno vremena za ispitivanja na trasi. Zato i mogu olako da poveruju gospodi sa zaglavljenim zadnjicama u kožnim foteljama koja mnogo priča a obećanja slabo sprovodi u delo.

Što se BG:Voza tiče mislim da će po završetku rekonstrukcije trase 1 biti kuku lele što se vozova tiče. U pravu si da treba sada da raspišu tender kako bi obe linije radile na 15min. Za produženja ka Lazarevcu, Mladenovcu i Vrčinu/Umčarima trebaće još garnitura.

Osnovali su "Beogradski Metro i Voz" pa im više ne treba Srbijavoz za garniture. Mogu da ih kupuju sami kao što će kupovati za metro. Mogu napraviti dva depoa za sve vozove (i metro i BG:Voz) u Makišu i pre gradnje metroa. Prva nabavka bi onda upravo bila za BG:Voz a ne za metro.
 
Иако је велики напредак, ја имам систем примедби на тај план:
- Круг двојке пресеца само једна метро линија.
- Не користи се Мост на Ади.
- У центру града је потребно имати већу густину метро станица, на сваких 500-750 метара због тога што у том подручју метро треба да буде замена (не стопостотна) и за површински јавни превоз!
- Потребно је максимално избегавати дубоке тунеле по дијагонали изграђених блокова, а максимално користити могућности надземне градње где је то могуће. Надземна градња није важна само због рокова и трошкова, већ и зато што је немогуће направити целовиту мрежу са краја на крај без јефтиније градње на ширем подручју града где су коридори са свега 3000-6000 путника на сат у вршном сату по смеру (испод 10.000).
- Ни највећи социјалистички мегаломани нису предвидели тунеле испод Саве.
- Оволики систем не може имати само један депо. Сваки депо би морао имати директну везу на железничку мрежу. Депо у Лаудановом шанцу (Земун) је једна од позитивних тековина метро планова из 1970-тих.

То су тек генералне примедбе. Остале примедбе са предлозима измена по сегментима мреже:

ЛИНИЈА А
- Макиш може бити погодна локација за депо, јер има слободног земљишта на којем је дозвољена градња само транспортних садржаја. Истовремено логистички повезана (транспорт железницом). Међутим, за прилазак тој локацији, веза Церак - Нови Железник покрива више становника, могуће је градити потпуно надземно у великој мери чак и без естакаде, и покрива зону у којој је одавно предвиђен развој плански грађених насеља (за разлику од Макиша).
- Добро планирана метро линија по правилу везана је за неку од периферних железничких станица. У овом случају је грађевински лако везати метро за Железничку станицу Ресник.
- Осовина Сајам-Прокоп-Клинички центар-Славија-Трг републике је здрав сегмент свих метро планова од 1970-тих до 2014. То не треба дирати. Бољу покривеност Београда на води је могуће решити другим линијама.
- Ток путника са Чукарице и јужних делова ширег центра ка строгом центру је знатно интензивнији од оног усмереног ка Палилули. Истовремено, ако метро већ иде испод Краља Милана, треба да иста линија иде до Калемегдана да се затвори целина. То би значило, рецима А1 иде Миријево - Макиш, А2 Ресник - Калемегдан, свака на 5-10 минута, а на делу Церак - Теразије сваких 2,5-5 минута.
- Вишњица нема критично високе токове путника, нити је здраво размишљати о масовној градњи у том подручју. Много насељенији су Миријево и Карабурма, и имају много већи простори за планску станоградњу у тој зони, усмерену на СМТ и надземни метро. Затварање Миријевског круга и није баш тако глупа ствар. Већи проблем је клисура и велике висинске разлике између насеља и станице где год да се постави, и за то би требале локалне успињаче везане за метро станице, делимично дуге пасареле преко клисуре са силаском на метро станицу линије на стубовима.

Подземни делови линије А: Пожешка, Сајам-Панчевачки мост и Теразије - Калемегдан 9,5 од 32,5км, око 30%.
Просечно међустанично одстојање 900 метара. Просечна брзина 35км/с. Миријево 3 - Макиш 41 минут.
Станице линије А: А1-Макиш Савска магистрала P&R - А1 Железничка станица Железник P&R - А1 Нови Железник - А1 Нови Церак 2 -А1 Нови Церак 1 - А2 Железничка станица Ресник P&R - А2 Орловача P&R - А2 Петлово брдо P&R - А2 Видиковац P&R - А Церак Виногради - А Церак - А Жарково - А Баново брдо - А Кијевска - А Шумадија - А Ада Цигалнија - А Мост на Ади - А Сајам - А Железничка станица Београд Клинички центар (Прокоп) - А Клинички центар - А Славија - А Београђанка - А Теразије - А2 Студентски трг - А2 Калемегдан - А1 Скадарска - А1 Џорџа Вашингтона - А1 Цвијићева - А1 Панчевачки мост - А1 Војводе Мицка Крстића - А1 Роспи ћуприја P&R - А1 Карабурма 2 - А1 Миријевски цвет - А1 Миријево 3 P&R.

