Реконструкција Трга Републике
- Začetnik teme milanobelgrade
- Datum pokretanja
dex libris
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.10.2017.
- Poruke
- 266
- Pohvaljen
- 1.031
Velika je šteta što su terme imale ovakvu sudbinu.. Umesto da je urađena delimična obnova do nivoa partera i onda stavljen stakleni pod.. Ovde je to moglo da se uradi, bilo bi sjajno a ujedno i simbolično - zamislite kako bi se osećali studenti arheologije kada bi preko ovoga išli na predavanja..
V
Vračarac
Guest
To uvek moze da se uradi, najmanji problem da se ponovo otkopa ionako je plato zreo za rekonstrukciju 
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.747
Studenti arheologije bi možda i cenili to, ali ostali studenti Filozofskog - sumnjam. Treba samo videti na šta liči taj plato gde bleje studenti.
Sad, naravno, to je javni prostor, prolaze tu i drugi ljudi. Ali na njemu najviše vremena provode upravo studenti Filozofije. Koji se prema tim termama a i prema svemu ostalom tu ophode užasno. Neki zapišavaju, neki šaraju grafite da se igraju politike (ono SKOJ, NKPJ i ostale gluposti) a neki seju đubre gde god stignu.
Ali ne krivim ja toliko njih u celoj toj priči. Krivim najpre one koji su taj plato projektovali tako da ne pruže neku osnovnu zaštitu tim termama. Pa makar to bilo u vidu bolje organizacije, tako da terme ne budu zamena za klupe iza kojih se tovare smeće i fekalije.
I krivim one koji su sve ove decenije imali dužnost da održavaju, uređuju i ističu taj prostor tj. iskopine, a prstom nisu mrdnuli, pa je u međuvremenu sve to pretvoreno u okrnjenu smrdljivu i išaranu deponiju.
Ako se već nešto otkopava, i ako se prostor oko njega prilagođava da bi se to istaklo, onda je očekivano da se bar uradi minimum napora da se to održi u nekom normalnom i pristojnom stanju. Da bude spomenik, obeležje, znamenitost. A ako ćemo da otkopavamo stvari samo da bismo ih gurnuli u stranu ili ostavili na milost i nemilost štetočinama i zubu vremena, onda bolje da ih ni ne otkopavamo.
Sad, naravno, to je javni prostor, prolaze tu i drugi ljudi. Ali na njemu najviše vremena provode upravo studenti Filozofije. Koji se prema tim termama a i prema svemu ostalom tu ophode užasno. Neki zapišavaju, neki šaraju grafite da se igraju politike (ono SKOJ, NKPJ i ostale gluposti) a neki seju đubre gde god stignu.
Ali ne krivim ja toliko njih u celoj toj priči. Krivim najpre one koji su taj plato projektovali tako da ne pruže neku osnovnu zaštitu tim termama. Pa makar to bilo u vidu bolje organizacije, tako da terme ne budu zamena za klupe iza kojih se tovare smeće i fekalije.
I krivim one koji su sve ove decenije imali dužnost da održavaju, uređuju i ističu taj prostor tj. iskopine, a prstom nisu mrdnuli, pa je u međuvremenu sve to pretvoreno u okrnjenu smrdljivu i išaranu deponiju.
Ako se već nešto otkopava, i ako se prostor oko njega prilagođava da bi se to istaklo, onda je očekivano da se bar uradi minimum napora da se to održi u nekom normalnom i pristojnom stanju. Da bude spomenik, obeležje, znamenitost. A ako ćemo da otkopavamo stvari samo da bismo ih gurnuli u stranu ili ostavili na milost i nemilost štetočinama i zubu vremena, onda bolje da ih ni ne otkopavamo.
dex libris
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.10.2017.
- Poruke
- 266
- Pohvaljen
- 1.031
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580137#p580137:2hrbyytc je napisao(la):Vračarac » Пет Нов 09, 2018 12:26 am[/url]":2hrbyytc]To uvek moze da se uradi, najmanji problem da se ponovo otkopa ionako je plato zreo za rekonstrukciju
Može samo delimično - kao što se vidi i na slici, najveći deo je uništen pre 50 godina.. Prezentacija preostalog ni izbliza ne bi imala takav efekat.
