Šta je novo?

Реконструкција Трга Републике

Terme na platou kod njegosa koje se vide iznad plocnika su replika a orginalni ostatci se i danas nalaze ispod...
Zuma lijenstino bunar u vukovom spomeniku je vidlijv sa perona i postoji objasnjenje pano pored i stakleni dio cuje se padanje vode ...
 
file.php


Zar nije na skoro svim skicama osnova kapije bila ukoso?

Ili je to samo na onoj jednoj slici bilo?
 
Pronašao sam sliku gde se može proceniti koliko je duboko gornja ivica ostataka kapije u odnosu na savremeni nivo Trga Republike. Ovaj vertikalni crveno beli znak upozorenja je tada i dalje stojao na asvaltu, odnosno tu se vidi gde je sadašnji nivo trga. Na poslednji gornji nivo cigli u ostacima kapije je bio položen beton, pa drvena kaldrma, pa dva sloja asvalta. Rekao bih da tu, ukupno, ima samo oko pola metra, od cigli kapije do postolja znaka.

Dakle, ako bi se rekonstruisao deo drvenog mosta preko šanca, njegova gazna površina bi bila samo oko pola metra ispod nivoa novog Trga. Naravno, AKO sam pogodio kako je tačno ležao most u onom upuštenom delu prednjeg bedema i koliko je bio visok (do vrha isturenog kamena?). To je dakle problem sa idejom o podzemnoj prostoriji odakle bi se gledalo naviše na most. Stari most i Carigradski put bi bili previše blizu savremenog nivoa pločnika Trga Republike. Mada, možda nisam pogodio nivo nekadašnjeg mosta i druma? Možda je most bitno niži? Međutim i u tom slučaju greška verovatno nije prevelika. Mogla bi biti najviše još pola metra. Onda bi gazna površina mosta bila ukupno metar ispod savremenog nivoa. I dalje prilično visoko i blizu pločnika za podzemnu prostoriju za posetioce. Ako bi se most gledao kroz staklo, odozgo nadole, na gornji deo mosta, to bi moglo, i videlo bi jako lepo. Ali ako bi se gledao sa dna dva metra duboke podzemne prostorije, odozdo naviše, na donji deo mosta, ne bi baš puno videlo. Ali dobro, znaćemo kako je sve to ležalo kad budu bolje očistili i još malo iskopali. Možda. Ako nisu završili sa probnim iskopavanjem, pa sad pišu izveštaj za četvrtak.

 
Mene ovo buni u osnovi. Kao da se preplicu temelji dva objekta:

 
Moguce da je dupli zid bio potpora celoj konstrukciji ili prvi neuspeli pokusaj ili , kao na Kalemegdanu, kombinacija starog bedema od kamena i bedema od cigle iz razlicitih perioda.
 
Ovo izgleda kao kombinacija dva bedema. Nasao sam i staru austrijsku kartu, iz vremena pre izgradnje stanbol kapije. Zaokruzio sam deo utvrdjenja cije ostatke vidimo integrisane sa temeljima stanbol kapije. Upravo na trgu vidimo segnment evolucije beogradskog utvrdjenja.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
 
Ovo je austrijska opsada iz 1717. godine, pod vođstvom princa Eugena Savojskog... Pored tvrđave i varoši, prikazane su cirkumvalaciona i kontravalaciona linija i približnice kopane isped varoških bedema... Vrlo zanimljiva bitka u kojoj je, sa trupama u Sremu, učestvovalo oko pola.miliona ljudi na obe zaraćene strane... Bitka kod Alezije na naś način..
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580406#p580406:1e7bp6ui je napisao(la):
marone » 10 Nov 2018 11:52 am[/url]":1e7bp6ui]Ovo izgleda kao kombinacija dva bedema. Nasao sam i staru austrijsku kartu, iz vremena pre izgradnje stanbol kapije. Zaokruzio sam deo utvrdjenja cije ostatke vidimo integrisane sa temeljima stanbol kapije. Upravo na trgu vidimo segnment evolucije beogradskog utvrdjenja.

