Srbija ekonomski tigar?
- Začetnik teme vradovic
- Datum pokretanja
- Status
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
Krenuli prevoznici ponovo da se bune.
Veliki broj je odavno prebacio firme i poslovanje u Sloveniju baš zbog nepovoljnih uslova u Srbiji.
https://www.blic.rs/biznis/vesti/blokad ... va/xd8hgkf
Veliki broj je odavno prebacio firme i poslovanje u Sloveniju baš zbog nepovoljnih uslova u Srbiji.
https://www.blic.rs/biznis/vesti/blokad ... va/xd8hgkf
BLOKADA GRANICA U sredu protest kamiondžija zbog cene goriva
Udruženje Međunarodni transport najavilo je da će 3. oktobra blokirati četiri granična prelaza u zemlji na dva sata zbog, kako smatraju, visoke cene goriva i malog povraćaja akcize za prevoznike.
Tanjugu je u Ministarstvu finansija rečeno da su uvek spremni da razgovaraju i saslušaju sve predloge prevoznika, ali, kako ističu, razgovori ne mogu i ne treba da se vode na ulici.
Predsednik Udruženja Neđo Mandić je rekao da će kamionidžije na dva sata blokirati prelaze Vatin kod Vršca, Šid, Kelebija i Preševo i da su o tome već obaveštene carinske ispostave.
Visoka cena predugog zadržavanja
Mandić ističe da kamiondžije zbog predugog zadržavanja na graničnim prelazima imaju duplo manju kilometražu, ali i prihode, kao i da su prinuđeni da plaćaju parkirališta koje odredi carina, dok traje carinski postupak.
- Prevoznici u regionu plaćaju manju cenu goriva, na primer, Makedonci, Turci, Bosanci, Crnogorci i drugi, tako da nam je teško da budemo konkurentni. Svi oni imaju nižu cenu goriva zbog manjeg zahvatanja države odnosno većeg povraćaja akcize. Mi u Srbiji plaćamo državi 56,5 dinara po jednom litru - navodi Mandić.
Prema njegovim rečima, prevoznicima u Crnoj Gori povraćaj akcize po litru goriva iznosi 18 evrocentri, a našim prevoznicima u Srbiji nešto više od sedam evrocenti. Mandić dodaje da trošak goriva za prevoznike iznosi čak 40 odsto od cene usluge i da u tim uslovima teško mogu da opstanu.
Primeniti crnogorski model
Glavni zahtevi su povraćaj većeg dela akcize i da se razmotri mogućnost drugačijeg obračuna dela za povraćaj - "crnogorski model" koji bi verovatno, smatra, zbog eliminisanja mogućnosti za malverzacije smanjio izdavanja iz budžeta iako bi doneo prevoznicima povećanu refakciju akcize.
Zatim, traže, ponovno uvođenje poreskog kredita za nabavku osnovnih sredstava za rad teretnih vozila, dobijanje subvencija za obnovu voznog parka, rešavanje problema naplate terminala vozilima u carinskom postupku sa kojim se počelo još pre više od 10 godina. Takođe, traže da se ukine naplata parkinga od strane privatnih kompanija i fizičkih lica, smanjenje perioda čekanja vozila na izlazak iz zemlje na graničnim prelazima.
Vozači su, kaže, nezadovoljni i kažnjavanjem prevoznika kaznama od više stotina hiljada dinara za situacije kada vozač svojom voljom, bez znanja prevoznika ili zbog drugih okolnosti zakasni par minuta ili sati da se javi na carinarnici, i drugo.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=571329#p571329:3hmllgrw je napisao(la):
ne znam šta bi mogli da rade u tim godinama
Ali više sam mislio na mentalnu i fizičku snagu, da kreneš u poznim godinama u nepoznatu sredinu, da učiš jezik, navikavaš se na njihove navike i mentalitet. Naravno dapostoje pojedinci, ali asovno iseljavanje sa 5 banki mi je nekako nategnuto
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
Idu, neki rade svoj posao neki idu na građevinu.
Imam ih poprilično što su otišli u poznijim godinama.
Švabe sve manje insistiraju na jeziku, upravo se vratio jedan kolega. Niko ga nije pitao za jezik, nije ni seo u bus da ga provere kako vozi. Potpisali ugovor i vratili ga nazad da završi proceduru u ambasadi.
Bar će tamo za 10-15 godina staža imati pristojnu penziju i štednju.
Imam ih poprilično što su otišli u poznijim godinama.
