Број кинеских градова се утростручио у последњих двадесетак година и нарастао на – 667. – Најмногољуднији Чонгћинг (31 милион), Шангај (18), Пекинг (15) и Тјанђин (11) чине окосницу мегаградова
Стреми ка висини: Хонгконг (Фото АФП)
До 2050. године 70 одсто становника Кине живеће у градовима, иако у урбаним срединама данас живи 40 процената популације, што је испод светског просека од 47 одсто, указао је хонгконшки дневник „Саут Чајна монинг пост”.
Кина има 1,3 милијарде становника, а Национални биро за статистику предвиђа да ће у наредних 50 година у градове прећи још 551 милион Кинеза. Очекивани прилив становника у урбане средине биће проузрокован „убрзаном економском трансформацијом земље”, тврде стручњаци.
Непланска урбанизација
Број кинеских градова се због брзог раста становништва и миграција утростручио од 1980. године и нарастао на – 667, саопштили су званичници министарства грађевинарства. Посебно се повећао број средњих и малих градова, углавном у централном и западном делу земље.
Од 667 градова, 75 је великих, са преко пола милиона становника, док 34 има и више од милион људи. Са 44 одсто градова предњаче источни делови Кине, док се у најмногољуднијем централном делу налази 37 процената градова, а само 19 одсто на западу који је и најмање насељен.
Непланска урбанизација Кине довела је до хаотичног раста градова, што је проузроковало комуналне, социјалне и еколошке проблеме. Тако данас само три одсто кинеских градова задовољава еколошке стандарде, а према писању листа „Саут Чајне”, Кина држи неславан рекорд да се седам њених великих градова налази међу десет најзагађенијих центара у свету.
Чонгћинг је најмногољуднији град у Кини – а јапанска престоница Токио (35) у свету – и има 31 милион становника, према кинеској званичној агенцији Синхуа. Чонгћинг или Јуј, како га скраћено зову Кинези, лежи на југозападу Кине и представља економски центар поред горњег тока реке Јангце. Данас има 43 општине и простире се на 85.000 квадратних километара.
Овај велеград је 1997. године издвојен из провинције Сичуан и проширен са још два града (Вансјан и Фулин) и регионом Чијанђанг. Тада је добио и посебан статус „велеграда провинције”, по угледу на још три кинеска града – Шангај (18 милиона становника), Пекинг (15) и Тјанђин (11).
Чонгћинг, Шангај, Пекинг и Тјанђин чине окосницу мегаградова у Кини, тврде кинески урбанисти и указују да „мегаградови представљају кључ за збрињавање становништва које ће се повећавати за по најмање 10 милиона сваке године”.
Према званичној процени, у Кини ће 2050. године живети 1,6 милијарди људи. Сваке године у наредним деценијама Кина ће морати да нађе посао и за 12 милиона незапослених сељака, кажу кинески истраживачи. Најделотворније решење за овај проблем лежи у проширењу постојећих градова и изградњи нових и још већих, оцењују званичници.
„То је најјефтинији начин за подизање инфраструктуре, градњу станова, проналажење послова и контролу загађења”, каже хонгконшки економски стручњак Енди Сије: „Са тако великим градовима, оно што раније није било могуће данас постаје економски разложно.”
Популациони притисак у најмногољуднијој земљи света упалио је аларм: Кина има скоро пет пута више становника него САД, али два пута мање земљишта на којој се може живети. Најмање 200 милиона сељака налази се у сталном покрету, у потрази за послом у градовима.
Урбанизација је постала важно питање за кинеске лидере који страхују од масовног незадовољства беспослених сељака. Функционери су недавно позвали на ширење старих и градњу нових градова да би се „повећала могућност запошљавања и појачали извори прихода сељака”.
Званична статистика тврди да градску популацију Кине данас чини 350 милиона људи, мада светски стручњаци кажу да је број од 500 милиона ближи реалности.
Нови замајац
„Масовна градња и већа могућност запошљавања у градовима треба да омогуће кинеској привреди нови замајац у будућности”, каже кинески званичник Даи Ђунглијанг. Други значајан поен забележиће заштита природне околине. „Раштркане сеоске индустрије велики су загађивачи”, указује урбаниста Сонгсу Чои.
Према предвиђањима експерата Светске банке, у свим градовима света 2015. године живеће 54 одсто укупног становништва на планети, односно најмање четири милијарде људи. Постоји, пак, опасност да власти изгубе контролу над становништвом у најпренасељенијим светским метрополама, упозоравају стручњаци.
Кина ће бити сачињена од „области испреплетаних метропола”, мегалополиса или урбаних немани које гутају градове и села дуж огромног простора, истичу кинески планери.
Један мегалополис биће утемељен на северним градовима – Пекингу и Тјанђину, удаљеним 110 километара један од другог, указује пекиншки професор Џоу Јисинг и истиче да „Пекинг нема луку и довољно обрадивог земљишта, док Тјанђин има и једно и друго”.
Шангај ће бити највећи кинески мегалополис, по простору и броју становника, сматра Џоу, уз процену да ће се „Париз Далеког истока” ширити око ушћа најдуже кинеске реке Јангце (6.300 километара).
Овај велеград полако тоне, недавно су упозорили стручњаци, према писању листа „Чајна дејли”. Због тога ће власти ограничити изградњу облакодера који су делом доприносе таквој ситуацији.
У најмодернијој кинеској метрополи налази се више од 3.000 небодера са 18 или више спратова, што доводи до тога да град тоне центиметар и по годишње, иако је експлоатација подземних вода основни узрок те појаве, указује „Чајна дејли”. Шангајске власти ускоро ће проучити план ограничавања изградње облакодера, пише овај кинески дневник на енглеском језику.
Први небодер у Шангају, хотел „Интерконтинентал”, висок 82 метра, изграђен је 1932. Осамдесетих година никло је најмање 650, а деведесетих више од 2.000 облакодера. У овом граду данас постоји преко 100 зграда виших од 100 метара.
Широка област делте Бисерне реке, која обухвата Хонгконг, Шенџен и Џухај, сачињаваће трећи мегалополис, док ће се североисточни урбани потез протезати од Далијена до Шенијанга у провинцији Лијаонинг, објашњава Џоу.
Ширење мреже градова данас се одвија преко приобалних равница и речних делти, тврде кинески урбанисти и процењују да ће највећи кинески мегалополис – у блиској будућности – моћи да прогута људство бројније од 280 милиона данашњих становника САД.
Урбани џинови, градови мравињаци и мегалополиси више нису сан и машта, већ стварност и будућност Кине.