Vladivoje
Higher intermediate
@ Bender, ćuti, sada je bar osvetljen Plato i prolaz ispod zgrade fakulteta ka Knezu.
Seti se koliko dugo su vršene razne vrste nuždi po mračnim uglovima Platoa i oko ulaza u nekadašnju knjižaru Plato.
Nije moglo da se prođe od prljavštine, đubreta i smrada.
Seti se koliko dugo su vršene razne vrste nuždi po mračnim uglovima Platoa i oko ulaza u nekadašnju knjižaru Plato.
Nije moglo da se prođe od prljavštine, đubreta i smrada.
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.747
To stoji.
Mada mislim da su terme i sam plato više usvinjene i oštećene u poslednjih 15ak godina nego u prethodnih 30ak. Zato kažem, postavlja se pitanje - da li se uvek isplati iskopavati nešto ako će da bude ostavljeno na milost i nemilost štetočinama i zubu vremena?
Mada mislim da su terme i sam plato više usvinjene i oštećene u poslednjih 15ak godina nego u prethodnih 30ak. Zato kažem, postavlja se pitanje - da li se uvek isplati iskopavati nešto ako će da bude ostavljeno na milost i nemilost štetočinama i zubu vremena?
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
Znam i ja za prave bunare-izvore u podrumu Moskve, izvor bivše močvare na Terazijama i propasti gradnje prvog pozorišta na Zelenom vencu, pa ih nikada nisam video. Niti za to ima izgleda. Poenta ovakvih prezentacija je da se za njih zna, i da su svima pristupačne. Dakle obrazovanje svog naroda i povećavanje ugleda nekog grada kod drugih naroda. Koliko je drugih ljudi ikada videlo taj bunar na stanici Vukov spomenik, i na kojoj je to on turističkoj ili šetačkoj trasi, kao što bi bili ovi ostaci? Ako je i tamo uopšte otključan i dostupan.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580109#p580109:2oazl0k4 je napisao(la):
Pariz nisam spomenuo kao mesto za ugled što se tiče tretmana arheoloških ostataka, nego kao tip poželjnog urbanog ambijenta koji sa svojim malim i intimnim prostorima više odgovara starom delu Beograda nego pokušaji da se po svaku cenu stvori tako poseban otvoreni prostor trga u kome čak i druga boja pločnika (dakle stakla) tobože nedopustivo razbija utisak neprekidnosti prostora i nekog zamišljenog konceptualno čistog trga koji nije "pretrpan", šta vam god to značilo u ovom kontekstu. Pošto je to koliko vidim ne samo početna nego i jedina stvarna primedba koju imate. A to je nedopustivo čistunstvo u ovom slučaju, pošto bi se zatrpavanjem ostataka napravila ogromna šteta zbog nekih krajnje nategnutih i problematičnih akademskih koncepata. Otprilike: druga boja stakla u odnosu na boju ostalih ploča je tobože užasno svetogrđe i nametljivost u "praznini trga". Ato što bi ovo mogla biti, i verovatno jeste, jedina prlika koju imamo da se prikaže i monumentalan i značajan objekat iz istorije grada, sa dodatnim Rimskim ostacima, na mestru gde mnogo ljudi prolazi - to kao NEMA VEZE! Tobože je manje važno od nečijeg ličnog akademskog koncepta praznog trga.
Mogućnosti koje imamo za ozbiljniju arheološku prezentaciju dugog kontinutiteta života u CIVILNOM DELU grada (tvrđava je skoro stalno bila zaposednuta vojskom) su nam u stvarnosti KRAJNJE sužene i ubrzano teže nuli. Prezentacija malih i pokretnih ostataka u muzejima je krajnje nedovoljna da bi posetilac-laik makar i naslutio sam GRAD, njegove nekadašnje zgrade, prolaze i zidine. Minđuše, zlatnici i poneki polomljeni krčag su mali, neugledni i izdvojeni iz originalne okoline, pa kod laika teško mogu da pokrenu imaginaciju, a još teže da nešto znače i na emotivnom planu. Oni jednostavno ne prenose dovoljno onima koji već nemaju ogromno predznanje.