file.php
Ne slaže se razmera. Taj trouglasti deo bedema je kod tebe previše blizu ostatku kapije. Milićević ostavlja zapis da most bio dugačak "30 do 40 metara" pa je tek onda bio "veliki breg nanesene zemlje" gde je taj bedem mogao da bude. Dakle računajte da je širina šanca ispred kapije negde oko jedne i po širine kapije (moja procena širine kapije 25 metara), što bi suprotni kraj šanca stavilo negde u blizinu pešačkog prelaza preko Kolarčeve ulice. Što se slaže, jer je pozicija same Kolarčeve ulice određena pozicijom desnog kraka puta koji se račvao ka Terazijama baš na tom ostrvu nabacane zemlje koga je sa svih strana okruživao šanac. Pogledajte skicu sa poređenjem pre i posle. A tek iza toga brega od zemlje je mogao da bude trouglasti bedem. Dakle negde ispod zgrade sa druge strane Kolarčeve ulice. Austrijski sistem rovova ispred kapije je bio baš veliki. Turci su veliki deo toga napustili prilikom njihove rekonstrukcije Austrijskog sistema odbrane, ali je i dalje rov ispred kapije bio širok "30 do 40 metara" nešto pre negovog konačnog zatrpavanja.

Ovo je najbolji plan Virtembergove kapije i sistema odbrane ispred nje.

file.php


A ovo je poređenje Austrijskog i Turskog stanja, 1739. i 1789. godine. Desno vidite spoljni, napušteni deo Austrijskih rovova dok je breg od zemlje ispred rova koji su Turci zadržali i obnavljali (sada Turskog "šanca") takođe ostao, dok se put ka Terazijama - Kolarčeva ulica - odvaja ispred njega.

file.php


Ovde je ceo, originalni Austrijski kompleks spoljne odbrane grada mapiran na savremenu mrežu ulica, da bi se bolje videla njegova veličina.

file.php
 
Eh, da. Pronašao sam u literaturi da na mapama iz tog doba pravougaonik sa ukrštenim dijagonalama unutra označava pokretni most. Dakle, bar u vreme pre Austrijskog povlačenja je ovde bio i pokretni most (prva mapa). A pošto su se zna da su Turci verno i bez velikih promena obnavljali porušena Austrijska utvrđenja, kad god to nije bilo previše skupo, možemo pretpostaviti pokretni most i u Tursko vreme.
 
Ви се и даље млатите са доказивањем .... чега тачно? А не причамо о томе шта ћемо добити. А то је јако битно, много битније од доказивања већ познатих чињеница.

Ја ево данима покушавам да нађем преко интернета примере где је сличан пример у свету урађен на предложени начин, стављањем под стакло....безуспешно. Упорно и упорно, излази само пример Трга Петра Зоранића и платоа Симе Будинића у Задру (аутори Костренчић-Кребел). А тај пример је прави репрезент моје тезе да је предложени начин презентације под стаклом неадекватан и бесмислен.

Ево како заправо изгледа налазиште испод трга у Задру:
plaza4_6_57f4033b111c7.jpg


А ево како изгледа "презентација":
plaza4_1_57f3c5fb22f6a.jpg


Шта ми овде можемо видети и какав утисак о чему стећи? Никакав, барем не о археолошким налазима. А реч је о римским остацима. Ово не служи сврси, сем естетици. Овај пример из Задра је заправо превара аутора решења трга који су искористили налазе да извуку новом тргу амбијенталну расвету и на тај начин постигну изузетно пријатан и јединствен ефекат. Јер, као што видимо на фотографији, трг нема расвету у класичном смислу, већ се ноћу наглашавају археолошки остаци. То је у овом случају више него легитимно јер око самог трга нема битних објеката нити јаког светлосног загађења које одвлачи пажњу корисника простора. Реч је о јавном простору чији би у Београду еквивалент био рецимо плато око Шејх Мустафиног турбета у Вишњићевој .... ово није главни трг у Задру, ово чак није ни други најважнији трг у Задру. Ово је споредни јавни простор....