ЛИНИЈА Б
- Од Плавог Моста је јако важно да траса испрескаче касабу, користи трасу СМТ да се веже на Смедеревски пут, негде код Улаза у Калуђерицу. Сада је и даље једноставно то урадити, после ће бити изгубљена шанса да се релативно јефтино дође до ефикасног повезивања "далеког истока". Источно од СМТ још постоји некаква шанса да се Смедеревац претвори у булевар.
- Коришћење правца Устаничке и аутопута омогућава да са источне стране Београда постоји место добро приступачно и друмом и метроом, а при томе да се метро траса изгради релативно брзо и јефтино. Међутим, ако се жели минимум станица, чему траса преко Устаничке?
- Од кружног тока на Аутокоманди до Прокопа је "шума" подземних колосека на 3 нивоа. Поред тога, обилази се укрсница и стајалиште Карађорђев парк. Много боље је користити правац аутопута, а у овом случају, најбоље траса на стубовима изнад свега са станицом код Франша.
- Прилазак Прокопу треба да буде између Прокопа и Аутопута. Одатле, да подземно пресече Мостарску петљу тако да кроз Парк Газела изађе. пређе Савску и изађе на северну страну Ложионице.
- Ово је једина линија за коју има бар некаквог смисла да уздуж прође "Београд на води". Али надземно.
- Фикс идеја да две линије морају да прођу Београд на води нам оставља само једну могућност, а то је четвороколосечни метро мост на месту Старог савског. Није једино решење, у смислу да може комбинација метро моста и тунела на приближно истој локацији, али овде говорим о рационалном решењу.
- Дијагонално сечење Старог сајмишта није реално решење. Ушће има много смисленију локацију чворне тачке и преседачког чворишта.
- Омогућити што бржу везу ка Земуну, конкурентну 704, 706 и 707. А то може само преко Михајла Пупина. Унутрашњост централних блокова решавати другим линијама.
- Правац Мале пруге и Лаудановог шанца је одавно планиран као правац за депо где је то смислено. Међутим, ово се може искористити за градњу комплетног метро правца уз трасу пруге за Батајницу јако јефтиног за изградњу, са више станица него железница, и дубоко интегрисаним у Београд. Са те стране, стимулација планске градње предграђа. Истовремено, већа пропусна моћ на железницама, јер се укидају станице које гуше саобраћај бржих возова.
- У централном и горњем Земуну се треба што више држати праваца главних улица, и тежити ка надземној градњи. Крај те линије треба да буде на железничкој Станици Земун, зато што је на тој станици предвиђено задржавање чак и једног дела брзих возова.

Подземни делови линије Б: Љермонтова - Миријево 3, Творничка - Земун Филипа Вишњића, 7,6км од 42,8 км, 18%.
Просечно међустанично одстојање: Б1 890 метара, Б2 1340 метара . Средња брзина Б1 34км/с, Б2 46км/с. Време путовања Б1 Ж.Ст.Земун - Миријево 3 38 минута, Б2 Батајница - Калуђерица 42 минута.
Станице линије Б:

Б1 Железничка станица Земун P&R - Б1 Алтина P&R - Б1 Угриновачка - Б1 Филипа Вишњића - Б1 Земун Стадион - Б1 Трг Бранка Радичевића - Б1 Земун пошта - Б2 Железничка станица Батајница P&R - Б2 Батајница исток P&R - Б2 Камендин P&R - Б2 Плави хоризонт - Б2 Алтина P&R -
Б2 Железничка станица Земун P&R - Б2 Лауданов шанац - Б2 Тошин бунар - Б Творничка - Б Стари Меркатор - Б Општина Нови Београд - Б Блок 26 - Б Хајат - Б Лева обала - Б Савски трг - Б Палата правде - Б Мостар - Б Железничка станица Београд клинички центар (Прокоп) - Б Франш - Б Душановац - Б1 СУП Београд - Б1 Шумице - Б1 Коњарник - Б1 Смедеревски пут - Б1 Миријево 4 - Б1 Миријево 3 - Б2 Медаковић 2 P&R - Б2 Ласта P&R - Б2 Велики мокри луг P&R - Б2 Ново Насеље - Б2 Калуђерица улаз.

ЛИНИЈА Ц
- Зона Савских блокова је сувише важна макроцелина да је не поткачи макар једна метро станица. Најбоље на почетку зоне, а то је раскршће Јурија Гагарина и Омладинских бригада.
- Ова линија је уједно најпогоднија да покрије централне блокове НБГ, што је било у свим метро плановима до сада.
- За пресецање Круга двојке једна метро линија је премало. Одувек је и са смислом линија исток-запад преко Круга двојке ишла или преко Теразија, или преко Трга републике. Овде нам "Београд на води" вуче ка Теразијама, али немој да правимо већу штету него што ове штеточине намеравају.
- За разлику од Милешевске и Жичке, Булевар краља Александра представља формирани линеарни центар Звездаре. Истовремено, изузетно погодну трасу за ископај и покриј технику градње тунела, без угрожавања околне високоградње, и са не прескупим подземним станицама. То се са смислом провлачило кроз старе планове. За Жичку и Милешевску је боље радити на прављењу тролејбуске улице унутар зоне у којој је кретање колима трајно ограничено (лавиринт прилази, бициклистичке стазе, пешачке улице ту и тамо и слично).
- Закретање ка Коњарнику има смисла, и даље ка Вождовцу у смислу формирања целине.
- Важно је некако спојити обилазни правац, што више надземно могуће, укључити сва саобраћајно угрожена насеља заједно са Канаревим брдом, везати на Железничку станицу Раковица и правац Ибарске.

Подземни део метро линије Ц: Испод терминала на аеродрому, испод Сурчинског пута, од Економског факултета до Шумица, од Медаковића 2 до Улице Браће Јерковић, испод саме Трошарине, на Канаревом брду испод Вукосавићеве, од Видиковачке тријангле до Ибарске магистрале. 10,9 од 34,4 километра, 32%.
Просечно међустанично одстојање: 1,190 метара. Средња брзина: 42км/с. Време путовања Аеродром - Церак Виногради: 49 минута.
Метро станице линије Ц: Аеродром P&R - Сурчински пут P&R - Ивана Рибара P&R - Гандијева - Блок 70А - Блок 42 (Црвене армије) - Београдска арена - Блок 62 - Хајат - Економски факултет - Теразије - Главна пошта - Правни факултет - Вуков споменик - Ђерам - Лион - Цветкова пијаца - Денкова башта - Шумице - Медаковић 2 P&R - Вељко Влаховић - Браће Јерковић - Трошарина - Бањица 2 - Лисичији поток - Канарево брдо - Железничка станица Раковица - Славка Родића - Видиковачки венац - Церак виногради магистрала.