Jedna prava nalazišta su na teritoriji "grada u šancu" i malo oko toga. Ali to je takođe i oblast savremenog grada, pa je većina ostataka ili uništena ili trajno nedostupna. Jedine prilike su neki otvoreni i neizgrađeni prostori. Međutim Rajićeva, ulaz u Rimsko utvrđenje, je uništena, a Studentski trg će biti uništen. Šta će to vredno preneti u muzej? Urnu? Nečitljivi odlomak nadgrobnog spomenika? To sve narodu i turistima malo znači. Koliko njih i ide u muzeje? Trg Republike je međutim idealna prilika koje se nigde neće ponoviti.
Dobili smo, praktično, veoma ubedljiv i spektakularni segment Kalemegdanske tvrđave i Carigradskog puta, autentičan, od istih autora i iz istog vremena, baš na glavnom gradskom trgu, gde će imati najveći efekat. Sa zidinama, kapijom, mostom i rovom ispod njega, pa kolonadu moćnih stubova, čudne prolaze i lavirint. Sve to pristupačno, uz restauraciju i običnim ljudima zanimljivo, dato u preseku i gledano odozgo, a sve ISPOD nivoa tla tako da ničemu iznad zemlje ne smeta. Što omogućuje korišćenje stakala na tlu koji istovremeno štite od vandala. Takvih nalazišta u "varoši" više NEMA, a i kad bi postojali ne bi se desilo da budu baš u pešačkoj zoni, na velikom trgu gde se ništa ne gradi, pa mogu da ostanu, niti bi bilo toliko slobodnog prostora oko nalazišta da prozori na tlu ne budu nametljivi, niti će biti tako lepo za nas pripremljeni i već "odsečeni u istoj visini" da ne smetaju savremenim potrebama, a istovremeno VELIKI da se ispod prolaza dobro vide, da budu zanimljivi i upečatljivi. To je sreća i prilika koju dosadašnjim ponašanjem prema prošlosti Beograda nismo zaslužili. To se NE SME protraćiti jer druge slične prilike ovakvog potencijalnog uticaja, značaja, kulturnog i komercijalno-turističkog potencijala SIGURNO neće biti.
Glavni ulaz u Beograd:
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.621
- Pohvaljen
- 2.777
:lol: :lol: :lol:
Одличан предлог.
По мојим сазнањима радови ће споро одмицати а онда ће доћи зима па ће скроз престати. До тада ко зна... не треба прејудицирати, можда се Весић и екипа неће ни питати.
Да се ја питам цео потез до тротоара ка НП био би под стаклом а у зависности од дубине могле би се направити степенице које би водиле унутар зидина. Ко је добар мајстор нашао би и добро решење.
BalkanRoyale
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 18.01.2018.
- Poruke
- 283
- Pohvaljen
- 1.083
Sve nas koje najvise zanima pocetak/izgled poplocavanja 
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.185
- Pohvaljen
- 12.800
Није тада постојала та технологија. Али може да се уради када се буде радио Студентски трг.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580135#p580135:14tqg856 je napisao(la):
Терме су тада заштићене на легитиман начин - конзервирањем и затрпавањем. "терме" које служе као клупе и клозет нису оригинални археолошки налаз него модерни фалсификат - копија.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580141#p580141:14tqg856 je napisao(la):
И са тако уништеним највећим делом је двадесет пута репрезентативније од темеља капије на Тргу ...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580144#p580144:14tqg856 je napisao(la):
Бунар је јавно доступан на левој половини левог перона.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580163#p580163:14tqg856 je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580163#p580163:14tqg856 je napisao(la):
Имамо ми читав низ примедби само их ти игноришеш. А најзначајнија примедба јесте што се спорадичним стакленим плочама мале квадратуре не може приказати ништа значајније, нити се може стећи икакав утисак о величини и позицији обејкта као и чињеница да се ради о "главној" капији града (пошто инсистираш на томе као некој важности). Овакви објекти треба да се прикажу у целини, а то изискује превелик проценат трга под стаклом што је за форму трга недопустиво, нарочито имајући у виду да је ово практично једини јавни простор форме трга у целом граду. ЈЕДИНИ.
На крају крајева, међу "нама" (а ко смо то ми?) постоји неки консензус постигнут на теми да се капија треба преставити у већој мери испод површине земље. Да ли у оквиру метро станице, или у оквиру засебне галерије испод Трга која би била спојена са Народним музејом ... на тај начин се форма трга неће нарушити а налаз ће се презентовати на далеко импресивнији и адекватнији начин.