Једноставно, на нашем Тргу Републике има превише тога што одвлачи пажњу, што је далеко битније и овакав вид фрагментиране презентације под стаклом не би имао ама баш никаквог ефекта по кориснике. Ни дању, а ни ноћу.

Погледајмо како то у Задру изгледа дању:
plaza4_4_57f40279ae56c.jpg


Шта се сад овде види? Па више видимо рефлексију објеката око трга него што ишта видимо под стаклом. А на Тргу Републике би овај ефекат био још изражајнији.

А ево и туриста који морају да стану на само стакло да би ишта видели. А ова фотографија је значајна јер показује околину тог трга, односно доказује како у том јавном простору нема битнијих елемената од тих презентованих налаза и целокупан акценат је на њима. На Тргу Републике има превише тога битнијег и ово нема смисла. Једноставно нема.
plaza4_3_57f402253cc8b.jpg


Понављам да се капија може адекватно презентовати искључиво у форми поплочавања новог трга јер на тај начин можемо приказати тачну величину и тачну позицију капије, што је и најбитније око целокупне приче о некадашњем "главном улазу у град".
 
Сјебаше трг ..вратише нас у среднњи век без блама, плус психоделија са новогодишњом расветом и "декоративним" осветљењем ..свако нормалан се одселио из БГ или гледа где да се склони.
 
Uvek može i pola pola da se naglasi. Pola kapije koji se nalazi na trgu stavi pod staklo da se vidi dubina dok druga polovina na ulici da se obeleži popločanjem. Mislim ako su razlog novogodišnja rasveta i arheološka iskopavanja da se neko iseli iz BGa ona taj ni ne zaslužuje ovaj grad. Na žalost sad kad se ima para nema se radnika dok nekada nisi imao love a besposlenih radnika koliko hoces tako bi opisao situaciju sada trenutnu u bgu nema radne snage svi otišli u nemačku za bolje pare dok ovi što su ostali šetaju ih sa gradilišta na gradilište.
 
Stf,
primer iz Zadra nije odgovarajući jer ne odslikava utisak koji bi stakla imala na rekonstruisanom Trgu Republike.

Oni su HTELI da prezentacija dominira trgom. To mu je glavni i najzanimljiviji sadržaj. To se vidi već po svetlima koja trg uopšte i nema, već noću svetli samo podzemlje. Običan dodatak normalnog nadzemnog uličnog osvetljenja i prigušenje svetla iz podzemlja je dovoljno za bilo koji željeni odnos osvetljenosti, sve do toga da podzemlje bude potpuno nevidljivo. Pa to nije nikakav argument.

Što se dana tiče, u Zadru bi postojala tri problema - kad bi neko tamo želeo nenametljivost prezentacije. Trg je premali u odnosu na ukupnu površinu stakla, kontrast površina je preveliki, i postoji problem refleksije.

Prvo je jasno. Da bi staklo bilo nenametljivo ono mora zauzimati mali deo površine trga. To u Zadru nije slučaj, a kod nas će biti. Ruše se žardinjere, uklanjaju se posebno izdvojene i nedostupne ulice, a trg se širi i na plato Zorana Đinđića i Francusku ulicu. Pogledaj ove slike koje dočaravaju ogromnu veličinu budućeg pešačkog prostora, pa mi reci koja bi bila prividna veličina projekcije na ravan gledanja jednog malog segmenata stakla koje ja predlažem, kad bi se ono gledalo iz visine očiju sa velike većine tačaka na ovako ogromnom trgu? Staklo bi se videlo samo kao VEOMA uska traka u daljini ili bi bilo potpuno nevidljivo. Pa tu nema bojazni oko nametljivosti. Izgubilo bi se u prostoru. Videlo bi se dobro se samo kad skoro stojite na njemu, kao što i treba da bude. Kolika bi ODAVDE bila velika vidljiva površina par susednih stakala:

trg-republike-prikazi-rekonstrukcije-02.jpg


Ili odavde:

180822-trg-republike-rekonstrukcija-17.jpg


Ili sa ovog platoa kad se ukloni zelenilo i postavi pločnik:

180822-trg-republike-rekonstrukcija-10.jpg


Ili sa bivše ulice desno (mada je ovo pogled odozgo i zato nerealan za doživljaj šetača):

BG_Tri_centralna_trga_I_nagrada_04.jpg


Drugo, problem kontrasta je u Zadru jako izražen jer je za popločavanje upotrebljen BEO primorski kamen, dok je staklo ne samo daleko tamnije, nego i jarko ZELENO! Ponovo, namerno ističu prezentaciju. Kod nas je to u Rajićevoj urađeno daleko bolje. Staklo je okruženo tamnijim pločnikom koji služi kao tonalni prelaz i tako ubija veliki kontrast, dok je boja svega ista. Nigde nema dominantne boje, samo se blago menja svetlina površine.

file.php


To isto se kombinacijama ploča prigušenih ali različito svetlih nijansi može uraditi da izgleda sjajno, da obogaćuje jedan tako ogroman prostor kao što je budući trg, kome upravo to treba. Jer bi bez takvih blagih vizuelnih tonalnih intervencija po čitavoj površini budućeg trga on upravo svojom monotonom jednoličnošću i širinom počeo da dominira i odvlači pažnju od zgrada. Plato kod Rajićeve je manji, pa opet, ovako lepo ukomponovano staklo ni tu ne izgleda loše ili agresivno.

I treći problem u Zadru, refleksija je tamo izraženija opet zbog malog trga, odnosno blizine zidova zgrada. Na bitno većem trgu refleksiju daleke zgradu možete videti tek ako se i sami prilično udaljite od stakla, jer su tek onda uglovi refleksije i upadnog i odbojnog zraka izjednačeni. A tada je prividna veličina stakla (a time i refleksije zgrade ili drugog izvora jake svetlosti u staklu) ionako mala. Kod nas bi se u njemu, kad ste bliže, više videlo nebo nego objekti oko trga, sem možda pozorišta iz jednog ugla. Međutim refleksija se može delimično kontrolisati mat površinom stakla i jačinom svetla u podzemlju. To može da radi računar koji meri ambijentalnu svetlost i odnos reflektovanog i unutrašnjeg svetla drži otprilike istim.

Tako da naša i njihova situacija zaista nisu za poređenje, pa i naša prezentacija pod staklom ne bi onako izgledala. Bila bi daleko diskretnija. Ne bi bilo loše da neko uradi render, pošto je ovakav opis vizuelnog utiska možda ne toliko očigledan.
 
Tužno je ako su tebi jedan bunar i jedan podrum dovoljni kao prezentacija jedne ovako posebne i dugačke istorije jednog sasvim posebnog grada. Drugi su imali mirniju istoriju ili više sreće, pa se hvale arhitekturom. Mi se hvalimo promenom i trajanjem uprkos nje. "Lepotom različitosti." Pa onda moramo i da ih prikažemo. I to VIŠE nego drugi, a ne manje, kao sad.
 
Govoreći o ostacima zidina koji su pronađeni tokom rekonstrukcije Trga republike, Vesić je rekao da će se sledećeg četvrtka, kada se završe arheološka istraživanja, znati da li su u pitanju ostaci Stambol kapije ili Vitenberške kapije.