Брзи трамвај: Миљаковац - Топчидер - Мост на Ади - Омладинских бригада - Општина Нови Београд. На Новом Београду на естакади. Даље, Аутокоманда - Франш - Славија - Поштанска штедионица. Подземно Франш - Поштанска штедионица.

Остали додаци трамвајској мрежи: Трошарина - Кумодраж 2, Смедеревски пут - Калуђерица улаз, Цветкова пијаца - Аутокоманда, Општина Нови Београд - Земумнска болница/Земун Горњи град, Бежанијски круг, веза Јурија Гагарина са брзим трамвајем, крак за Блок 70.

Само метро укупно, 109,8 километара, од чега 28 подземно. Приближно 1/4 подземно, 1/2 на естакадама и мостовима и 1/4 у нивоу. Ред цене око 5 милијарди евра са трамвајем и приградском железницом (укључујући краке ка Обреновцу и Борчи, тунел Мостар - Дунав станица, те везу Ресник - Мали Пожаревац као веће пројекте).
Pogledajte prilog 1
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573111#p573111:3e6vqm5v je napisao(la):
Express » 08 Oct 2018 01:46 pm[/url]":3e6vqm5v]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572706#p572706:3e6vqm5v je napisao(la):
Karlo del Ponte » 06 Oct 2018 11:32 pm[/url]":3e6vqm5v]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572365#p572365:3e6vqm5v je napisao(la):
Express » 05 Oct 2018 02:11 pm[/url]":3e6vqm5v]Čuj praški.

file.php
Да ли је ово званичан план? Ако јесте, огромно побољшање у односу на почетак.

А везано за "почетак градње" 2020. за сада не знају ни где ће линије да иду. Тада се морају вршити геолошка истраживања и испитивање статике објеката на траси, па тек онда израдити пројекат. Након тога извршити експропријацију, и тек тада ће инвестициони фонд хтети да одобри средства (позајмицу). То је најмање 4 године, а градња подземних деоница у Кругу двојке суштинских за смисленост иједне метро линије, исто бар 4 године. А сада се ради велико ништа, у којем се чак ни не организује набавка електромоторних возова, без којих не може бити озбиљан развој БГ:ВОЗ-а.

To je modifikacija mojih starih planova. Ima više od godinu dana. Dao sam primer onoga kako bi izgledao praški metro u Beogradu, te da kada spominju prag ne bi trebalo da izgleda mnogo drugačije od toga sa slike. Naravno da i taj plan ima mesta za poboljšanje.

Većina ljudi pojma nema koliko je potrebno vremena za ispitivanja na trasi. Zato i mogu olako da poveruju gospodi sa zaglavljenim zadnjicama u kožnim foteljama koja mnogo priča a obećanja slabo sprovodi u delo.

Što se BG:Voza tiče mislim da će po završetku rekonstrukcije trase 1 biti kuku lele što se vozova tiče. U pravu si da treba sada da raspišu tender kako bi obe linije radile na 15min. Za produženja ka Lazarevcu, Mladenovcu i Vrčinu/Umčarima trebaće još garnitura.

Osnovali su "Beogradski Metro i Voz" pa im više ne treba Srbijavoz za garniture. Mogu da ih kupuju sami kao što će kupovati za metro. Mogu napraviti dva depoa za sve vozove (i metro i BG:Voz) u Makišu i pre gradnje metroa. Prva nabavka bi onda upravo bila za BG:Voz a ne za metro.

Izvrstan plan @Express !

Primena klasicnog ruskog trougla (3 linije koje se ukrstaju svaka sa svakom u centru grada) u geografskom centru Beograda, na Savi. Prijatna ravnoteza, dve presedacke stanice na desnoj obali jedna na novobeogradskoj.
Veoma smela i efikasna postavka trougla.

Glavni pravci pokriveni, veze sa glavnim zeleznickim stanicama, spoljni cvorovi na osovini istok-zapad ( Sumice metro/metro, Altina metro/bgvoz)...

Mogu samo da dodam par sugestija za jos jednostavniju trasu: crvena linija pravo kroz Pupinov bulevar umesto skretanja ka areni, ostrija krivina na zelenoj liniji od Medaka ka Jerkovicu tako da izbije negde kod Starka.

Sve pohvale :sesir:
 
Sve što je Karlo naveo ne vidi se u Pragu, a Prag je uzet kao podloga. Svaka linija bi imala sopstveni depo i najmanje dve grupe pomoćnih koloseka za parkiranje garnitura.

Sad ću da objasnim koja sam merila uzimao u obzir.

1. Centralni depo je u Zemunu koji je jedini osposobljen da vrši remont celog voznog parka kao i da prima i otprema nove i stare vozove putem direktnog pristupa glavnom železničkom koridoru. Ostali depoi su tehničke baze za tekuće održavanje i vanredne tehničke preglede alociranog voznog parka (za svaku liniju). Moguće je šetanje vozila iz pogona u pogon. U zoni presedačkih stanica u centru nalazili bi se imale spojni tuneli koji bi povezivali ceo sistem od tri linije u jedinstvenu celinu. Depoi Makiš i Bežanija bili bi "sateliti" i pored toga što bi i Makiš imao direktan pristup železničkoj mreži. On bi služio kao plan b u slučaju problema u depou Zemun.

2. Fokus mreže je uže gradsko jezgro pa je stoga jedina dalja deonica ona ka Aerodrom koja bi saobraćala sa redukovanim brojem polazaka (svaki drugi treći bi nastavljao do Aerodroma, ostatak do Bloka 61). Igrnorisao sam prigrad jer praški sistem kao šablon nije regionalni metro. U tom smislu na sistem se nadovezuje gradsko-prigradsko-regionalna železnica.