За такве предлоге се ниси ни изјаснио и, из мени непознатих разлога и даље инсистираш само и искључиво на фрагментираној презентацији под стаклом која сама по себи има читав низ недостатака.
zidar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 23.03.2010.
- Poruke
- 2.082
- Pohvaljen
- 3.049
S’obzirom na dugo i bogato nasledje Beograda i brojne slojeve nalaza ispod njegovog asfalta pitanje bi bilo dokle kopati. Do prvog sloja? Drugog? Treceg? Jos dublje, ko zna, mozda se pojavi nesto jos vrednije.
Desava sa slicno sa starim crkvama, ispod povrsinske freske postoji jos starija, a ispod nje jos jedna. Koju prikazati?
To nije pitanje samo za arheologe vec i za drustvo u celini. Da li treba ocuvati i prikazati temelj kapije iz 18. veka, kada je Beograd bio pogranicno utvrdjenje, ili kopati dalje do kapije iz 16. veka kada je bio velegrad po cenu unistenja ove kasnije, ili pak kopati jos dublje, mozda se pojavi temelj rimskog slavoluka.
Koji je sloj vredniji, a koji treba zrtvovati?
Mozda treba ici do kraja, iskopati duboki rov kroz slojeve, sve do poslednjeg, pa omoguciti silazak u rov tako da se na zidovima vidi presek istorije grada. Pravi vremeplov.
U medjuvremenu verovatno najvrednije arheolosko nalaziste u Beogradu, Vinca, poznato je prvenstveno po gradskoj deponiji otpada. Toliko o prioritetnim slojevima.
Danasnjim gradskim ocima je ocigledno najbitniji onaj najpovrsniji sloj, sloj sastavljen od djubreta koje licno svakodnevno proizvode.
Desava sa slicno sa starim crkvama, ispod povrsinske freske postoji jos starija, a ispod nje jos jedna. Koju prikazati?
To nije pitanje samo za arheologe vec i za drustvo u celini. Da li treba ocuvati i prikazati temelj kapije iz 18. veka, kada je Beograd bio pogranicno utvrdjenje, ili kopati dalje do kapije iz 16. veka kada je bio velegrad po cenu unistenja ove kasnije, ili pak kopati jos dublje, mozda se pojavi temelj rimskog slavoluka.
Koji je sloj vredniji, a koji treba zrtvovati?
Mozda treba ici do kraja, iskopati duboki rov kroz slojeve, sve do poslednjeg, pa omoguciti silazak u rov tako da se na zidovima vidi presek istorije grada. Pravi vremeplov.
U medjuvremenu verovatno najvrednije arheolosko nalaziste u Beogradu, Vinca, poznato je prvenstveno po gradskoj deponiji otpada. Toliko o prioritetnim slojevima.
Danasnjim gradskim ocima je ocigledno najbitniji onaj najpovrsniji sloj, sloj sastavljen od djubreta koje licno svakodnevno proizvode.
dex libris
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.10.2017.
- Poruke
- 266
- Pohvaljen
- 1.031
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580184#p580184:e4wdp7dt je napisao(la):
Nisam ni mislio da je to moglo biti urađeno 70-ih.. Ali tada je postojao princip da ono što ne može da se prezentuje - da se snimi, zaštiti i da se ponovo prekrije zemlljom i tako čeka bolje dane.. Ovde je to samo delimično urađeno jer je dobar deo termi bespotrebno uništen i velika šansa za atraktivnu prezentaciju rimskog nasleđa je propala.
Slično je i sa drugim delom termi koji se nalazi u parku - on je bio prezentovan ali je zbog neodržavanja i đubreta ponovo prekriven zemljom (1978. god). Okolne površine van parka nisu ni istražene i ovde imamo sličnu situaciju kao na Trgu republike - dragocen deo prošlosti nije ni predviđen za istraživanje i prezentaciju a sprema se rekonstrukcija Studenstkog trga i izgradnja garaže
zexland
Advanced
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580199#p580199:3it5o7xa je napisao(la):
Ova ideja sa presekom istorije u slojevima je fenomenalna!
Mogli bi da naprave transparenti lift koji bi se polako spustao u dubinu do recimo poslednjeg sloja antickog Singidunuma (ukoliko se nadje takva lokacija sa svim mogucim istorijskim slojevima - Turci/Austrijanci/srednjev. Srbija / Ugarska /Rimljani).