Švabe sve manje insistiraju na jeziku, upravo se vratio jedan kolega. Niko ga nije pitao za jezik, nije ni seo u bus da ga provere kako vozi. Potpisali ugovor i vratili ga nazad da završi proceduru u ambasadi.
Bar će tamo za 10-15 godina staža imati pristojnu penziju i štednju.
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.547
- Pohvaljen
- 17.704
https://www.dw.com/sr/lider-me%C4%91u-s ... a-40363767
Lider među siromašnim rođacima
Ako ste slušali samo zvanična saopštenja političara na vlasti, mogli ste pomisliti da je Srbija ekonomski tigar na Balkanu. Možda i jeste – u propagandnim pamfletima vlasti. Ali ekonomska stvarnost daleko je surovija.
Iza naslaga marketinga i populističkih parola kako nikada nije bilo bolje i kako nas je ’prosto sramota koliko nam dobro ide’, krije se otrežnjujuća istina o stvarnom stanju srpske privrede i ekonomije. Procene govore da je očekivani rast srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP) za 2017. godinu nekih 2,5 procenata i da je to najgori rast BDP u regionu. Objavljeni su i grafikoni koji pokazuju kako je Srbija imala najgori rast BDP u regionu tokom perioda od 1. januara 2014, do 1. januara 2017. godine od svega 1,66 odsto. Primera radi, tokom istog perioda, rast BDP u Hrvatskoj je iznosio 4,1%, Bosni i Hercegovini 6,79%, Albaniji 8,02%, a na Kosovu 9,16%. Regionalna ekonomska sila trenutno je Rumunija, koja je u istom periodu imala najveći rast BDP od 12,26 procenata.
Investicije zaobilaze Srbiju
Ekonomski analitičari već su primetili da je jedina oblast koja beleži solidne rezultate u Srbiji rast izvoza, ali da je Srbija tu bolja samo od Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Kada se pogleda malo ozbiljnija konkurencija, koja je do pre nekoliko godina gledala u leđa Srbiji, vidljivo je koliko je Srbija sa svojih 7,5 milijardi evra skroman izvoznik u odnosu na Bugarsku sa 12,8 milijardi, ili recimo Mađarsku sa 50,5 milijardi evra. Slična je situacija i sa BDP po glavi stanovnika, gde je Srbija opet lider među siromašnim rođacima Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom sa 5.000 evra po glavi stanovnika – u Hrvatskoj je to 16.000 evra, Mađarskoj 14.000 i Bugarskoj 6.500 evra po glavi stanovnika.
Analize pokazuju da razlog niskog rasta BDP pre svega leži u niskom nivou investicija. Vlasti – ili tačnije sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić – očito smatraju da će investitore privući slatkorečivim parolama i ružičastim oblandama, ali investitori izgleda imaju druge parametre za procenu investicionog rizika. Pri tome deluje gotovo opsesivno mantra unutar vlasti oko pozicije Srbije na Doing business listi Svetske banke i koja zaista pokazuje napredak Srbije na toj listi koja je trenutno na 47. mestu.
Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Novi magazin, međutim kaže „da se ta lista bazira pre svega na ekonomskim parametrima, koji jesu bitni, ali postoje i neki drugi parametri koji mogu biti ključni za privlačenje investicija – a investicije su naš najveći problem. Investicije su sada oko 18 odsto BDP, a za visok rast koji je neophodan Srbiji potrebno je da investicije budu 25 posto BDP-a. Za taj nivo investicija vi morate da imate uređen ne samo privredno-pravni sistem, nego i politički ambijent. Morate da imate normalne odnose u društvu da biste imali visoke investicije. A ovde je poštovanje svojinskih prava nikakvo, pravosuđe loše funkcioniše, politička atmosfera je loša, nesigurnost je velika, mladi napuštaju zemlju... Sve te stvari Doing business lista ne obuhvata“, nastavlja Lakićević, koji napominje da se taj celokupni ambijent daleko bolje reflektuje na listi Svetskog ekonomskog foruma (lista kompetitivnosti svetskih privreda, prim. aut), i na kojoj se Srbija nalazi na 90. mestu.“
Razorene institucije = loša ekonomija
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović napominje da je uzrok malog rasta BDP pre svega unutrašnje prirode, i u tom smislu takođe skreće pažnju na potpuno razorene institucije: „Vi nemate pravosuđe, vi nemate nijedan sistem koji funkcioniše, jer sve drže politički funkcioneri. Zašto je pravosuđe toliko važno? Zato što moram da znam kako upravljam svojom imovinom, da li je moja, mogu li da je prodam. I onda vi čitate kako čuveni košarkaški trener Dušan Ivković ne može da legalizuje stan otkako se bavi politikom. Postoji neka vlast iznad vlasti, sve se radi iza zatvorenih vrata, i u takvoj atmosferi se veći ekonomski rast i ne može očekivati“.