3. Mirijevo je opsluženo linijom B a Karaburma linijom C tako da sam uzeo u obzir i poprečne fidere. NIje potrebno da Mirijevo ima dve linije, niti da jedna od te dve opslužuje ceo koridor koji je idealan za tramvaj i zglobni autobus.

4. Liniju C sam završio na Banjici iz istog razloga - 50 i 59 braćo mila zglob pa da se puši, čak i sa metroom.

5. Liniju C sam sproveo preko nove AS kako ne bi kružila oko iste (plus železnička NBG).

6. Liniju A sam pomerio u Altinu uz stanicu Novi Grad kako bi približio šinski sistem Galenici iz prostog razlčoga što zona stanice Zemun ima BG:Voz.

7. Liniju A sam iskrivio ka Ušću jer dubokim tunelima to mogu. Ukoliko bi se trasa ispravila onda duboki tunel ne bi bio ni potreban od SA do Omladinskih Brigada. Praktično sam iskoristio istu prednost koju koriste svi gradovi sa takvim sistemima počev od Moskve. Skupo je ali pravi prečice tamo gde ništa drugo ne može.

8. Linija A završava na Vidikovcu zato što nije regionalni metro mada bi poželjno bilo omogućiti još jednu vezu sa BG:Vozom i to u Južnom delu grada.

9. Tri stanice u centru su moguće upravo zbog dubokih tunela bez praćenja nadzemnih koridora (ulica i mostova, tj. kako se oni nadovezuju jedi na druge) koji ne samo što komplikuju čitav proces planiranja i gradnje već i prave suvišnost sistema (autobus, tramvaj i metro da koriste isti most ili ulicu).

10. Ceo sistem je zamiljem tako da pokrije sve glavne pravce na ključnim tačkama sa ukrštanjem na tri mesta u široj centralnoj gradskoj zoni te da pritom ne samo izbegne suvišna poklapanja, konkurenciju/oduzimanje putnika ili ukidanje tramvaja. Iz tog razloga linija C ne ide kroz B.K.A niti metro uopšte prelazi Most Preko Ade preko kog prelazi tramvaj i autobus.

Imao sam na umu sintezu svih podsistema oko metro jezgra uz svođenje prostora za konflikte na minimum.

U gradu koji se spušta na Savu centar više nije Krug Dvojke, niti Dorćol već to poste SA na obe obale. Kada dođe vreme za dunavski amfiteatar moguće je izgraditi liniju 4 i sprovesti BG:Voz kroz terazijski greben. Jasno je videti kakvu su budalaštinu napravili izmeštanjem Železničke Stanice.

Ja se lično dvoumim da li da se A pomeri preko Prokopa tako da se tamo ukršta sa A čime bi se obuhvatila i Slavija i time povećala pokrivenost tog dela centra koji ima potencijala za razvoj (mislim da bi oko Slavije trebalo biti nižih poslovnih kula do P+20 uz eventualno neki rešetkasti toranj poput onog u Tokiju, samo niži, recimo do 150m).

Treba dobro razmisliti pre donošenja ovakvih odluka jer zbog brljivosti prilikom planiranja posle može biti velikih problema.
 
Stanice Karađorđeva, Staro sajmište i Centralni park na crvenoj i zelenoj liniji bi morale da budu ekstra duboke, pošto su vrlo blizu reke i nema prostora da se tuneli popnu bliže površini.

Kopanje tunela dijagonalno ispod Bloka 21 nema smisla. NBG ima široke bulevare koji su pogodni za cut and cover.

Dobar deo Nove Karaburme je predaleko od stanice ako linija umesto da skrene uzbrdo Mirijevskim bulevarom nastavi do Rospi ćuprije.
 
Ма лепо постави се анализа густине становништва која је планирана и онда преко алгоритма се израчунају линије и крај
 
Мени се свиђа план од @Express ! По први пут да сам видео неки простојан план који прати садашњост.
Мени је рецимо тотално сулудо да метро иде тамо где иде трамвај јер се дуплура капацитет.

Ех да неко се нашалио био са мојим системом означаваче линија. Па то је урађено с циљем да ниједна линија нема предност у односу на другу ни по боји ни по ознаци већ су ознаке додаване насумично. За означавање узета су слова абецеде које постоје у азбуци како би се задовољило званично писмо Републике Србије док је лаки шинки систем и аутобуски систем ознчава се бројевима као и до сада. Дакле ово је В са Србе али "Б" са странце :D

Ј К М - линије Супервоза /Плава линија
В Р С Т Н - БГ ВОЗ/Сива линија
А - црвене метро
О - наранџаста метро
1 14 - љубичаста ЛРТ (није брзи трамвај)
4 8 - зелена ЛРТ (брзи трамвај)
80 90 - ружичаста БРТ

Ја сам правио линије да обезбедим следеће стратегије:
1. да обезбдим што већу мрежу за што краће време -> кванитет увек побеђује квалитет
2. да се сваки део града покрије са неким рапидним системом
3. нисам ишао грлом у јагоде користећи само једну технологију већ сам користио више њих.
Рецимо што би вукао шине кроз НБГ када могу брже, ефикасније и јефтиније на крају крајева да провучем један БРТ?
4. У првој фази узео сам најлакше трасе за градњу и оне што се каже must have како би поједине линије добиле смисао а све у циљу што брже и јефтиније градње почетне мреже.
5. Једна боја -> Један депо
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572490#p572490:2bxop8g5 je napisao(la):
Gaspar18 » 06 Oct 2018 12:38 am[/url]":2bxop8g5]Упорно ћу форсирати ту причу, јер ми је крај где живим, јако битна транзитна тачка....

xaxa sustina 80% komentara na ovoj temi. Kako objasniti ljudima da metro zaista mora da prodje pored moje kuce :D

Karlo, 1. i 3. deo kritike Jovinovih planova su odlicni. Na zalost teme o kojima pises bi ljudima koji donose odluke u ovom gradu bile bliske i razumljive jednako i da si ih napisao na mandarinskom.

