Arheološka istraživanja i prezentacije

Otvorene diskusije, mali kutak odmora od urbanističkih tema

Moderator: Igor

Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Uto Dec 18, 2018 9:47 pm

Mesto za nastavak priče o Stambol-Virtemberškoj kapiji na Trgu Republike i svim sličnim situacijama u budućnosti. Dakle, potrebna i tekuća arheološka istraživanja na teritoriji grada. Rasprava o tome gde bi trebalo vršiti arheološka ispitivanja, treba li čuvati nađene ostatke starih građevina i, ako treba, kako to najbolje uraditi,

O ovim pitanjima je već bilo dosta rasprave na temi "Реконструкција Трга Републике", negde od polovine Septembra 2018. do vremena otvaranja ove teme. Pa, ko želi da se upozna sa tim, može to da uradi, recimo, počevši sa drvenom kaldrmom, od ove strane: viewtopic.php?p=567358#p567358
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Uto Dec 18, 2018 10:30 pm

Za početak je prigodna nova i dopunjena verzija moje skice Stambol-Virtemberške kapije. Ispravio sam ona oštećenja zbog naknadnog provlačenja cevi koja sam mogao da prepoznam kao naknadnu intervenciju. Takođe, pretpostavljeno je da je osnovna struktura simetrična i u delu koji još nije otkopan.

Konture iskopina Stambol kapije v2.4.jpg

- Pune linije su trenutno vidljivi zidovi.
- Isprekidane linije su pretpostavljeni nastavci zidova.

- Plavo su obojeni pravilni, osnovni noseći elementi koji su se ranije verovatno protezali kroz sve nivoe, ako ih je bilo više.
- Crveno su nepravilni elementi sa za sada nejasnom funkcijom i protezanjem. To mogu biti delovi pregradnih zidova na samo jednom nivou, ojačanja, kasniji dodaci, ostaci fazne gradnje ili nešto sasvim drugo.

Slika
Slika
Pohvale za post: 2
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12348
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6148
Pohvalio: 1861

Re: Реконструкција Трга Републике

Postod relja » Sre Dec 19, 2018 12:40 am

Da li je ovo što je navedeno za "barkoni Beograd" na Vikipediji tačno?
(ne prihvatam automatski baš sve što je tamo objavljeno)

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1 ... 0%B2%D0%B8

Аустријска владавина Београдом у периоду од 1717. до 1739. означена је правом трансформацијом града, јер он губи до тадашње турско-источњачке црте и поприма обележја средњевропског града. Поред тврђаве и варош је опасана бедемима, а изграђена су и нова здања. Оживљава трговина, а у њега се све више досељавју Немци, Мађари, Французи, Чеси и др. Варош је подељена на Немачки Београд на Дунаву и Српску варош на Сави. Одлуком цара Карла VI у Немачком Београду су могли становати само Немци, док су сви стали морали да се иселе у савску варош.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 28310
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 15004
Pohvalio: 6256

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod direktor » Sre Dec 19, 2018 12:43 am

Slika

Slika

Slika
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Pohvale za post: 3
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 28310
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 15004
Pohvalio: 6256

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod direktor » Sre Dec 19, 2018 12:45 am

Evo malo za Zumu fotki arheoloskih istrazivanja ...
Izlozba je na kalisu pa mozes otici da izumiras sve panoe
Ovo je samo djelic zamisli ovo sa prve fotke je istrazeno i zatrpano ponovo....
Isto kao sa kapijom isteazeno zatrpano ...
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Sre Dec 19, 2018 1:01 am

Koliko bi Beograd bio bogatiji da su neka od ovih nalazišta restaurirana, opremljena i otvorena za posete! Da možemo da se šetamo po gradu povremeno prolazeći pored delova zgrada koje razdvajaju mnoga stoleća. Da vidimo kako su živeli ljudi sasvim različiti od nas, u svetu koji nema veze sa ovim.
Pohvale za post: 1
direktor
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 28310
Pridružio se: Pet Okt 10, 2008 2:07 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 15004
Pohvalio: 6256

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod direktor » Sre Dec 19, 2018 1:25 am

Otkopano je ono kod cesme sokolovica pa nesto nisi bio odusevljen cak naprotiv nije ti se dopalo...
A htjeli su samo da bg bude bogatiji da bude opremljeno za posjete ....
Eto prostor kod kule nebojsa je sredjen ...
*Ова порука је за приватну, а не јавну употребу. Њена сврха/циљ/намера није вршење нити позивање на вршење кривичних или других кажњивих дела, већ упражњавање Уставом зајемчене слободе мисли, савести и говора.
Pohvale za post: 1
vranac
Higher intermediate
Postovi: 1068
Pridružio se: Uto Dec 27, 2011 10:22 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 833
Pohvalio: 276