S druge strane, vlasti se dosta hvale stabilnim javnim finansijama, što prema rečima Danice Popović zaista jeste tačno, i na tome bi im trebalo čestitati. „Na neki način je sada ovo u kontradikciji sa onim što sam već rekla, ali stabilizacija javnih finansija je samo jedna od stvari koju morate uraditi. Druga stvar su reforme“, kaže Popović. „Ako vi ne napravite ambijent i ako o svemu samo jedan čovek odlučuje – tu nema napretka. To je kao da ste pripremili salu za operaciju, sve je spremno, ali odustanete od operacije. I onda se pitate zašto mi nije bolje. Pa nije ti bolje zato što si odustao od operacije.“
Reforme na čekanju
Osnovna posledica svega toga jeste nizak životni standard građana Srbije, upozorava Mijat Lakićević. „A sada se još najavljuje i povećanje plata u javnom sektoru koji je najgori deo srpskog društva. I umesto da se ide na restrukturiranje tog sektora, ide se na povećanje plata, a znamo da privreda Srbije ne može da podnese toliki teret. Ne kažem, naravno, da u nekim delovima javnog sektora ne bi trebalo povećati plate, ali pre toga bi morao da se smanji broj zaposlenih. Recimo, u zdravstvu imate trećinu više nego što je potrebno zaposlenog vanmedicinskog osoblja. A lekari nam odlaze u inostranstvo“, kaže Lakićević.
Vlasti sa svoje strane navode kako će ovogodišnji rast BDP iznositi „zadovoljavajućih 2,7 odsto ili nešto niže“, a kako je prošlogodišnji rast bio 1,7 posto to će najverovatnije biti iskorišćeno kao predizborni adut – jer je bolje nego prošle godine. Pojedini ekonomisti primećuju kako je Balkan siromašan kutak Evrope i da je Srbija na neki način lider tog najsiromašnog dela regiona. A kao ilustraciju koliko Srbija ekonomski zaostaje, Danica Popović ističe kako bi Srbija, samo da bi držala sadašnje ekonomsko rastojanje sa Evropom, morala da ima daleko veći privredni rast. „To u praksi znači da ako Evropska unija raste jedan odsto, mi moramo da rastemo pet procenata. Ako raste dva odsto, onda naravno i više od pet procenata. I to je stopa rasta samo da ne zaostajemo za EU. Dakle, nemamo ambijent, nemamo investicije, nemamo rast, i svakog dana sve više zaostajemo za tim razvijenim zemljama.“
Lider među siromašnim rođacima
Ako ste slušali samo zvanična saopštenja političara na vlasti, mogli ste pomisliti da je Srbija ekonomski tigar na Balkanu. Možda i jeste – u propagandnim pamfletima vlasti. Ali ekonomska stvarnost daleko je surovija.
Iza naslaga marketinga i populističkih parola kako nikada nije bilo bolje i kako nas je ’prosto sramota koliko nam dobro ide’, krije se otrežnjujuća istina o stvarnom stanju srpske privrede i ekonomije. Procene govore da je očekivani rast srpskog bruto društvenog proizvoda (BDP) za 2017. godinu nekih 2,5 procenata i da je to najgori rast BDP u regionu. Objavljeni su i grafikoni koji pokazuju kako je Srbija imala najgori rast BDP u regionu tokom perioda od 1. januara 2014, do 1. januara 2017. godine od svega 1,66 odsto. Primera radi, tokom istog perioda, rast BDP u Hrvatskoj je iznosio 4,1%, Bosni i Hercegovini 6,79%, Albaniji 8,02%, a na Kosovu 9,16%. Regionalna ekonomska sila trenutno je Rumunija, koja je u istom periodu imala najveći rast BDP od 12,26 procenata.