Da probamo jos jednom ja da ponovimo i rezimiramo, mozda neko skapira:

1) Razrada projekta predlozenih metro linija mora da da racionalna i ekonomski prihvatljiva resenja. Ona moraju biti u skladu sa potrebama grada kako bi se unutar finansijskih mogucnosti izgradilo sto vise kilometara mreze. U suprotnom se opet vracamo na ekonomski neizvodljiva resenja.

2) Iz istih razloga, urbanistickim planovima SADA odvajati koridore za buducu gradsku/prigradsku zeleznicu, a narocito u istocnim i juznim delovima grada (a i severnim, sto da ne). Ne kosta skoro nista a dugorocno ce JAKO MNOGO ZNACITI BEOGRADU. Meni je i dalje neshvatljivo da se to ne radi....

I za kraj, cudi me da niko od vas nije primetio jednu jako bitnu cinjenicu iz Foliceve izjave 2. Oktobra: "Metro je zajednički projekat Vlade Srbije i Beograda". To je ono za sta se borimo (i oni pre nas) jos od 1970ih! Drzava mora stajati iza tog projekta, inace je sve to pusto mastanje.
 
Inace, za sve crtache mapa ovde - na sajtu geosrbija imate topografske karte (ukljucite lejer Digital Terrain Model 30m) pa malo i na to bacite pogled. Sledeci koji nacrta liniju Vidikovac-Rakovica-Banjica-Jerkovic-Autoput dobija keca.

 
Vidikovac jeste u problemu što se potencijala za metro tiče, ali sve što treba da se taj problem iole reši (naravno u slučaju da neka normalna linija ide preko ŽS Rakovice) je da se naprave stepenice/lift sa vijadukta onog pravo dole na stanicu i neka fider linija sa normalnim taktom koja bi grubo pratila nekadašnju liniju 542 (umesto Miljakovca 1 da ide preko Miljakovca 2/3) i da ne ide kroz Maričku već kroz Pilota Mihajla Petrovića, na Ibarsku i posle kao 56 do Petlovog brda).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573742#p573742:1yxka6nu je napisao(la):
markomarko » 11 Oct 2018 12:19 pm[/url]":1yxka6nu]Inace, za sve crtache mapa ovde - na sajtu geosrbija imate topografske karte (ukljucite lejer Digital Terrain Model 30m) pa malo i na to bacite pogled. Sledeci koji nacrta liniju Vidikovac-Rakovica-Banjica-Jerkovic-Autoput dobija keca.
Ne znam za druge, ja sam uzimao reljef u obzir. Svetlije deonice su na stubovima/vijadukti. Krak crvene linije do Rakovice je kasnija faza. Ukrao sam ideju o petlji od napuljskog metroa, gde je reljef teži nego beogradski.

1_171036387_untitled.jpg
 
сви узимамо рељеф у обзир када цртамо метро планове (можда има пар изузетака)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573735#p573735:26jca61p je napisao(la):
markomarko » 11 Oct 2018 12:06 pm[/url]":26jca61p]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572490#p572490:26jca61p je napisao(la):
Gaspar18 » 06 Oct 2018 12:38 am[/url]":26jca61p]Упорно ћу форсирати ту причу, јер ми је крај где живим, јако битна транзитна тачка....

xaxa sustina 80% komentara na ovoj temi. Kako objasniti ljudima da metro zaista mora da prodje pored moje kuce :D

Karlo, 1. i 3. deo kritike Jovinovih planova su odlicni. Na zalost teme o kojima pises bi ljudima koji donose odluke u ovom gradu bile bliske i razumljive jednako i da si ih napisao na mandarinskom.

Da probamo jos jednom ja da ponovimo i rezimiramo, mozda neko skapira:

1) Razrada projekta predlozenih metro linija mora da da racionalna i ekonomski prihvatljiva resenja. Ona moraju biti u skladu sa potrebama grada kako bi se unutar finansijskih mogucnosti izgradilo sto vise kilometara mreze. U suprotnom se opet vracamo na ekonomski neizvodljiva resenja.

2) Iz istih razloga, urbanistickim planovima SADA odvajati koridore za buducu gradsku/prigradsku zeleznicu, a narocito u istocnim i juznim delovima grada (a i severnim, sto da ne). Ne kosta skoro nista a dugorocno ce JAKO MNOGO ZNACITI BEOGRADU. Meni je i dalje neshvatljivo da se to ne radi....

I za kraj, cudi me da niko od vas nije primetio jednu jako bitnu cinjenicu iz Foliceve izjave 2. Oktobra: "Metro je zajednički projekat Vlade Srbije i Beograda". To je ono za sta se borimo (i oni pre nas) jos od 1970ih! Drzava mora stajati iza tog projekta, inace je sve to pusto mastanje.
Ето, видиш, колико год твој став био здраворазуман, тешко је, људи су неразумни. Она моја измена предлога Експреса, један је мој покушај да не увредим људе, да им кажем да нешто што раде и мисле има смисла.

Када би били рационални, и чисто рационални, сваке 2-3 године би завршавали по неки мањи пројекат стварања трамваја на издвојеној траси са ширењем трамвајске мреже. Паралелно радили и неке финансијски достижне пројекте за приградске железнице, жуте траке, и на крају имали колико-толико економичан и ефикасан систем, који би се не тако тешко надоградио отварањем прве целовите метро линије након пар деценија таквих инвестиција. Овако, морамо ратовати са људима, међу којима смо једва убедили већину да возило малог осовинско оптерећења за услове Београда не значи критично ограничење капацитета. А и даље има превише оних за које је "метро само подземни", "железнице и трамвај нису брз масован превоз", "трамвајолико возило једнаке ширине смањује капацитет по дужном метру композиције знатно више од 10-20%".