U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !
Dakle Mikro Muzeji sirom Beograda. Hotspotovi beogradskog istorijskog nasledja
PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno
astrodule
Professional
Odlična ideja za duboke metro stanice.
A što se tiče Bugara, mislim da će to postati interna šala za korisnike foruma i šire. Juče se baš nešto zezam sa bratom (koji ne prati forum) i pita me da li ima bugarskih turista koji se slikaju sa NG ukrasima.
A što se tiče Bugara, mislim da će to postati interna šala za korisnike foruma i šire. Juče se baš nešto zezam sa bratom (koji ne prati forum) i pita me da li ima bugarskih turista koji se slikaju sa NG ukrasima.
dex libris
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.10.2017.
- Poruke
- 266
- Pohvaljen
- 1.031
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580217#p580217:1ux6fuid je napisao(la):zexland » Пет Нов 09, 2018 1:10 pm[/url]":1ux6fuid][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580199#p580199:1ux6fuid je napisao(la):
Ova ideja sa presekom istorije u slojevima je fenomenalna!
Mogli bi da naprave transparenti lift koji bi se polako spustao u dubinu do recimo poslednjeg sloja antickog Singidunuma (ukoliko se nadje takva lokacija sa svim mogucim istorijskim slojevima - Turci/Austrijanci/srednjev. Srbija / Ugarska /Rimljani).
U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !
Dakle Mikro Muzeji sirom Beograda. Hotspotovi beogradskog istorijskog nasledja
PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno
Na izvestan način ovo već imamo ali na tvrđavi.
Na jugoistočnom bedemu, malo dalje od poslednjih vojnih eksponata postoji rupa u bedemu, legendarna breša između kula I i II na srpskom srednjovekovnom bedemu. Kroz ovu brešu su prolazile mnoge vojske, prvi put 1456. godine. U ovom preseku se vide zidine despotovog grada, zatim više faza turskih i austrijskih ojačanja i na vrhu austriski blokhaus... "Šlimanov rov" na beograski način.. Na žalost, na licu mesta ne postoje nikakva objašnjenja.
Još jedno takvo mesto mesto su ostaci ulaza u nekadašnji zamak gde se na veoma malom prostoru vide ostaci rimskog zida i kule, ulaz u vizantijski kastel, zidovi mađarskog zamka, polukružne kule kralja Milutina, delovi despotove ulazne kapije sa vučjom jamom i, na kraju, turski ulaz u zamak sa ostacima tamnice i ulaznog mosta - sve ovo na površini 15 X15 m.. Naravno, ne postoji tabla sa objašnjenjem..
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 20.929
- Pohvaljen
- 43.747
Aha ok. Nisam znao. Pogotovu što mi je još davno nekoliko ljudi u prolazu (pogrešno) reklo da su te klupe zapravo terme. Što jes jes, sad kad bolje pogledam sliku rekonstrukcije iz 1972 vidim da su originalne ispod nivoa ovih sadašnjih.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580184#p580184:2ku4kktd je napisao(la):
zexland
Advanced
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580230#p580230:2u6jimi2 je napisao(la):dex libris » 09 Nov 2018 12:46 pm[/url]":2u6jimi2][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580217#p580217:2u6jimi2 je napisao(la):zexland » Пет Нов 09, 2018 1:10 pm[/url]":2u6jimi2][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580199#p580199:2u6jimi2 je napisao(la):
Ova ideja sa presekom istorije u slojevima je fenomenalna!
Mogli bi da naprave transparenti lift koji bi se polako spustao u dubinu do recimo poslednjeg sloja antickog Singidunuma (ukoliko se nadje takva lokacija sa svim mogucim istorijskim slojevima - Turci/Austrijanci/srednjev. Srbija / Ugarska /Rimljani).
U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !
Dakle Mikro Muzeji sirom Beograda. Hotspotovi beogradskog istorijskog nasledja
PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno
Na izvestan način ovo već imamo ali na tvrđavi.