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod vranac » Sre Dec 19, 2018 1:46 am

Jесте истина је. Имаш у Ћоровићевој Историји Срба о Београду у том периоду:

Pored toga na Srbe je rđavo delovala i austriska verska politika. Još prije sklopljenog mira u Požarevcu odlučio je austriski car Karlo VI, da se u Srbiju pošalje izvestan broj misionara, koji će raditi u korist katolicizma. Nova uprava dobila je izrično upustvo, da ima oprezno delovati da se pomogne delo unije. Katolička je vera bila povlašćena i imala je za sobom sav državni autoritet. Da bi se ojačao katolički elemenat svi novi doseljenici u Srbiju mogli su biti samo te vere; u samom Beogradu broj katolika imao je da bude "svaki put" veći od pravoslavnih. Već 1726. god. ustanovljena je katolička episkopija za Srbiju, a sedište joj je bilo u Smederevu. Posebni kanonici behu postavljeni u Šapcu, Jagodini, Rudniku i Paraćinu, a u Beogradu ih je bilo više. Pred kraj svoje vlade crkvene austriske vlasti osnovale su nove parohije u Mirijevu, Valjevu, Požarevcu i Gradištu. Uz crkvu delovala je i škola, čiji su nastavnici morali polagati ispite pred isusovačkim komisijama. God. 1726. osnovana je u Beogradu jedna vrsta niže gimnazije.

https://www.rastko.rs/rastko-bl/istorij ... _11_l.html
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12348
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6148
Pohvalio: 1861

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod relja » Sre Dec 19, 2018 9:53 am

OK, ali da Srbi ne smeju da stanuju u "Nemačkom Beogradu"? Virtemberška kapija je bila na ulazu u taj nemački deo grada?
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Sre Dec 19, 2018 11:44 am

Mislim da je Nemački deo grada bio uglavnom Dorćol i deo ka Dunavu. To je pre toga bio Turski deo grada. Kad su došli Austrijanci, Turci su pobegli, pa je tu bilo najviše mesta. Onda su se tu naselili Nemci. Posle su se jedni i drugi na tom prostoru smenjivali kako je diktirala ratna sreća. Stalni su bili jedino Jevreji. Posle je bilo i Cincara. A Srbi su u većem broju u Dorćolski kraj došli tek na kraju.
Pohvale za post: 1
Drakche
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 2574
Pridružio se: Čet Avg 19, 2010 11:50 am
Kontakt:
Pohvaljen: 1857
Pohvalio: 1967

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Drakche » Sre Dec 19, 2018 11:48 am

Danas nema aktivnih arheo istrazivanja na Kalemegdanu?
JarJarBinks
Intermediate
Postovi: 178
Pridružio se: Sre Jun 25, 2014 12:55 am
Kontakt:
Pohvaljen: 254
Pohvalio: 71

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod JarJarBinks » Sre Dec 19, 2018 8:57 pm

dex libris » Fri Nov 30, 2018 3:36 pm napisao:
relja » Пет Нов 30, 2018 4:06 pm napisao:
dex libris » 30 Nov 2018 02:18 pm napisao:Ovo otvara novo pitanje - na kojoj tački odnosno na kom nivou zapravo počinje Stambol kapija a gde se završava Virtemberška?



Zuma je ranije tvrdio da "su naši preci namerno pažljivo srušili kapiju i ostavili nam fino odsečenu ravnu površinu " (parafraziram)
A šta ako je Virtemberška stvarno srušena do nivoa tla, ili je bila teško oštećena pa su je Turci "sveli" na kotu tla i na tim osnovama podigli svoju "Stambol" kapiju? Onda bi bilo logično da je 1866. srušena turska nadogradnja - do nivoa tla. Naravno, sve je to samo pretpostavka.


Upravo o tome govorim - po Popoviću, tvrđavu je od septembra 1739. do kraja maja 1740. godine rušilo i do tri hiljade ljudi. Celokupan novi prsten fortifikacija je u potpunosti uništen, rovovi između njih su zatrpani, ogromna kasarna Aleksandra Virtemberškog u varoši je takođe sravnjena sa zemljom, zidine šanca su u potpunosti uklonjene, ciglu po ciglu, kao i sve fortifikacije u njemu (od ravelina ispred kapije nije ostalo ništa, rov je zatrpan)... Gde nije moglo drugačije, radile su mine.. Zašto bi onda ostala Virtemberška kapija ako to nije bio deo dogovora? Očito je nju trebalo samo srušiti do nivoa tla - a na tome je kasnije podignuta nova, turska kapija - Stambol kapija.

