Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Pri uređivanju i organizaciji ovog užasnog mesta stradanja mnogih ljudi će biti neophodno voditi računa o nekim elementarnim činjenicama koje ne smeju da se propuste ili nekim čudnim spletom okolnosti pogrešno protumače i nespretno izokrenu.

Koncentracioni logor je osnovala nacistička Nemačka i sve vreme ga je držala pod upravom i strogom kontrolom. Nalazio se na teritoriji koja je bila deo proglašene Nezavisne države Hrvatske, mada je sam logor bio pod upravom Nemaca. U logoru je stradalo mnogo ljudi čiji broj treba tačno ustanoviti i ne sme se dozvoliti manipulisanje sa brojkama. Stradali su mnogi Srbi, Romi i Jevreji. Namerno pišem tim redosledom, jer sva istraživanja pokazuju da je upravo to bio i redosled po broju stradalih što su i meni lično potvrdili pojedini Jevreji iz Beograda koje lično znam. Od zarobljenika u logoru većinu su činili civili, među kojima je bilo i žena, koje su nacisti smatrali neprijateljima, pa su ih često i nazivali komunistima pred javnošću u to vreme iako je većina logoraša prethodno pristupila partizanima radi golog preživljavanja na području NDH, a prvenstveno su poreklom bili Srbi sa Kozare, Banije, Korduna i Slavonije. U logor je deportovan i određeni broj četnika iz centralne Srbije koje su Nemci isto smatrali neprijateljima. Logorom su rukovodili nacisti iz Nemačke, mada je među njima bio i značajan broj tzv. Folksdojčera, od koji su mnogi imali i lična imena koja zvuče karakteristično za ovo podneblje. To su osnovne činjenice.

Sve ostalo je pod velikim znakom pitanja. Recimo jedan istoričar, koji je Srbin poreklom sa prostora Banije koga lično znam tvrdi da u logoru nije bilo angažovanih Srba kao čuvara, pa čak ni Hrvata, što je meni zvučalo čudno. Mada je to pod velikim znakom pitanja i tu treba biti obazriv i otkriti istinu, bez obzira kakva je.

Bojim se i da bi ovakva pitanja u budućnosti mogla, na neki čudan način, da se izokrenu, pa da kao narod ispadnemo najcrnje ovce. Ne bi bilo prvi put u istoriji da se tako nešto desi. Nadam se da se to ipak u ovom slučaju neće desiti.
 
Dr Milan Koljanin je izučavao, između ostalog, i logor Sajmište i objavio najobuhvatniju knjigu na tu temu, potpuno utemeljenu u činjenicama i istraživanjima
"Nemački logor na Beogradskom Sajmištu"
O logoru smo ovde pisali opširno. To što je bio na teritoriji NDH je bilo samo formalno, ceo taj deo je bio pod nemačkom vojnom upravom (Aerodom Zemun, pruga, mostovi, hidroavionska baza, obala....) , samo su u jednom kratkom periodu 1944 taj logor držale trupe NDH.
Nije bilo stražara ne-Nemaca, ali je bilo "kapo-a" iz redova logoraša - kriminalaca koji su zarad sitnih povlastica održavali "red" u logoru. Zapamćena su i imena. Isto to je postojalo u svom ostalim Nemačkim logorima. Neko je to kasnije zlonamerno predstavio kao "nedićevi stražari", i laž se pronela.


Mi jesmo crne ovce, ali zbog toga što se ovaj prostor i dalje koristi za kafane, restorane, žurke, svirke, što se samo priča i prodaje propaganda, a nikakvih rezultata nema.
Ovu temu je forumaš Dragan otvorio u leto 2007. godine. Sada je 2019. godina. Osim vraćanja jedne ukradene ploče i zamene druge, polomnjene, suštinski nikakav napredak nije ostvaren. I dalje se povremeno sastanči, formiraju se "komisije", daju se neke izjave, slika se za javnost, i onda - ništa.
Kontinuitet koji traje i traje.

A da se može - može se. Dokaz je "Beograd na vodi". Ali se neće.
I neko će da me optuži da sam ovo ili ono, a ja samo pitam: gde su rezultati?
 
Pa da...
Preostaje samo da nazove vrtić "Predškolska ustanova Majer i Gec".
 
Који мутавац овај власник, види се да му је само профит битан. Мада није сва одговорност на њему, неко му је продао зграду, а поред имамо и ресторан на бившем логору, стамбене садржаје, спортски терем, ноћни клуб и средњу школу као и неколико сервиса. Одговорност је и на држави и срамота што се одуговлачи са исељењем комплекса. Али битније су гондоле.
 
http://rs.n1info.com/Vesti/a475896/Isto ... vesti.html

Istoričar: Otvaranje obdaništa na Starom sajmištu - stanje potpune besvesti


Istoričar Dejan Ristić kaže da je ideja da se na Starom sajmištu otvori privatna predškolska ustanova, kako su pisali mediji, zabrinjavajuća i da pokazuje "stanje potpune besvesti".