Na jugoistočnom bedemu, malo dalje od poslednjih vojnih eksponata postoji rupa u bedemu, legendarna breša između kula I i II na srpskom srednjovekovnom bedemu. Kroz ovu brešu su prolazile mnoge vojske, prvi put 1456. godine. U ovom preseku se vide zidine despotovog grada, zatim više faza turskih i austrijskih ojačanja i na vrhu austriski blokhaus... "Šlimanov rov" na beograski način.. Na žalost, na licu mesta ne postoje nikakva objašnjenja.
Još jedno takvo mesto mesto su ostaci ulaza u nekadašnji zamak gde se na veoma malom prostoru vide ostaci rimskog zida i kule, ulaz u vizantijski kastel, zidovi mađarskog zamka, polukružne kule kralja Milutina, delovi despotove ulazne kapije sa vučjom jamom i, na kraju, turski ulaz u zamak sa ostacima tamnice i ulaznog mosta - sve ovo na površini 15 X15 m.. Naravno, ne postoji tabla sa objašnjenjem..
Sjajno, ali neverovatno da nema nikakve table i objasnjenja. To su neprocenjive lokacije za posetu !
dex libris
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.10.2017.
- Poruke
- 266
- Pohvaljen
- 1.031
Hvala, @Zex, i ja mislim tako …
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580217#p580217:ftbny2ge je napisao(la):zexland » 09 Nov 2018 12:10 pm[/url]":ftbny2ge]
U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !
PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno
ideja je odlicna ali imam primedbu i predlog
primedba je da su slojevi duboki ne vise od 10-15 metara pa bi lift isao jako sporo. 10 minuta u liftu, tj u malom zatvorenom prostoru sa nekim nepoznatim ljudima... jos ko zeli na metro nema sta tu da trazi.
predlog je da se umesto za metro stanicu slicna stvar ali sa pokretnom trakom pod nagibom, nesto slicno pokretnim stepenicama, veze za narodni muzej, tj da se napravi alternativni ulaz sa trga koji bi posetioce muzeja polako "provozao" kroz te slojeve i tako ih upoznao i sa istorijom te lokacije. ta "traka" ne bi morala da bude linearna, mogla bi recimo da ide spiralno bukvalno oko temelja kapije...
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
Meni je od početka bilo jasno i da je kapija prevelika da bi se cela sagledala, i da je Trg Republike jedini pravi trg koji imamo, i da se on zato mora čuvati za savremenu upotrebu tako da ništa ne ometa njegove funkcije trga. U svemu tome se slažemo. Upravo sam zato od samog početka predlagao SAMO fragmentarnu prezentaciju, u pozemlju, ispod stakla, i samo odabranih delova kapije. Na taj način ništa iznad površine ne ometa, a površina stakla je bitno manja i još je pri tome razbijena na manja i slučajno razbacana ostrva. To razbijanje dalje smanjuju vizuelnu nametljivost i sprečava percepciju odvojenih segmenata stakla kao neke pravilne i veće celine, tj ne mogu se uočiti šabloni njegovog postavljanja. Tako se postiže minimalan vizuelni uticaj na utsak praznog, velikog i otvorenog trga koji vi želite da postignete, pa se ničim ne narušava ni njegov značaj ni upootrebljivost. Ne slažemo se samo u zaključku da se kapija mora zatrpati zato što se "mora sagledati cela". Ne mora. Pošto su zidine velike visine, ako je rupa ispod stakla dovoljne dubine, jedan pogled kroz staklo manje površine i dalje može obuhvatiti veliki deo prostora, odnosno zida, ukrasa na njemu, šanca, možda dela mosta, unutrašnjih prostorija, itd. Dok se u horizontalnoj ravni ljudi moraju zadovoljiti time da u glavi formiraju sliku celine objekta gledajući njegove delove. To je i dalje drastično bolje, beskrajno upečatljivije (velika debljina svih zidina) i zanimljivije (kao igra slagalice), nego da gledaju samo apstarktnu šaru na pločniku koji praktično svi ljudi već instiktivno potiskuju iz svesti kao beznačajne i sveprisutne ukrase pločnika. Kapija je dovolno velika i monumentalna pa prikaz u segmentima ne bi bitno narušio utisak koji ostavlja. A koga interesuje da mu se celina baš nacrta, tu je tehnologija da pomogne i virtuelno prikaže kako se ti vidljivi i stvarni, nezatrpani segmenti spajaju i nastavljaju naviše.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580184#p580184:bvlon3oy je napisao(la):
Jesam se izjasnio samo što to izgleda nisi pročitao. Rekao sam da još uvek ne znam da li je to moguće, u smislu da ne znam li bi se tako išta zanimljivo videlo. Problem je što je daleko najvažniji deo ovih ostataka veoma blizu sadašnjeg nivoa trga, i da bi se oni tako izgubili u plafonu te podzemne prostorije (tj u nosećoj konstrukciji samog platoa trga). Stari nivo trga je veoma bizu savremenog nivoa trga, i to pravi problem (koliko tačno?). Kad se bude sve iskopalo, tek onda bi se moglo proceniti šta bi se na taj način dobilo i bilo vidljivo. Pa ne mogu sada da procenim kojiko je dobra ideja sa podzemnim prostorijama. Zavisi od razlke u nivoima, od tehnologije i debljine plafona, od toga šta se sve od ostataka i zanimljivih detalja kapije na kraju nađe u kritičnom visinskom sloju, itd.