И мој покушај да људи много вештији од мене у коришћењу графичких алата нацртају нешто смисленије је пропао.

Зато сада цртам оно што стварно мислим, и што би могао бити оквир технички и економски оптималног плана масовног шинског превоза! У истом напомињем да подебљана линија значи потпуно издвојену трасу, а бела штрафта по средини исте деонице где је подземна градња једина могућа, или се дугорочно мора размишљати о подземној градњи. Додатно, цео систем би комбиновао колосеке 1000 и 1435 милиметара, а одређене линије би биле строго брзе (цела линија на издвојеној траси).

Тако да Марко, због инфраструктурне запостављености, у зони СМТ би се морала разматрати лака железница у форми брзог трамваја, са неколико краћих подземних деоница. Рецимо, како друм на СМТ мора да се завлачи скроз до Калуђерице, недостају попречне везе између Вука и Калуђерице. До Терминуса Смедеревски пут се некако може извући трамвај по пвршини, али одатле, поред свега и због јако стрмог терена у Миријеву мора тунел. Други кратак тунел између Медаковића и Насеља Вељко Влаховић, а трећи код Скојевског насеља са подземном станицом испод Кнеза Вишеслава. То је апсолутни минимум.
 
hiavata":3sesv8h3 je napisao(la):
Vidikovac jeste u problemu što se potencijala za metro tiče, ali sve što treba da se taj problem iole reši (naravno u slučaju da neka normalna linija ide preko ŽS Rakovice) je da se naprave stepenice/lift sa vijadukta onog pravo dole na stanicu i neka fider linija sa normalnim taktom koja bi grubo pratila nekadašnju liniju 542 (umesto Miljakovca 1 da ide preko Miljakovca 2/3) i da ne ide kroz Maričku već kroz Pilota Mihajla Petrovića, na Ibarsku i posle kao 56 do Petlovog brda).
Vidikovac... pa ne bih rekao daj je u problemu po pitanju metroa.
Nije nikad ni bio u problemu.
Jasna i logicna trasa je padinom ka Savi, preko Zarkova pa kroz Pozesku i dalje ka centru.
E sad, sto mozgovi koji odlucuju umesto samo da unapredjuju postojece, smisljaju sasvim nove "akrobacije" a sve da bi mogli reci 'prvi put u istoriji' to je vec nesto drugo.

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573735#p573735:1kdtp92k je napisao(la):
markomarko » Thu Oct 11, 2018 12:06 pm[/url]":1kdtp92k]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572490#p572490:1kdtp92k je napisao(la):
Gaspar18 » 06 Oct 2018 12:38 am[/url]":1kdtp92k]Упорно ћу форсирати ту причу, јер ми је крај где живим, јако битна транзитна тачка....

xaxa sustina 80% komentara na ovoj temi. Kako objasniti ljudima da metro zaista mora da prodje pored moje kuce :D

Karlo, 1. i 3. deo kritike Jovinovih planova su odlicni. Na zalost teme o kojima pises bi ljudima koji donose odluke u ovom gradu bile bliske i razumljive jednako i da si ih napisao na mandarinskom.

Da probamo jos jednom ja da ponovimo i rezimiramo, mozda neko skapira:

1) Razrada projekta predlozenih metro linija mora da da racionalna i ekonomski prihvatljiva resenja. Ona moraju biti u skladu sa potrebama grada kako bi se unutar finansijskih mogucnosti izgradilo sto vise kilometara mreze. U suprotnom se opet vracamo na ekonomski neizvodljiva resenja.

2) Iz istih razloga, urbanistickim planovima SADA odvajati koridore za buducu gradsku/prigradsku zeleznicu, a narocito u istocnim i juznim delovima grada (a i severnim, sto da ne). Ne kosta skoro nista a dugorocno ce JAKO MNOGO ZNACITI BEOGRADU. Meni je i dalje neshvatljivo da se to ne radi....

I za kraj, cudi me da niko od vas nije primetio jednu jako bitnu cinjenicu iz Foliceve izjave 2. Oktobra: "Metro je zajednički projekat Vlade Srbije i Beograda". To je ono za sta se borimo (i oni pre nas) jos od 1970ih! Drzava mora stajati iza tog projekta, inace je sve to pusto mastanje.
Аман брате мили, немој ме убеђивати за неке ствари и не набијај ми ствари у уста, када појма немаш о токовима људи на том делу где сам ја...
1. Општина Нови Београд - Савски Блокови дуж Омладинских Бригада преко пута ФДУа, где је планирана Метро станица се све више насељава,а а како целу причу не прати градски превоз, већ се редукује, а јашемо се на главама из дана у дан све више и више, не стоји
2. Да ја сам ид**** који размишља о себи зарад свог дупета? Е видиш ту грешиш, јер ипак возило већег капацитета треба на тој деоници да буде, јер и у позним вечерњим сатима постоји барем 70 до 80 људи који се возе превозом...
3. И опет ћу поновити, приоритет што се Метроа тиче, ипак треба да буде БЛОК 42 КАО БУДУЋА ГЛАВНА АУТОБУСКА СТАНИЦА, не би ли 95 успео за почетак успео да дише на здрава плућа, овакав 95 без Метроа, ни за ону ствар није
Да скратим, ви терајте по своме, али никако не успевате да нађете алтернативу 95, да није трамвај!
 
Једна корисна ствар за планирање метроа је што је Београд отприлике развијен у линијама. Ово је један ултра-груб пример, где се и разматра мало будући развој града, наравно треба "финог подешавања" али један употпуњени метро систем би покривао ове правце - наравно, не мора свуда тешки метро. Због терена, најбоље је на пример да линија која иде до Великог Села буде лаки метро.