Na Starom sajmištu, nekada koncentracionom logoru će, kako je najavljeno, biti otvorena privatna predškolska ustanova "Savsko obdanište".

Ristić je bio jedan od pokretača priče o ovom slučaju, kada je na svom Fejsbuk profilu objavio, između ostalog, da su deca poslednji put na tom mestu bila u gasnim komorama.

To je uzburkalo javnost, pa su mediji zatražili odgovore od Ministarstva prosvete. Iz te državne insistucije su objasnili da je u njihovoj nadležnosti samo da odobre program i da nemaju nikakve ingerencije u vezi sa određivanjem lokacije, već da se time bave u Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zaštitu Gradske uprave grada Beograda.

Gostujući u Danu uživo na N1, Ristić je rekao da je ovo "još jedan od slučajeva gde mi kao društvo pokazujemo jedno stanje potpune besvesti".

"Dakle, ne čak ni manjak znanja ili nedovoljne svesti, ovo je već nešto što se zaista čini zabrinjavajućim. To je jedinstven slučaj u Evropi od 1945. do danas, da je deo nekadašnjeg logora smrti prenamenjen u nešto što nije memorijalizacija, što nije očuvanje sećanja", kazao je.

Prema njegovim rečima, to govori da smo na "samoj ivici jednog ozbiljnog ambisa".

"...I da moramo, pre svega kao pojedinci, kao građani, a onda i kao čitavo društvo, da se malo prenemo, da porazmislimo u kom pravcu mi to idemo, zašto se tako masovno odričemo sopstvenog kulturnog i identitetskog nasleđa i zašto smo spremni da sve stavimo u komercijalnu svrhu? Postoje mesta, postoje jedinice kulturnog nasleđa koje ne mogu biti predmet komercijalizacije nigde u svetu, pa samim tim ni kod nas", rekao je Ristić.

On je izrazio nadu da će Staro sajmište dobiti onu namenu koju treba da ima, a to je, kako kaže, memorijalni centar. "I čini mi se da svi trebamo tome da doprinesemo", dodao je.

Po njemu, revizija istorije je izuzetno opasna.

"Istorijski falsifikati vode u novo nasilje, u nove stereotipe, u nove antagonizme, posebno u Evropi, čija je istorija prepuna ratova i nasilja. Jedna od najopasnijih pojava u 20. i evo sada u 21. veku jesu pokušaji revizije istorije i na to se mora odgovoriti isključivo istorijskim činjenicama, hladne glave, bez emocija i stereotipa", naglasio je sagovornik N1.
 
Da prebacim i ovde mada mi je više za crnu stranu .
Ko iole normalan može da bilo šta kupi , radi, zarađuje na jednom takvom mestu, mestu gde je hiljade ljudi stradalo u štrašnim mukama. Ima li TO (ne zaslužuje da ima ime jer bi bio ljudsko biće) imalo svesti, razuma bilo kakvkih osećanja, barem poštovanja prema stradalim. Meni lično je ovo van svake pameti razuma.
Opet nije mi jasno da od onoliko prostora tu neko živi ?
Ko je njemu te 1998. smeo i mogao da proda za dva miliona maraka taj objekat ?

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=615704#p615704:1ta6nf68 je napisao(la):
Žika » Čet Apr 11, 2019 4:53 pm[/url]":1ta6nf68]


https://www.blic.rs/vesti/beograd/skand ... ra/l24k0r4
file.php
 
To je prodato preko veze savezna vlada neka direkcija ali po donosenju zakona o zaduzbinama po kojoj je bas taj paviljon bio vracen zaduzbini nikole spasica i nije mogao biti prodat doticnom kvazi biznismenu ugovr treba ponostiti...
 
Стање у ком се налази Старо Сајмиште је неопростив грех и срамота за Београд. Дно.
 
Vlasnik tvrdi da je tu za vreme rata bila bolnica i da u njoj nije bila ubijena ni jedna jedina osoba.
 
Zanimljivo gledište. Po tome, pošto su pogubljenja (kada su vršena u samom logoru) uglavnom vršena na otvorenom - dakle ne unutar objekata, onda nema problema da se preostali objekti koriste za šta god treba sadašnjem vlasniku.

Pa pobogu, to nije bila bolnica za lečenje i ozdravljenje, tamo su ljudi slati da umru zbog posledica nehumanih uslova i torture u tom logoru.
 