Zuma
Expert
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 9.953
- Pohvaljen
- 24.066
Što se tiče prethodnih ideja o vertikalnom putovanju kroz istorijske slojeve, to je moguće izvan grada gde vremenom vetar nanosi prašinu (ili ljudi otpad i porušene ili spaljene zgrade), pa nivo tla vremenom raste. Zbog toga su tamo arheološki slojevi jasno razdvojeni po visinama. Međutim u gradu, kad se jednom uspostavi nivo ulica, taj se nivo vremenom ne menja tako lako niti mnogo. Moguće je "arheološko putovanje" po horizontali, tamo gde je nešto iz različitih vremena ostalo na različitim mestima, ali po vertikali teško.
zexland
Advanced
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580256#p580256:10vg3sxm je napisao(la):razgradjevinar » 09 Nov 2018 03:26 pm[/url]":10vg3sxm][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580217#p580217:10vg3sxm je napisao(la):zexland » 09 Nov 2018 12:10 pm[/url]":10vg3sxm]
U liftu/vremeplovu bi mogao da se bira jezik posetioca, i da cela tura traje nekih 10min recimo. Jos kada bi taj lift isao i do buduce metro stanice, sreci nikad kraja !
PS. Ubaciti bugarski jezik obavezno
ideja je odlicna ali imam primedbu i predlog
primedba je da su slojevi duboki ne vise od 10-15 metara pa bi lift isao jako sporo. 10 minuta u liftu, tj u malom zatvorenom prostoru sa nekim nepoznatim ljudima... jos ko zeli na metro nema sta tu da trazi.
predlog je da se umesto za metro stanicu slicna stvar ali sa pokretnom trakom pod nagibom, nesto slicno pokretnim stepenicama, veze za narodni muzej, tj da se napravi alternativni ulaz sa trga koji bi posetioce muzeja polako "provozao" kroz te slojeve i tako ih upoznao i sa istorijom te lokacije. ta "traka" ne bi morala da bude linearna, mogla bi recimo da ide spiralno bukvalno oko temelja kapije...
Super. Pa dobro on bi se recimo pomerao od sloja do sloja, pa bi se po 2-3 min zadrzao na odredjenom sloju koliko je dovoljno vremena da se turisti upoznaju sa istorijskim podacima slojeva. Palo mi je napamet da u liftu budu i skrinovi sa "video istorijskim tutorijalima", koji bi docarali podzemne "lejere" Beograda iz spomenutih istorijskih dekada.
Ova tvoja ideja je fenomenalna. Zamisljam tu pokretnu traku (po principu aerodromske), koja bi dovela ljude u Narodni muzej ispod zemlje, jedino sto je ta zaista odlicna atrakcija dosta skuplja za izvodjenje, ali bi odrzavanje mozda bilo jeftinije od klasicnog lifta ?
Današnje slike:
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Ovo je slikano oko 12:30h, ali na gradilištu nije bilo ni jednog radnika, a ni arheologa! Radni dan, vreme idealno, i umesto da sada navale, pre zime, kiše i snega, oni razvlače bez potrebe.
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Ovo je slikano oko 12:30h, ali na gradilištu nije bilo ni jednog radnika, a ni arheologa! Radni dan, vreme idealno, i umesto da sada navale, pre zime, kiše i snega, oni razvlače bez potrebe.