(u prilogu slika koju je priložio Zuma)
Slika


Da se nadovežem na ovu diskusiju.

"Celokupan novi prsten fortifikacija je u potpunosti uništen, rovovi između njih su zatrpani, ogromna kasarna Aleksandra Virtemberškog u varoši je takođe sravnjena sa zemljom, zidine šanca su u potpunosti uklonjene, ciglu po ciglu, kao i sve fortifikacije u njemu (od ravelina ispred kapije nije ostalo ništa, rov je zatrpan)... Gde nije moglo drugačije, radile su mine.."

Topografija stare tvrđave pruža sve moguće naznake za buduće arheološke lokacije u Beogradu.

Kao što smo videli zidine su ostale ukopane duboko u zemlju. Služile su kao temelji ili zidovi novih građevina. A rovovi su popunjeni nadzemnom građom. Meni se čini kao da je zapadni podzemni prolaz ispod Terazija a verovatno i Sremska deo šanca. Granica između prirodnog grebena i šuta se može pronaći zajedno sa ostacima zidina najverovatnije na pojedinačnim bastionima Sv. Karla i Sv. Franciska. Bilo bi lepo označiti te bastione pod njihovim pravim imenom. Tako bi Beograd dobio i katolički flejvor pored srpskog, mađarskog, turskog i austrijskog,

Ta Virtembergova-Stambol kapija (Wirtemberg-Istanbul Gate) izvanredno simboliše austrijsko-turski sudar u Beogradu. Bastion Sv. Karla je tačka koju mi zovemo po zgradi Albanije. Taj ceo ćošak je građen, čini mi se na bastionu, dok je levo?fffff probodena savremena ulica Kneza Mihajla.


Desna ilustracija (1789) šanac prati tok ulica što znači da je pun antičkog građevinskog materijala, verovatno se tu mogu naći svakojaki predmeti pored građevinskog materijala i zemlje. Pristup bastionu Sv. Karla je verovano je verovatno u podzemnom prolazu Terazije tok Kolarčeva-Sremska. Ili grešim? Knez Mihailova prelazi preko bastiona znači da su zidine pod ulicom. Zgrada Albanije i liči na bastion. Ti arhetikti su verovatno imali dobre prikaze tih temelja.
JarJarBinks
Intermediate
Postovi: 178
Pridružio se: Sre Jun 25, 2014 12:55 am
Kontakt:
Pohvaljen: 254
Pohvalio: 71

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod JarJarBinks » Sre Dec 19, 2018 9:24 pm

Odličan potez otvaranje novog teme. Ljudi prihvataju granicu između nadzemnog i podzemog i ne žele da se toliko bave nevidiljivim.
U ranijim istorijskim periodima ljudi su imali mnogo gori odnos prema ostacima starih zgrada, mada je u Srbiji to više pravilo nego izuzetak. Ljudima je bilo najvažnije da uklone iz svog vidokruga ostatke osvajača.

Legendu o Beogradu treba ispričati u svoj svojoj punoći. Kapija Aleksandra Virtemberga ili Stambol kapija, kako je istorijski i politički prihvaćen naziv, je važan simbol u Beogradu a to svakako treba propratiti sa oktrivanjem pozicija i ostataka bastiona naročito Sv. Karla i Sv. Franciska jer Virtemberg je bio tvorac i ostalih delova tvrđave. Mogli bi da podignemo i spomenik Aleksandru Virtembergu negde. U Beograd ionako dominira francusku prisustvo - Francuska ulica, Ambasada, Pariska, spomenik. Austrijsko prisustvo bi trebalo vratiti centru grada.