– Tada će Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda saopštiti o kojim je zidinama tačno reč. Ono što su nam juče rekli, sonde su spuštane do četiri metra dubine, što je nivo na kojem se nalaze temelji i što pokazuje kako se u to vreme ozbiljno gradilo. Koja god kapija da je u pitanju, sigurno je da će biti sačuvana jer Beograd čuva svoju istoriju – rekao je zamenik gradonačelnika.

izvor: beograd.rs
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580439#p580439:1sq61hsh je napisao(la):
Zuma » 10 Nov 2018 03:01 pm[/url]":1sq61hsh]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580406#p580406:1sq61hsh je napisao(la):
marone » 10 Nov 2018 11:52 am[/url]":1sq61hsh]Ovo izgleda kao kombinacija dva bedema. Nasao sam i staru austrijsku kartu, iz vremena pre izgradnje stanbol kapije. Zaokruzio sam deo utvrdjenja cije ostatke vidimo integrisane sa temeljima stanbol kapije. Upravo na trgu vidimo segnment evolucije beogradskog utvrdjenja.
Ne slaže se razmera. Taj trouglasti deo bedema je kod tebe previše blizu ostatku kapije. Milićević ostavlja zapis da most bio dugačak "30 do 40 metara" pa je tek onda bio "veliki breg nanesene zemlje" gde je taj bedem mogao da bude. Dakle računajte da je širina šanca ispred kapije negde oko jedne i po širine kapije (moja procena širine kapije 25 metara), što bi suprotni kraj šanca stavilo negde u blizinu pešačkog prelaza preko Kolarčeve ulice. Što se slaže, jer je pozicija same Kolarčeve ulice određena pozicijom desnog kraka puta koji se račvao ka Terazijama baš na tom ostrvu nabacane zemlje koga je sa svih strana okruživao šanac. Pogledajte skicu sa poređenjem pre i posle. A tek iza toga brega od zemlje je mogao da bude trouglasti bedem. Dakle negde ispod zgrade sa druge strane Kolarčeve ulice. Austrijski sistem rovova ispred kapije je bio baš veliki. Turci su veliki deo toga napustili prilikom njihove rekonstrukcije Austrijskog sistema odbrane, ali je i dalje rov ispred kapije bio širok "30 do 40 metara" nešto pre negovog konačnog zatrpavanja.

Ovo je najbolji plan Virtembergove kapije i sistema odbrane ispred nje.

file.php


A ovo je poređenje Austrijskog i Turskog stanja, 1739. i 1789. godine. Desno vidite spoljni, napušteni deo Austrijskih rovova dok je breg od zemlje ispred rova koji su Turci zadržali i obnavljali (sada Turskog "šanca") takođe ostao, dok se put ka Terazijama - Kolarčeva ulica - odvaja ispred njega.


Ovde je ceo, originalni Austrijski kompleks spoljne odbrane grada mapiran na savremenu mrežu ulica, da bi se bolje videla njegova veličina.

Zuma, malo bolje sam pogledao stare mape. Kapija koja je ucrtana na njima je dosta manja od temelja koji su iskopani danas. Dimenzija ucrtane kapije sa austrijskih mapa je otprilike sirine danasnje Vasine ulice.
Blokovi uz ulicu ka dorcolu odgovaraju otprilike danasnjem stanju. Blok najblize kapiji uz danasnju francusku ulicu je na mapama ispunjen malim objektima (indivisualne stanmene zgrade, radnje itd), a danas ceo taj blok zauzima Narodno pozoriste.
Sirina iskopanih temelja, otprilike odgovara sirini Narodnog pozorista koje je u osnovi oko 30m po google mapi sto odgovara duzini mosta ispred kapije (30-40 m kako si naveo). "Anomalija" u temelju je ostatak bedema ispred "male" kapije sa austrijske karte (forma odgovara 1:1). Sto duze gledam mape sve sam sigurniji. Mi danas vidimo samo deo kapije, ako bi nastavili da kopaju verovatno bi nasli simetricno postavljen temelj, takodje ostatak fortifikacije pred prvobitnom kapijom.
Pogledajte prilog 1
Kapija cije temelje vidimo danas je dosta veca tako da je rov ispred zatrpan a novoizgradjena kapija je obuhvatila i trouglasti temelj koji sam oznacio (bez hipotenuze). Aleksandrova kasarna koja se na austrijskim kartama pojavljuje nalazila se na prostoru danasnjeg trga ali ne odgovara poziciji Narodnog muzeja, koji je u odnosu na nju pomeren ka kalemegdanu.
Sto vise gledam stare karte i poredim stanje sve sam vise ubedjen da imamo temelje iz dva perioda. Evo kako to izgleda otprilike (Zuto je oznacena prvobitna kapija sa austrijske karte)