Investicije zaobilaze Srbiju
Ekonomski analitičari već su primetili da je jedina oblast koja beleži solidne rezultate u Srbiji rast izvoza, ali da je Srbija tu bolja samo od Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Kada se pogleda malo ozbiljnija konkurencija, koja je do pre nekoliko godina gledala u leđa Srbiji, vidljivo je koliko je Srbija sa svojih 7,5 milijardi evra skroman izvoznik u odnosu na Bugarsku sa 12,8 milijardi, ili recimo Mađarsku sa 50,5 milijardi evra. Slična je situacija i sa BDP po glavi stanovnika, gde je Srbija opet lider među siromašnim rođacima Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom sa 5.000 evra po glavi stanovnika – u Hrvatskoj je to 16.000 evra, Mađarskoj 14.000 i Bugarskoj 6.500 evra po glavi stanovnika.
Analize pokazuju da razlog niskog rasta BDP pre svega leži u niskom nivou investicija. Vlasti – ili tačnije sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić – očito smatraju da će investitore privući slatkorečivim parolama i ružičastim oblandama, ali investitori izgleda imaju druge parametre za procenu investicionog rizika. Pri tome deluje gotovo opsesivno mantra unutar vlasti oko pozicije Srbije na Doing business listi Svetske banke i koja zaista pokazuje napredak Srbije na toj listi koja je trenutno na 47. mestu.
Mijat Lakićević, zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika Novi magazin, međutim kaže „da se ta lista bazira pre svega na ekonomskim parametrima, koji jesu bitni, ali postoje i neki drugi parametri koji mogu biti ključni za privlačenje investicija – a investicije su naš najveći problem. Investicije su sada oko 18 odsto BDP, a za visok rast koji je neophodan Srbiji potrebno je da investicije budu 25 posto BDP-a. Za taj nivo investicija vi morate da imate uređen ne samo privredno-pravni sistem, nego i politički ambijent. Morate da imate normalne odnose u društvu da biste imali visoke investicije. A ovde je poštovanje svojinskih prava nikakvo, pravosuđe loše funkcioniše, politička atmosfera je loša, nesigurnost je velika, mladi napuštaju zemlju... Sve te stvari Doing business lista ne obuhvata“, nastavlja Lakićević, koji napominje da se taj celokupni ambijent daleko bolje reflektuje na listi Svetskog ekonomskog foruma (lista kompetitivnosti svetskih privreda, prim. aut), i na kojoj se Srbija nalazi na 90. mestu.“
Razorene institucije = loša ekonomija
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović napominje da je uzrok malog rasta BDP pre svega unutrašnje prirode, i u tom smislu takođe skreće pažnju na potpuno razorene institucije: „Vi nemate pravosuđe, vi nemate nijedan sistem koji funkcioniše, jer sve drže politički funkcioneri. Zašto je pravosuđe toliko važno? Zato što moram da znam kako upravljam svojom imovinom, da li je moja, mogu li da je prodam. I onda vi čitate kako čuveni košarkaški trener Dušan Ivković ne može da legalizuje stan otkako se bavi politikom. Postoji neka vlast iznad vlasti, sve se radi iza zatvorenih vrata, i u takvoj atmosferi se veći ekonomski rast i ne može očekivati“.
S druge strane, vlasti se dosta hvale stabilnim javnim finansijama, što prema rečima Danice Popović zaista jeste tačno, i na tome bi im trebalo čestitati. „Na neki način je sada ovo u kontradikciji sa onim što sam već rekla, ali stabilizacija javnih finansija je samo jedna od stvari koju morate uraditi. Druga stvar su reforme“, kaže Popović. „Ako vi ne napravite ambijent i ako o svemu samo jedan čovek odlučuje – tu nema napretka. To je kao da ste pripremili salu za operaciju, sve je spremno, ali odustanete od operacije. I onda se pitate zašto mi nije bolje. Pa nije ti bolje zato što si odustao od operacije.“
Reforme na čekanju
Osnovna posledica svega toga jeste nizak životni standard građana Srbije, upozorava Mijat Lakićević. „A sada se još najavljuje i povećanje plata u javnom sektoru koji je najgori deo srpskog društva. I umesto da se ide na restrukturiranje tog sektora, ide se na povećanje plata, a znamo da privreda Srbije ne može da podnese toliki teret. Ne kažem, naravno, da u nekim delovima javnog sektora ne bi trebalo povećati plate, ali pre toga bi morao da se smanji broj zaposlenih. Recimo, u zdravstvu imate trećinu više nego što je potrebno zaposlenog vanmedicinskog osoblja. A lekari nam odlaze u inostranstvo“, kaže Lakićević.