Za razliku od albanskih gradova u kojima postoji zajednički religiozni centar pravoslavne, katoličke i islamske veroispovesti, u Beogradu je taj centar uništen uklanjanjem džamije i katoličke crkve. Saborna crkva je izgleda bila crkva za ceo beogradski narod, ne vidim nigde drugu pravoslavnu crkvu u gradu.
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Čet Dec 20, 2018 2:24 am

Ja sam se nadao da će otkrivanje Trga Republike biti prilika da se otkrije tačna pozicija i oblik ne samo kapije nego i čitavog komplikovanog sistema bedema i šančeva, koji je usput i rušen pa ponovo podizan, i to u ko zna koliko faza. Naprimer ove Škalamerine mape su samo kompilacija starih mapa i rezultat njegovih ličnih istraživanja. Pa čak nismo sigurni ni zašto je on nešto ucrtao. Drugi problem je naravno što su stare mape hronično nepouzdane i često proizvoljne. A treći što su čak i najbolje među njima uglavnom crtane odoka i to za specijalnu namenu, pa su mnoge nama važne stvari njima bile nebitne i izostavljene, a i ono što su smatrali važnim nije proporcionalno ucrtano u odnosu na druge objekte. Tako je recimo teško reći koliko su stvarno bili veliki bedemi i rovovi ispred kapije. Opšti oblik je donekle poznat, ali prave proporcije i detalji teško. Da su sada otkrivene bar konture tih rovova i bedema oko kapije to bi bilo izuzetno važan podatak kojim bi smo mogli donekle "kalibrisati" stare mape dela grada izvan tvrđave i shvatiti koje su dobre koje nisu, i kakav je odnos onih dobrih prema stvarnosti. I to za mnoga mesta u Beogradu odjednom, samo preciznim znanjem Trga Republike.

Međutim ta šansa je verovatno propuštena. Jedno u šta se još malo nadam je činjenica da su ovde ipak radili neko, verovatno geomagnetno snimanje. Ali čega? Samo kapije, kao što su mediji rekli, ili cele površine trga? I koliko su dobijeni rezultati upotrebljivi?
ГЛАС ПРИРОДЕ
Intermediate
Postovi: 485
Pridružio se: Sub Avg 08, 2015 2:20 am
Kontakt:
Pohvaljen: 523
Pohvalio: 413

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod ГЛАС ПРИРОДЕ » Čet Dec 20, 2018 3:47 am

Zuma » Сре Дец 19, 2018 12:01 am napisao:Koliko bi Beograd bio bogatiji da su neka od ovih nalazišta restaurirana, opremljena i otvorena za posete! Da možemo da se šetamo po gradu povremeno prolazeći pored delova zgrada koje razdvajaju mnoga stoleća. Da vidimo kako su živeli ljudi sasvim različiti od nas, u svetu koji nema veze sa ovim.



Свакодневно нестају куће које су претрајале и три века. И ником ништа. Кога је још брига за то. Архитекте жуде да им се ремек дела њихове генијалности сместе негде у историјском атару. Други да мало зараде. Трећи да покажу напредак ... Какве су све догађаје памтиле те кућице и њихови станари и на шта су све у личном и заједничком искуству подсећале пролазнике њихове фасаде и разноврсни и углавном посебни украси. И сад треба да прође хиљаду година да неко нешто покуша да сазна о људима, кућама и граду који нема никакве везе са њиховим светом - истражујући понегде преостале темеље !
На који начин изглед Калемегдана, Ушћа, Аде, обала и других природних целина може да се унапреди ? Ако знате - пошаљите ми поруку !
Pohvale za post: 1
ГЛАС ПРИРОДЕ
Intermediate
Postovi: 485
Pridružio se: Sub Avg 08, 2015 2:20 am
Kontakt:
Pohvaljen: 523
Pohvalio: 413

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod ГЛАС ПРИРОДЕ » Čet Dec 20, 2018 3:51 am

Međutim ta šansa je verovatno propuštena.

Можда и није. Предстоји коловоз и гаража.
На који начин изглед Калемегдана, Ушћа, Аде, обала и других природних целина може да се унапреди ? Ако знате - пошаљите ми поруку !
Pohvale za post: 1
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Čet Dec 20, 2018 4:36 am

Drugi deo kapije zahvata raskrsnicu Francuske i Vasine. Dok je nastavak bedema ka Dunavu baš ispod Francuske ulice. Imaće još manje vremena za kopanje i istraživanje. Ceo grad će praktično odmah početi da se buni i da pita kad misle da puste saobraćaj. A ovde su imali samo pešački trg pa su za čak 3 mesca mogli i veoma polako da rade.
Pohvale za post: 1
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Čet Dec 20, 2018 5:01 am

Evo nečeg veoma retkog. Kažu da je ovo rađeno od iste precizne terenski snimljene osnove kao i čuveni i najtačniji Štokelejev plan iz 1789. ali je ovo iz Budimpeštanskog muzeja i nešto čitljivije, a ne iz Bečkog kao njegov plan. Takođe 1789. Vidi se deo sa nabacanom zemljom na kraju mosta iz mnogo kasnijeg Milićevićevog opisa. Evo dakle kako su Turci popravili porušenu Austrijsku fortifikaciju, čini mi se negde oko 1750. ili tako nešto. Vidite i sam začetak Kolarčeve i Makedonske ulice u obliku dva puteljka, koji su opet i sami naslednici sličnih puteljaka iz Austrijskog vremena i njihove kapije koja ih je fiksirala u prostoru.