Ма власнику је битна само зарада од тих квадрата које је купио, а државу треба да је срамота што је то уопште продала као комерцијални простор.
 
I treba ispitati kako je moguce da je doticni uopste i postao vlasnik, kao i ovaj pre njega s obzirom da se radi o zaduzbini koja je i podignuta kao takva. Strasno, kao da zivimo u Indiji i kuburimo sa komercijalnim prostorom u Beogradu pa mora bas tu da se otvori bilo sta.
 
Предпостављам да је задужбина након рата национализована и предата или неком државном органу или неком друштвеном предузећу па после 90их приватизована.
 
To je prodato preko veze savezna vlada neka direkcija ali po donosenju zakona o zaduzbinama po kojoj je bas taj paviljon bio vracen zaduzbini nikole spasica i nije mogao biti prodat doticnom kvazi biznismenu ugovr treba ponostiti...

Ja napisah pa da se ponovim ...
 
....Kada je Bulajić 2002. godine podsetio na obećanje da će
Muzej žrtava genocida dobiti stalni izložbeni prostor na Sajmištu,
verovatno nije znao da se Spasićev paviljon – zgrada koja je
još u Detaljnom urbanističkom planu označena kao najprimerenija
lokacija za muzej – već četiri godine nalazi u privatnom
vlasništvu. Naime, poslednjeg dana jula 1998. godine, Zavod za
izgradnju grada Beograda, u to vreme zvanični korisnik prostora
u Spasićevom paviljonu, potpisao je kupoprodajni ugovor s
mešovitim preduzećem „Posejdon“, kome je za 7.706.538 tadašnjih
dinara prodato hiljadu i po kvadratnih metara prostora, odnosno
ceo Spasićev paviljon, s aneksom. Prodaja „poslovnog
objekta na Starom sajmištu br. 20“ bila je, sva je prilika, protivpravna.
Pet godina kasnije, u avgustu 2003, Republika Srbija je
podnela tužbu protiv Zavoda za izgradnju grada Beograda, ali i
protiv „Posejdona“, zbog kršenja Zakona o sredstvima u svojini
Republike Srbije, po kome javne službe čiji je osnivač država ne
mogu otuđiti nepokretnosti koje su im stavljene na raspolaganje,
barem ne bez dozvole republičke vlade. U tužbi se ne pominje,
kao otežavajuća okolnost, činjenica da se radi o otuđenju prostora
koji je 1987. proglašen za kulturno dobro, niti ima bilo kakvih
indicija da je spomenički status Sajmišta uticao na odluku
o pokretanju postupka. U pitanju je bio običan spor oko državne
svojine i vlasništva nad poslovnim prostorom. Postupak pred
Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu je danas, osam godina
pošto je pokrenut, još uvek u toku.


(Ugovor je overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu 31. decembra
1998. Kopija ugovora objavljena je u Beogradsko Staro sajmište 3+1,
op. cit., str. 242–244. Vrednost ugovora, po tadašnjem kursu, iznosila je
oko 1.200.000 nemačkih maraka.)

(Iz Bajfordove knjige)
 
Ja bi ih isterao napolje bez imalo griže savesti. Sve sa lokacije.
Taj što se usudio da proda i ovaj bez trukne svesti što je kupio nek se glođu i namiruju međusobno.
 
Treba vidjeti sto i gdje je zaglavio sudski postupak za ponistaj ugovora
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=616440#p616440:1b74hnbj je napisao(la):
relja » Јуче, 19:46[/url]":1b74hnbj]Zanimljivo gledište. Po tome, pošto su pogubljenja (kada su vršena u samom logoru) uglavnom vršena na otvorenom - dakle ne unutar objekata, onda nema problema da se preostali objekti koriste za šta god treba sadašnjem vlasniku.

Pa pobogu, to nije bila bolnica za lečenje i ozdravljenje, tamo su ljudi slati da umru zbog posledica nehumanih uslova i torture u tom logoru.

Druže, niko normalan nije neosetljiv na činjenicu na činjenicu da su na Starom sajmištu stradali mnogi ljudi, pre svega Jevreji i Srbi. I niko nije protiv da se što pre uredi memorijalni kompleks u tu svrhu. Ali je krajnje vreme da se omeđe granice tog kompleksa, kako bi njegovo uređenje napokon započelo i kako bi se izbegle ovakve stvari.

Neka država jasno istupi sa granicom budućeg muzeja i, ako Spasićev paviljon bude unutar njega, molim lepo. Ispitati da li je kupac bio savestan kada je plaćao milionske iznose za kupovinu i rekonstrukciju objekta i ako jeste obeštetiti ga, a ako nije - pokrenuti tužbu protiv njega i onih koji su mu omogućili da dođe u posed zgrade. Samo, tu nije bitno da li je na vlasti bio Sloba, DOS ili AV, niti da li Diša, ti ili ja "znamo da je tu bilo muljanja", nego materijalne činjenice.