Da je kapija dosta veca od ucrtane na starim kartama govori i opis da je imala tri ulaza nakon izgradnje. Po Austrijskom planu zbog mosta ispred moguc je samo jedan. Uz prolaze u opisu stoji i da je imala prostorije sa strane sto odgovara zatecenom stanju. Ovde imamo temelje iz dva perioda. Kapija nakon prosirenja koja je u sebe integrisala delove fortifikacije koji su se prethodno nalazili ispred starije, manje kapije.
 
Ovo ne pije vodu zbog Aleksandrove kasarne, koja je bila ogromna.. Na tvojoj slici/hipotezi se onda ona i kapija gotovo preklapaju.. To je nemoguće.
 
Širina Aleksandrove kasarne je bila otprilike dva današnja bloka zgrada. Pružala se negde od današnje Vasine ulice do Kneza Mihajla. Najsigurnije fiksne tačke za dovođenje u prostornu vezu različitih mapa je niz od tri česme koji se pružao otprlike današnjom Knez Mihajovom. On je zavisio od starih podzemnih cevi za vodu koje se verovatno nisu pomerale. U odnosu na veliku širinu Aleksandrove kasarne veličina oznake za kapiju na Austrijskoj mapi ne mora da bude tako mala kao što izgleda. Zatim treba uračunati i to da sve ove mape nisu crtane u tačnoj srazmeri, pa se i ne možemo pouzdati u to da su relativni odnosi veličina pojedinih objekata ispravni, isto kao ni njihove apsolutne ucrtane pozicije. Ako su crtača više zanimali rovovi i bedemi, i njihova odbrana grada, nego sama kapija kao objekat, mogao ju je nacrtati manjom nego što je bila. Takve mape su obično crtane godinama kasnije, po ručnim skicama iz vremena kad je ta osoba bila u Beogradu (ako nisu prosto precrtavali sa drugih, tuđih mapa).
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580825#p580825:1od8n9t7 je napisao(la):
dex libris » 12 Nov 2018 02:43 pm[/url]":1od8n9t7]Ovo ne pije vodu zbog Aleksandrove kasarne, koja je bila ogromna.. Na tvojoj slici/hipotezi se onda ona i kapija gotovo preklapaju.. To je nemoguće.


Priblizno sam ucrtao poziciju kapije, ali gabariti su priblizno tacni. Ako pogledas staru mapu videces da je i na njoj zid i rov jako blizu kasarne. Inace nije bilo neuobicajeno da se objekti grade blizu zidina. Aleksandrova kapija je otprilike sirine (u osi francuske ulice) kao Narodno pozoriste danas, sa tim sto je po prikazanom povucena ka sadasnjoj Knez Mihajlovoj u odnosu na Vasinu ul.