Vlasti sa svoje strane navode kako će ovogodišnji rast BDP iznositi „zadovoljavajućih 2,7 odsto ili nešto niže“, a kako je prošlogodišnji rast bio 1,7 posto to će najverovatnije biti iskorišćeno kao predizborni adut – jer je bolje nego prošle godine. Pojedini ekonomisti primećuju kako je Balkan siromašan kutak Evrope i da je Srbija na neki način lider tog najsiromašnog dela regiona. A kao ilustraciju koliko Srbija ekonomski zaostaje, Danica Popović ističe kako bi Srbija, samo da bi držala sadašnje ekonomsko rastojanje sa Evropom, morala da ima daleko veći privredni rast. „To u praksi znači da ako Evropska unija raste jedan odsto, mi moramo da rastemo pet procenata. Ako raste dva odsto, onda naravno i više od pet procenata. I to je stopa rasta samo da ne zaostajemo za EU. Dakle, nemamo ambijent, nemamo investicije, nemamo rast, i svakog dana sve više zaostajemo za tim razvijenim zemljama.“
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.223
- Pohvaljen
- 5.061
Tigar koj jede svoju decu
Hrana nam je preskupa, naj veci deo zarade ode na hranu a krvoločne dijabole nikako da skinu PDV s hrane
šta je PDV ?
Porez na dodtnu vrednost
Koja je to dodatna vrednost onoga što stavimo u usta i progutamo ?
Ne postoji nikakva dodatna vrednost , tako se samo sprečava da dovoljno hranimo svoju decu kako bi krvoločni tigar samo za sebe bio
Kad budu ukinuli PDV sa hrane , kao osnovni korak za preživljavanje
onda tek može doci na red napredovanje ekonomija ....pa mozda i bude nekog sna o tigru
za sada je samo obično krvoločno tlačenje a od tigra nema ni slovo T
makar doveli još 1.000 stranih firmi ..... djaba kada leba predstavlja dodatnu vrednost .......
:evil: :twisted: :evil:
Vladivoje
Higher intermediate
Nažalost, Boco, sve si lepo rekao, onako kako jeste.
Samo si zaboravio da na preskupu hranu dodaš još i astronomske račune koje treba platiti.
Većini građana ne ostane ništa. I ne samo da ne ostane ništa, nego se nema ni za najosnovnije potrebe.
Samo si zaboravio da na preskupu hranu dodaš još i astronomske račune koje treba platiti.
Većini građana ne ostane ništa. I ne samo da ne ostane ništa, nego se nema ni za najosnovnije potrebe.
Blade
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.11.2015.
- Poruke
- 2.452
- Pohvaljen
- 1.523
Stanje u našoj državi je komplikovanije, nego što vi mislite. Pored standarda i svest ljudi treba da se promeni, a to je mnogo teže. Svi hoce da zarade velike pare na brzinu i pocenjuju tuđi rad i znanje.
Plate su nesrazmerne poslovima. Npr. istu platu ima neko ko radi 2 sata na poslu efektivno i ko radi 8 sati efektivno i od posla ne moze da ode da jede i do WC-a, a često ostaje duže i nema radno vreme. Čak se često dešava da ova prva kategorija ima i vecu. Nije sporno da se radi, ako ima posla, ali neka se adekvatno plati. A tim ljudima sa najlaksim poslovima su najčešće puna usta toga kako su oni veliki radnici, ugrozena su im prava i tako dalje, dok se ovi drugi čuju mnogo manje. Ovi drugi obično kažu: ,,Šta ćeš, tako je, kako je, mora da se radi...".
U državi koja se naziva ekonomskih tigrom, ja radim dva posla da bi mogao normalno da zivim, na ivici, da bi mogao da platim ratu za kredit, da redovno platim račune, da održavam i vozim auto, da ne bi došao u situaciju da nemam para za prodavnicu do kraja meseca...A nisam bahat i nista mi od tih rashoda nije vece nego u prosecnoj porodici, čak je i manje. A gde je da se nešto uštedi...
Prosečna plata je u Beogradu preko nešto 60000 dinara. Za to vam ne trebaju novine i statistika, okrenite se oko sebe, pa sami zaključite. I to je, recimo za noćnog čuvara ok plata. Ali za recimo, rukovodioca sektora u nekoj firmi koja se ozbiljno bavi prodajom, to je MALA PLATA. Zašto? Zato što taj čovek, ako radi odgovorno svoj posao, nema radno vreme, pa i kada dodje kuci, non stop mu zvoni telefon koji ne sme da iskljuci, nekad mora da ode u firmu van radnog vremena, odgovoran je svima i svakome. Od tog posla boli glava svaki dan i za to je 60000 dinara mala plata.