Što se tiče toga šta sve treba da uđe u granice kompleksa, idući tvojom logikom to bi morao da bude i ceo Dorćol, pa i drugi delovi grada kojima je kružila dušegupka trujući do smrti svoje nesrećne putnike.

Pada mi napamet moje rodno Kraljevo u kojem su Nemci počev od 14. oktobra 1941. streljali pola muških stanovnika grada, u znak odmazde za gubitke koje su pretrpeli prilikom četničkog i partizanskog napada na grad. Nekoliko hiljada ljudi najpre je nabijeno u hale Fabrike vagona, odakle je danima na stratište izvođena grupa po grupa. Na mestu gde su ljudi streljani izgađen je memorijalni kompleks, ali nikom nije palo na pamet da u njega ubaci i Fabriku vagona u kojoj su ljudi bili zatočeni.
 
Spasicev paviljon kao i svi objekti logora jesu dio buduceg muzeja i vec je predvidjeno sta ce u kom paviljonu biti iselili su kulu djelimicno i u taj iseljeni prostor su upali romi .Ugovor o kupovini treba ponistiti postupak je u toku zaglavio negdje u sudu.
Vesic je prico na sva zvona o tome sad cuti ko zaliven ...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=616536#p616536:4ip5xc1i je napisao(la):
sizif » 15 Apr 2019 08:36 am[/url]":4ip5xc1i]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=616440#p616440:4ip5xc1i je napisao(la):
relja » Јуче, 19:46[/url]":4ip5xc1i]Zanimljivo gledište. Po tome, pošto su pogubljenja (kada su vršena u samom logoru) uglavnom vršena na otvorenom - dakle ne unutar objekata, onda nema problema da se preostali objekti koriste za šta god treba sadašnjem vlasniku.

Pa pobogu, to nije bila bolnica za lečenje i ozdravljenje, tamo su ljudi slati da umru zbog posledica nehumanih uslova i torture u tom logoru.

Druže, niko normalan nije neosetljiv na činjenicu na činjenicu da su na Starom sajmištu stradali mnogi ljudi, pre svega Jevreji i Srbi. I niko nije protiv da se što pre uredi memorijalni kompleks u tu svrhu. Ali je krajnje vreme da se omeđe granice tog kompleksa, kako bi njegovo uređenje napokon započelo i kako bi se izbegle ovakve stvari.

Neka država jasno istupi sa granicom budućeg muzeja i, ako Spasićev paviljon bude unutar njega, molim lepo. Ispitati da li je kupac bio savestan kada je plaćao milionske iznose za kupovinu i rekonstrukciju objekta i ako jeste obeštetiti ga, a ako nije - pokrenuti tužbu protiv njega i onih koji su mu omogućili da dođe u posed zgrade. Samo, tu nije bitno da li je na vlasti bio Sloba, DOS ili AV, niti da li Diša, ti ili ja "znamo da je tu bilo muljanja", nego materijalne činjenice.

Što se tiče toga šta sve treba da uđe u granice kompleksa, idući tvojom logikom to bi morao da bude i ceo Dorćol, pa i drugi delovi grada kojima je kružila dušegupka trujući do smrti svoje nesrećne putnike.

Pada mi napamet moje rodno Kraljevo u kojem su Nemci počev od 14. oktobra 1941. streljali pola muških stanovnika grada, u znak odmazde za gubitke koje su pretrpeli prilikom četničkog i partizanskog napada na grad. Nekoliko hiljada ljudi najpre je nabijeno u hale Fabrike vagona, odakle je danima na stratište izvođena grupa po grupa. Na mestu gde su ljudi streljani izgađen je memorijalni kompleks, ali nikom nije palo na pamet da u njega ubaci i Fabriku vagona u kojoj su ljudi bili zatočeni.


Jeste, na svakom kvadratnom metru Beograda se događala neka drama u nekom trenutku u prošlosti.
Vidi, ovde se radi o mestu na kojem je organizovan logor postojao godinama - od kraja 1941. do leta 1944.
U tome i jeste razlika ovog mesta od ostatka Beograda ili drugih stratišta po Srbiji i Jugoslaviji.


I mi se ovde stalno vrtimo na temi "šta država terba da uradi"... a država u u kontinuitetu ne radi ama išta.
Sad pričamo o nekom vrtiću. Promalo nam je da je na terenu Brodarca nedavno bilo neko međunarodno takmičenje...

Ovde se ništa ne dešava.
 
Vrh