@Zuma
Osnovna orijentacija mi je bila "Anomalija" u temelju koju danas vidimo (i forma se savrseno uklapa u ono sto sam prilozio na mapi),oblik zidina i rova. blokovi u okolini. Na mapi taj zid jasno nije sastavni deo kapije vec se nalazi ispred. Danas vidimo da kapija obuhvata i taj zid (oznacio sam ga crveno na karti). Deo rova je zatrpan, izgradjena je veca kapija i tada je verovatno odsecena jedna od stranica zida koji se nalazio ispred prvobitne kapije. Ako bi se iskopala kompletna kapija imali bismo simetricnu situaciju sa druge strane, ka francuskoj ulici, sto se i vidi na starim mapama. Staru mapu treba uzeti za ozbiljno ali ne i da je 100% precizna. Nemam vremena sada da odradim tacniju rekonstrukciju. Mozda postavim kasnije ili ovih dana. Po ovome sto vidimo sada na trgi kapija je bila maltene povrsine Narodnog pozorista.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580582#p580582:21f04aoo je napisao(la):
Zuma » 11 Nov 2018 01:28 am[/url]":21f04aoo]

180822-trg-republike-rekonstrukcija-10.jpg

Kadar koji nepogresivo govori o hitnosti uklanjanja staklenca sa trga a potom sredjivanja svega onoga iza.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580842#p580842:2djn19zb je napisao(la):
marone » Пон Нов 12, 2018 5:14 pm[/url]":2djn19zb]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=580825#p580825:2djn19zb je napisao(la):
dex libris » 12 Nov 2018 02:43 pm[/url]":2djn19zb]Ovo ne pije vodu zbog Aleksandrove kasarne, koja je bila ogromna.. Na tvojoj slici/hipotezi se onda ona i kapija gotovo preklapaju.. To je nemoguće.


Priblizno sam ucrtao poziciju kapije, ali gabariti su priblizno tacni. Ako pogledas staru mapu videces da je i na njoj zid i rov jako blizu kasarne. Inace nije bilo neuobicajeno da se objekti grade blizu zidina. Aleksandrova kapija je otprilike sirine (u osi francuske ulice) kao Narodno pozoriste danas, sa tim sto je po prikazanom povucena ka sadasnjoj Knez Mihajlovoj u odnosu na Vasinu ul.

Mogu da prihvatim primedbu da je Stambol kapija na planu prikazana kao isuviše mala. Međutim, u tvojoj verziji ona ima širinu Aleksandrove kasarne, što znači znači dva današnja bloka - to je već previše pogotovo ako se uzme u obzir i odnos veličine tvoje verzije kapije u odnosu na okolne fortifikacije.
 
[/quote]

Mogu da prihvatim primedbu da je Stambol kapija na planu prikazana kao isuviše mala. Međutim, u tvojoj verziji ona ima širinu Aleksandrove kasarne, što znači znači dva današnja bloka - to je već previše pogotovo ako se uzme u obzir i odnos veličine tvoje verzije kapije u odnosu na okolne fortifikacije.

[/quote]

Pogledaj fotografiju trga sa iskopinom i uporedi gabarite temelja i narodnog pozorista (vec sam postavio poredjenje u prethodnim postovima). Priblizno su slicne dimenzije. Onda pogledaj prilozenu austrijsku mapu: Pogledaj prvi blok zgrada uz Francusku ulicu. Na toj poziciji je danas Narodno pozoriste. Sirina kapije je priblizno sirina pozorista. Po gabaritima na prilozenoj mapi, a koja se uzima kao najpreciznija slicnih gabarita je i Aleksandrova kasarna (barem sto se sirine tice, a sigurno nije bila velika kao Marakana). Samo citam mape i govorim o onome sto se jasno vidi na njima. Evo i jos jednog priloga. Multiplikovao sam kasarnu na poziciju Narodnog pozorista, i na poziciju temelja koji su iskopani:

Pogledajte prilog 1

*O dimenziji (po duzoj osi) kapije ka Francuskoj ulici samo nagadjam. Po dubini, kasarna je obuhvatila i deo starije fortifikacije, sto se vidi u temelju (isto sam prilozio i obrazlozio u prethodnim postovima). Evo tog dela temelja:

 
Prostor ispod obližnjeg bastiona ka jugu (obrnuto slovo L) je današnji Obilićev venac a to se nikako ne uklapa u tvoju priču - preblizu je kapiji, kako je ti predstavljaš.
 
Vrh