1789. Kao Stokelojev plan, iz Budimpeste z3 A1 - 11speer.jpg
1789. Kao Stokelojev plan, iz Budimpeste z3 A1 - 11speer.jpg (205.23 KiB) Pogledano 1031 puta

1789. Kao Stokelojev plan, iz Budimpeste z3 A2 - 11speer.jpg

1789. Kao Stokelojev plan, iz Budimpeste z3 A3 - 11speer.jpg
1789. Kao Stokelojev plan, iz Budimpeste z3 A3 - 11speer.jpg (41.53 KiB) Pogledano 1031 puta
dex libris
Korisnikov avatar
Intermediate
Postovi: 102
Pridružio se: Čet Okt 12, 2017 12:34 am
Kontakt:
Pohvaljen: 219
Pohvalio: 479

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod dex libris » Čet Dec 20, 2018 3:37 pm

relja » Сре Дец 19, 2018 9:53 am napisao:OK, ali da Srbi ne smeju da stanuju u "Nemačkom Beogradu"? Virtemberška kapija je bila na ulazu u taj nemački deo grada?


Ne znam zašto te to toliko čudi.. to je bila politika svih osvajača Beograda prema njegovim stanovnicima, barem prema Srbima..
Mađari su po preuzimanju grada zabranili Srbima ulaz u Gornji Grad. To je išli toliko daleko da 1521. godine, kad je padao Donji Grad u Sulejmanovoj opsadi, nisu im dozvolili ceo jedan dan da se povuku u Gornji Grad!.. Ljudi su se krili iza tzv. interventnog zida iznad Donjeg Grada, borili se i branili dok im se najzad nisu smilovali da ih puste unutra..
Sulejman je odmah po osvajanju Beograda celokupno srpsko stanovništvo preselio u okolinu Carigrada, da održavaju vodovode..
Ovo sa Nemcima je još bilo dobro, nisu ih sabili u geto i ogradili već su samo zabranili stanovanje u novoj, nemačkoj varoši.

Da, Virtemberška kapija je bila na ulazu u nemačku varoš..
ГЛАС ПРИРОДЕ
Intermediate
Postovi: 485
Pridružio se: Sub Avg 08, 2015 2:20 am
Kontakt:
Pohvaljen: 523
Pohvalio: 413

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod ГЛАС ПРИРОДЕ » Pet Dec 21, 2018 12:02 am

Тешко београдским Србима ! Па значи да њима приступ у Горњи није био недоступан само у прошлом него још и у 15-ом и 16-ом веку !
На који начин изглед Калемегдана, Ушћа, Аде, обала и других природних целина може да се унапреди ? Ако знате - пошаљите ми поруку !
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Pet Dec 21, 2018 8:26 am

"Gornjim gradom" se obično naziva samo gornji deo Tvrđave, a "Varoš" je ovo ostalo, izvan tvrđave. Tako da je u Varoši bilo Srba i za vreme Austrije. Evo gde su bili naseljeni Srbi, a gde Nemci, odnosno Turci pre i posle Nemaca. A Virtemberška kapija i put za Stambol su bili negde blizu linije koja ih deli, mada izgleda više u Nemačkom delu.

1739. Beograd posle barokne rekonstrukcije Skalamera.jpg
tragac
Korisnikov avatar
Advanced
Postovi: 4645
Pridružio se: Uto Apr 05, 2011 2:35 pm
Lokacija: RAKOVICA
Kontakt:
Pohvaljen: 2510
Pohvalio: 4380

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod tragac » Pet Dec 21, 2018 10:23 am