Наравно, не мора буквално овако - али видимо да је центар свих ових линија отприлике око БнВ и старог сајмишта, јако зезнуто. Ово су само неки непрецизни правци који би требало да буду покривени



Ако се ситуација буде развијала онако како мислим - Раст Винче и Великог Села уз Дунав, ПОГОТОВО ако се буде правила лука и код Великог Села, намеће се још један правац - Винча-Овча која би покривала и луку у Великом Селу и луку у Крњачи
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=574348#p574348:7871ndpk je napisao(la):
laki72 » Sat Oct 13, 2018 5:57 pm[/url]":7871ndpk]
hiavata":7871ndpk je napisao(la):
Vidikovac jeste u problemu što se potencijala za metro tiče, ali sve što treba da se taj problem iole reši (naravno u slučaju da neka normalna linija ide preko ŽS Rakovice) je da se naprave stepenice/lift sa vijadukta onog pravo dole na stanicu i neka fider linija sa normalnim taktom koja bi grubo pratila nekadašnju liniju 542 (umesto Miljakovca 1 da ide preko Miljakovca 2/3) i da ne ide kroz Maričku već kroz Pilota Mihajla Petrovića, na Ibarsku i posle kao 56 do Petlovog brda).
Vidikovac... pa ne bih rekao daj je u problemu po pitanju metroa.
Nije nikad ni bio u problemu.
Jasna i logicna trasa je padinom ka Savi, preko Zarkova pa kroz Pozesku i dalje ka centru.
E sad, sto mozgovi koji odlucuju umesto samo da unapredjuju postojece, smisljaju sasvim nove "akrobacije" a sve da bi mogli reci 'prvi put u istoriji' to je vec nesto drugo.

Sent from my HTC Desire 526G dual sim using Tapatalk


Da, u pravu si, ta varijanta je jedina prava/realna. Ja sam više mislio na ovo što se češće plasira, a to je neka varijanta tobože "jeftina" varijanta spuštanja na Rakovicu / Topčider.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=574396#p574396:1ydrfakj je napisao(la):
Gaspar18 » 14 Oct 2018 12:03 am[/url]":1ydrfakj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=573735#p573735:1ydrfakj je napisao(la):
markomarko » Thu Oct 11, 2018 12:06 pm[/url]":1ydrfakj]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=572490#p572490:1ydrfakj je napisao(la):
Gaspar18 » 06 Oct 2018 12:38 am[/url]":1ydrfakj]Упорно ћу форсирати ту причу, јер ми је крај где живим, јако битна транзитна тачка....

xaxa sustina 80% komentara na ovoj temi. Kako objasniti ljudima da metro zaista mora da prodje pored moje kuce :D

1. Општина Нови Београд - Савски Блокови дуж Омладинских Бригада преко пута ФДУа, где је планирана Метро станица се све више насељава,а а како целу причу не прати градски превоз, већ се редукује, а јашемо се на главама из дана у дан све више и више, не стоји
2. Да ја сам ид*** који размишља о себи зарад свог дупета? Е видиш ту грешиш, јер ипак возило већег капацитета треба на тој деоници да буде, јер и у позним вечерњим сатима постоји барем 70 до 80 људи који се возе превозом...
3. И опет ћу поновити, приоритет што се Метроа тиче, ипак треба да буде БЛОК 42 КАО БУДУЋА ГЛАВНА АУТОБУСКА СТАНИЦА, не би ли 95 успео за почетак успео да дише на здрава плућа, овакав 95 без Метроа, ни за ону ствар није
Да скратим, ви терајте по своме, али никако не успевате да нађете алтернативу 95, да није трамвај!

Gaspare - apsolutno se slazem da trasu Omladinskih Brigada mora da prati neka linija metroa sto pre. Sto zbog novih naselja, sto zbog silnih poslovnih objekata sa obe strane. Mislim da je to svima jasno.

Sto se bloka 42 tice, mislim da gresis - tu vec postoji voz i tramvaj. U nekom paralelnom univerzumu gde su izgradjene dve linije metroa i nabavljeni novi vozovi tako da je takt BGVoza smanjen na 15 minuta ti imas dosta alternativa 95ici. Na primer ides jednu stanicu BG:Vozom do Sajma i tu presedas na liniju 1 metroa. Ili ides 3 stanice BG:Vozom do Slavije i tu presedas na liniju 2 metroa. Ili ako vise volis, ides tramvajem 2 stanice preko novog mosta do Gospodarske Mehane pa presedas na metro.

Nije cilj da metro svuda i svakome dodje do praga, niti je to moguce, ali ce predstavljati neku okosnicu sistema javnog prevoza u Beogradu.

Karlo, mislim da sistem moras da produzis jos dosta ka jugu i istoku, a bogami i prema severu (mada taj deo nisi crtao). Ceo pojas izmedju srednjeg i spoljnog magistralnog prstena se drasticnom brzinom popunjava! Pre neki dan sam bio na Avali i jasno se vidi koliko intenzivno rastu Miljakovac 3, Jajinci, Selo Rakovica i na drugu stranu Kaludjerica i Vinca. Pa cak i Resnik, Rusanj, Sremcica gde su izrasla cela nova naselja. A na severu Borca i Kotez nicu kao iz vode. Iz tog razloga nisam ubedjen trasom LRT koja prati vozdovacki kruzni put. Mislim da sistem treba tu da bude malo razudjeniji da pokrije ova nova naselja.

I kao i do sada, infrastruktura i urbanizam kasne par decenije za potrebama ljudi i situacijom na terenu.

Zanimljivo kako su SRBO i Karlo narcrtali skoro pa istu mapu linija!
 
Koliko mapa iscrtanih za nešto što ne postoji a i neće u skorijoj budućnosti !
Pa za ulicu topličin venac treba im skoro kodinu dana... alo, ulicu od 100m. Zamislite kopanje rovova na dubini od 50m.... i čekić bi pokvarili
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=574927#p574927:1bu2fwlm je napisao(la):
markomarko » 16 Oct 2018 01:16 pm[/url]":1bu2fwlm] Nije cilj da metro svuda i svakome dodje do praga, niti je to moguce, ali ce predstavljati neku okosnicu sistema javnog prevoza u Beogradu.
....
Karlo, mislim da sistem moras da produzis jos dosta ka jugu i istoku, a bogami i prema severu (mada taj deo nisi crtao). Ceo pojas izmedju srednjeg i spoljnog magistralnog prstena se drasticnom brzinom popunjava! Pre neki dan sam bio na Avali i jasno se vidi koliko intenzivno rastu Miljakovac 3, Jajinci, Selo Rakovica i na drugu stranu Kaludjerica i Vinca. Pa cak i Resnik, Rusanj, Sremcica gde su izrasla cela nova naselja. A na severu Borca i Kotez nicu kao iz vode. Iz tog razloga nisam ubedjen trasom LRT koja prati vozdovacki kruzni put. Mislim da sistem treba tu da bude malo razudjeniji da pokrije ova nova naselja.

I kao i do sada, infrastruktura i urbanizam kasne par decenije za potrebama ljudi i situacijom na terenu.

Zanimljivo kako su SRBO i Karlo narcrtali skoro pa istu mapu linija!
У случају Блока 42, и специфично Блока 42, у питању је једна од три најзначајније железничке станице, и једина од те три уз коју је могуће направити повелику аутобуску станицу са повољним излазима на иоле проходне друмске правце. Истовремено једина на коју се надовезује једини тренутно изграђени сегмент за брзи чисто градски шински превоз: Мост на Ади. Везе са аутобуским и железничким станицама се пројектују тако да је кретање могуће са минималним бројем преседања. Уосталом, и највећи мегаломани из 1970-тих су предвидели "дистрибутивни метро", односно да централне метро коридоре деле по две линије. Такође, такво гранање треба бар негде да додирне Савске блокове као макроцелину.

А везано за гранања на исток, север и југ, избор оптималног типа система дефинише урбанистичка структура, наслеђе постојећих коридора инфраструктуре, топографија, урбанистички тренд, приступ чвориштима, садржајима посебног значаја и још неки фактори који ми сада не падају на памет. А поменути правци су тренутно везани углавном за главне државне путеве профила 1+1. Изграђеност уз те путеве је таква да често нема где да се стави ниша за стајалиште аутобуса ван главне саобраћајне траке, нити траке за лева и десна скретања. Негде 2014. чини ми се, доношени су планови детаљне регулације за зону између Кумодража и Јајинаца. Они су углавном преписивали затечено стање. Ја сам тада дао примедбе:
- Да је растојање од Трошарине до Кружног пута 6 километара без попречног главног пута. Предложио сам спајање Слободана Јовића и Заводске испод трасе далековода, са откупом и рушењем само 3 куће тада. Минимална ширина регулације пута 14 метара, 1+1 трака, аутобуске нише, бициклистички коридор, траке за лева скретања.
- Проширење Булевара ослобођења на 2+2 траке до раскрснице са Пауновом.
- Формирање транзитног правца и главног булевара од те раскрснице, долином кроз Јелезовац (одавно планиран за урбанизацију, али не овако како иде сада). Предложио сам да се на крају директно везује на Јајиначку петљу на обилазници. Такође, да се на том правцу омогући ширење трамвајске мреже у форми брзог трамваја.

Све примедбе су одбијене као "неосноване".

На слици нисам био све нацртао, а могу да додам:
- Јелезовачки крак трамвајске мреже, који би морао да прати Јелезовачки булевар.
- Винчански крак БГ:ВОЗ-а. То је Раковица-Кнежева-Јајиннци-Јајинци петља-Бели поток-Бубањ поток-Лештане-Смедеревски пут-Винча, а из центра града. Такав пројекат се везује за градњу железничке обилазнице.
- Продужење Калуђерица-Болеч (Смедеревски пут).
- Кумодраж 2-Кумодраж центар преко гробља, уз трасу планиране Нове авалске.
- Ако бих којом грешком директно закачио Сремчицу, онда би то била једноколосечна веза од Орловаче за Насеље Горица. Исто сам за везу од Железника до Остружнице сматрао један колосек довољно, као и са Ресником од Петловог брда. Па и од Земуна до Батајнице. Ресник, Батајница и Остружница би ионако имали много брже железнице, а такве везе су пре свега због умрежавања.
- Лакошински превоз северно од Крњаче би ишао правцем Зрењанинца евентуално до Падинске скеле. Унутрашњост Борче је ту јако компликована. А сам Зрењанинац се формирао као линеарни центар те зоне. Дуго сам лупао главу око неког шинског превоза за Зрењанинац који би користио Панчевачки мост. Ако идем ка тешком систему, добар капацитет, али огромна ограничења и цена за скупе захтеве тешке железнице. Ако идем на трамтрејн, скупи хибридни трамваји. А за евентуалне деонице са уличним раскрсницама предугачки. Ако их скратим, обарам капацитет. А нема критичне густине насељености која правда најскупље типове трасе, нити је ико нормалан икада планирао масовно ширење градње на најквалитетнијем пољопривредном подручју. Свело се на колико-толико убрзани трамвај, и мост у продужетку Француске улице, са фокусирањем на градњу у овој зони око пруге за Панчево, и обавезном локалном линијом трамваја, која веже ту зону за Железничку станицу Крњача. А главни друмски транзит усмерити на неки нови шнелштрасе на западном ободу Котежа и Борче, и везати га на попречне путеве. И тамо селити сва она стоваришта и аутосалоне, где ће морати да обезбеде прилаз строго и само преко сервисних саобраћајница, не укључења на привтан бизнис оријентисан на друмски превоз преко централне градске улице!
 
Vrh