Plate su nesrazmerne poslovima. Npr. istu platu ima neko ko radi 2 sata na poslu efektivno i ko radi 8 sati efektivno i od posla ne moze da ode da jede i do WC-a, a često ostaje duže i nema radno vreme. Čak se često dešava da ova prva kategorija ima i vecu. Nije sporno da se radi, ako ima posla, ali neka se adekvatno plati. A tim ljudima sa najlaksim poslovima su najčešće puna usta toga kako su oni veliki radnici, ugrozena su im prava i tako dalje, dok se ovi drugi čuju mnogo manje. Ovi drugi obično kažu: ,,Šta ćeš, tako je, kako je, mora da se radi...".
U državi koja se naziva ekonomskih tigrom, ja radim dva posla da bi mogao normalno da zivim, na ivici, da bi mogao da platim ratu za kredit, da redovno platim račune, da održavam i vozim auto, da ne bi došao u situaciju da nemam para za prodavnicu do kraja meseca...A nisam bahat i nista mi od tih rashoda nije vece nego u prosecnoj porodici, čak je i manje. A gde je da se nešto uštedi...
Prosečna plata je u Beogradu preko nešto 60000 dinara. Za to vam ne trebaju novine i statistika, okrenite se oko sebe, pa sami zaključite. I to je, recimo za noćnog čuvara ok plata. Ali za recimo, rukovodioca sektora u nekoj firmi koja se ozbiljno bavi prodajom, to je MALA PLATA. Zašto? Zato što taj čovek, ako radi odgovorno svoj posao, nema radno vreme, pa i kada dodje kuci, non stop mu zvoni telefon koji ne sme da iskljuci, nekad mora da ode u firmu van radnog vremena, odgovoran je svima i svakome. Od tog posla boli glava svaki dan i za to je 60000 dinara mala plata.
Ne računa se plata po tome koliko je težak neki posao, već po tome koliko je neko spreman da plati, a neko drugi spreman da bude plaćen.
Što se odgovornosti tiče, mislim da je to (nažalost, možda) još manje bitan faktor... Inače bi rukovodilac sektora u firmi imao mizernu platu u odnosu na, recimo, hirurga u Tiršovoj.
#kapitalizam
Što se odgovornosti tiče, mislim da je to (nažalost, možda) još manje bitan faktor... Inače bi rukovodilac sektora u firmi imao mizernu platu u odnosu na, recimo, hirurga u Tiršovoj.
#kapitalizam
Blade
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.11.2015.
- Poruke
- 2.452
- Pohvaljen
- 1.523
Tako se računa u praksi koja je sve samo ne logična, ali i logika prestaje tamo gde Srbija počinje, pa zašto bi plate bile po logici, kada ni ostale stvari nisu.
Znaš kako, direktor neke fantom-firme koje sutra može da nema, ima platu 3-4 puta vecu od doktora u hitnoj pomoći.
I naravno, taj rukovodilac ne može da očekuje da bude u istom platnom razredu sa doktorom, to je van pameti. Ali je van pameti da ima tek možda malo vecu platu od nekoga ispod sebe ko ima mnogo manju odgovornost od njega. Kao što je van pameti da ima manju platu od nekoga ko ima manju odgovornost od njega, a umno ili fizicki lakši posao i bolje uslove rada.
Znaš kako, direktor neke fantom-firme koje sutra može da nema, ima platu 3-4 puta vecu od doktora u hitnoj pomoći.
I naravno, taj rukovodilac ne može da očekuje da bude u istom platnom razredu sa doktorom, to je van pameti. Ali je van pameti da ima tek možda malo vecu platu od nekoga ispod sebe ko ima mnogo manju odgovornost od njega. Kao što je van pameti da ima manju platu od nekoga ko ima manju odgovornost od njega, a umno ili fizicki lakši posao i bolje uslove rada.
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
Plate bi možda bile i veće da nema ovoliko nameta za nesmetanu proizvodnju ili delatnost tj raznih reketa, ucena i slično. Da nema gladnih neradnika koje treba da plaćaju kako bi se provodili po egzotičnim destinacijama.
Ovako neki vide cene goriva.
Ovako neki vide cene goriva.
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.150
vradovic
Expert
- Učlanjen(a)
- 31.10.2007.
- Poruke
- 5.439
- Pohvaljen
- 6.359
Opet dobre vesti iz Ekonomije! Bravo! Sve manje nezaposlenih!
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1460033
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph ... id=1460033
- Status