Beograd je 1738. bio drugi najveći grad Habsburške monarhije sa 40 000 Nemaca i više hiljada Srba. Sličnu strukturu je imala i Budim-Obuda-Pešta do sredine 19.veka u ovoj tada aglomeraciji je bilo više Nemaca nego Mađara. Prag je isto imao nemačku većinu u 18.v i bio je manji od Beograda. Ipak u unutrašnjosti austrijske Srbije nije bilo mnogo Nemaca, čak ni ljudi uopšte....bilo je oko 80 000 Srba. 1660-ih je u Beogradu bilo 100 000 ljudi i bio je četvrti najveći grad Turske posle Konstantinopolja, Damaska i Kaira.
A da mi odemo u Kruševac, raskopamo Trg kosovskih junaka i sve glavne ulice tamo?
Kad on može da razara NAŠ GRAD onda možemo i mi NJEGOV.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12348
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6148
Pohvalio: 1861

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod relja » Pet Dec 21, 2018 9:26 pm

dex libris » 20 Dec 2018 02:37 pm napisao:
relja » Сре Дец 19, 2018 9:53 am napisao:OK, ali da Srbi ne smeju da stanuju u "Nemačkom Beogradu"? Virtemberška kapija je bila na ulazu u taj nemački deo grada?


Ne znam zašto te to toliko čudi.. to je bila politika svih osvajača Beograda prema njegovim stanovnicima, barem prema Srbima..
Mađari su po preuzimanju grada zabranili Srbima ulaz u Gornji Grad. To je išli toliko daleko da 1521. godine, kad je padao Donji Grad u Sulejmanovoj opsadi, nisu im dozvolili ceo jedan dan da se povuku u Gornji Grad!.. Ljudi su se krili iza tzv. interventnog zida iznad Donjeg Grada, borili se i branili dok im se najzad nisu smilovali da ih puste unutra..
Sulejman je odmah po osvajanju Beograda celokupno srpsko stanovništvo preselio u okolinu Carigrada, da održavaju vodovode..
Ovo sa Nemcima je još bilo dobro, nisu ih sabili u geto i ogradili već su samo zabranili stanovanje u novoj, nemačkoj varoši.

Da, Virtemberška kapija je bila na ulazu u nemačku varoš..



Nije da me čudi...nisam znao za to, tema me sve do skoro nije zanimala ali nisam ni iznenađen.

Sada cela ta priča o "baroknom Beogradu", "kulturnom nasleđu", kapiji kao "mestu sastajanja, rastajanja..." itd itd dobija i novi momenat: "für Serben verboten".
Ništa nije slučajno, nije ta kapija zabadava bila zatrpavana više puta.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Zuma
Korisnikov avatar
Expert
Postovi: 6829
Pridružio se: Uto Maj 19, 2009 11:08 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 12687
Pohvalio: 25

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod Zuma » Pet Dec 21, 2018 10:59 pm

Šta misliš da su Srbi nekada radili drugim narodima, i da li je Balkansko poluostrvo bilo prazno kad smo mi došli? Na koji način je naša nacija preživela, pa i dalje postoji iako su tolike druge nestale pa im više ni trag ne postoji? Da li to po tebi Rimski Beograd nije "naš"? Kultura je dakle malo širi i složeniji pojam, kao i šta se u konačnom istorijskom bilansu ispostavi kao korisno, a šta kao štetno.
relja
Korisnikov avatar
Professional
Postovi: 12348
Pridružio se: Sre Dec 13, 2006 3:44 pm
Kontakt:
Pohvaljen: 6148
Pohvalio: 1861

Re: Arheološka istraživanja i prezentacije

Postod relja » Sub Dec 22, 2018 12:58 am

Bravo Zuma.
Tako je. Naši preci su se borili da PREŽIVE.
Njihovi preci se nisu borili da prežive, oni su porobljavali, tlačili, ekploatisali. Na kraju jesu došli ovde, i frustirani što vekovima nisu uspevali da dođu, oni su streljali, vešali, spaljivali ljude zaključane u crkvama...na drugim mestima su druge ljude gušili gasom, spaljivali u krematorijimima.
Njima je ta njihova "kultura" bila samo izgovor za osvajanja. I ta kapija za kojom toliko žališ nije nikavo ostvarenje kulture, to je samo vojni objekat napravljen da brani tog stranog gospodara od neprijatelja i niže klase.

Na ruševinama te njihove "kulture" oličene u vojnim kapijama i bedemima naši preci su izgradilli pravu, humanističku, slobodoljubivu kulturu.
Nećeš Zuma ni ti ni Vesić ni Vučić da vratite točak istorije unazad.
"Čovečuljci sa logaritmarima i računarima će naslediti zemlju." "Feniksov let" , 1965. g
Pohvale za post: 6

Povratak na “Relax”

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost