Srbija - crna strana medalje

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=605477#p605477:1zjzd7r8 je napisao(la):

Žika » 01 Мар 2019, 18:56[/url]":1zjzd7r8]

Milutin Jeličić Jutka podnosi danas ostavku na mesto predsednika opštine Brus, ekskluzivno saznaje "Blic".

Kliknite za proširenje...

Kliknite za proširenje...

JUTKA - bahati poslušnik svake vlasti i tako evo već skoro 20 GODINA

Skoro dve decenije Milutin Jeličić Jutka vedri i oblači po opštini Brus, pomalo sa poslaničke funkcije, a mnogo više iz fotelje predsednika opštine koju je juče, podnevši ostavku pod političkim pritiskom zbog optužbi za seksualno uznemiravanje, konačno napustio.

Ni naprednjacima, koji su ga oberučke primili u svoje redove 2017. godine, ni Novoj Srbiji (NS) u kojoj je do tada bio, pa ni koalicionim partnerima koji su defilovali kroz opštinsku vlast u Brusu očito nije smetao Jutkin lik i delo.

Jer, kako drugačije objasniti da je čovek za koga se vezuju brojne afere, od seksualnog napastvovanja saradnica, preko milionskih računa za mobilne telefone, hapšenja u vezi sa saniranjem klizišta u Brusu, plaćenog porodičnog letovanja u Španiji opštinskim novcem, do malverzacija u vezi sa prebacivanjem i trošenjem novca u OFK “Kopaonik 1931” i sporne priče sa izgradnjim mini hidroelektrana u okolini ove opštine.

Pitanje je da li će mu i poslednji slučaj koji je trajao godinama, a u kojem je optužen za polno uznemiravanje bivše sekretarice Marije Lukić, “doći glave”. Jer ako je suditi prema onome što se dešavalo, Jutki dugo niko nije mogao ništa. Podsetimo da je Lukićeva jedina koja je skupila hrabrost da Jutku prijavi, da su još dve žrtve izašle u javnost i ispričale kako ih je Jutka maltretirao, a da ima i onih koje su morale u strahu da ćutr i trpe predatora.
Jutka se priključio SNS pre dve godine sa celim Opštinskim odborom Nove Srbije, rekavši tada da “kao odgovorni ljudi koji umeju da prepoznaju dobrobit za lokalnu zajednicu podržavaju državotvornu politiku predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića”, dodavši da će “opština Brus i ovaj deo države nastaviti sa ubrzanim razvojem”.
Kako “ubrzani razvoj” u Jutkinoj izvedbi izgleda iste te, 2017. godine, moglo se videti na primeru prebacivanja i trošenja sredstava OFK “Kopaonik 1931”. Tada je Uprava kriminalističke policije (UKP) češljala finansiranje fudbala u Brusu i sve u vezi s tim. Tada se saznalo da je ovaj klub osnovao Jutka, koji je i tada bio predsednik opštine, sa vozačem i još jednom osobom. Sportskom savezu Srbije stvari su odmah postale sumnjive, kao i Ministarstvu sporta, naročito kada se radilo o prebacivanju nekoliko miliona dinara klubu koji je postojao tek koji dan.
Godinu dana ranija Jutka je izabran po četvrti put za predsednički mandat u Brusu. Fotelje se dokopao i godinu dana pre toga (2015. godine) kada je, kako su mediji pisali, iskoristio sa Novom Srbijom podelu među članovima SNS na “Tomine” i “Vučićeve”, smenivši svog prethodnika iz SNS.

Nije tajna da je Jeličić na svim izborima osvajao zavidan broj glasova. Doduše, malo je bilo “problematično” od 2012. do 2015. godine, kada su na čelu opštine bili SPS, a posle toga i naprednjaci. Iako je NS, u kojoj je Jutka tada bio, praktično bila deo vladajuće većine u republičkom parlamentu, na lokalu ta saradnja nije zaživela sve dok se NS nije raspala, a većina njenih članova se priklonila SNS.
Jutka, međutim, nije bio nepoznanica za policiju koja ga je hapsila 2012. godine zbog zloupotrebe službenog položaja oko izgradnje kuća oštećenih klizištima. On nije bio jedini uhapšeni i sa ostalima se teretio da je iskorišćavanjem službenog položaja pribavio imovinsku korist za više porodica čiji su objekti bili oštećeni u klizištima, i to tako što su u izveštajima o navodnim oštećenjima porodičnih kuća doveli u zabludu Koordinaciono telo Vlade Srbije da donese odluke o izgradnji novih stambenih objekata porodicama kao naugroženijim u klizištima, iako za to nije bili potrebe, i što je i utvrđeno proverom na terenu. Zbog toga je tadašnje Ministarstvo za kapitalne investicije oštećeno za 223.701 evro.
Protiv Jeličića i još trojice čelnika opštine Brus svojevremeno je bila podneta krivična prijava zbog sumnje da su oštetili opštinski budžet za 40 miliona dinara, tako što su izgradnju vodovoda platili umesto 10 čak 50 miliona dinara.

Prijava protiv Jelačića podneta je i zato što je turističko putovanje sa porodicom u Španiju platio službenom karticom, kao i što je za kupovinu 41 mobilnog telefona potrošio 711.361 dinar.
Spekulisalo se da je tokom jednog od njegovih mandata opština Brus imala dugove od oko 500 miliona dinara, zatim o sumnjivim ugovorima o zakupu zemljišta iz 2005. godine, kada je opština Brus firmi KBM iz Beograda za samo 300.000 dinara dala u zakup na 99 godina više od dva hektara zemljišta na Kopaoniku, ucenjivanju investitora zainteresovanih da izgrade mini hidroelektrane na području Brusa, pa čak i osnivanjem posredničkog preduzeća sa firmom sa Kipra, kojoj bi svako ko želi da gradi mini-hidroelektrane morao da uzme 20 odsto prihoda. Koliko je to bila “dobra zamisao” pokazuje i to da nijedna mini-nidroelektrana nije sagrađena.

Mediji su pisali i da je privatizacijom Zemljoradničke zadruge “Kopaoničanka” uvećao svoje bogatstvo, i da su se svojevremeno na njegovo ili na imena njegovih rođaka vodili hektari zemljišta na Kopaoniku. Inače, Jeličić je baš u ovom preduzeću radio jedno vreme.
Milutin Jeličić Jutka bio je i narodni poslanik u dva mandata, od 2003. do 2006. i od 2008. do 2012. godine, sve vreme kao poslanik NS. On je jedan od onih koga je pratila priča da vozi najskuplji automobil među poslanicima, i to zato što se uredno na sednice dovozio svojim novim automobilom “BMW X5”, koji je tada koštao oko 60.000 evra. Medije je, očekivano, zanimalo na koji način je sa poslaničkom platom uspeo da pazari praktično jedan manji stan, što je Jutka objasnio učešćem i lizingom, ali i “zanimljivim komentarom”.

- Šta da radim kad volim da vozim skupa auta - rekao je on svojevremeno.

Jeličić je, inače, na čelu Brusa bio i u periodu od 2000. do 2008. godine.

Kliknite za proširenje...

Javni dug Srbije 23,17 milijardi evra u januaru, 50,6 odsto BDP-a

Javni dug Srbije iznosio je u januaru 2019. godine 23,17 milijardi evra, što čini 50,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), prema danas objavljenim podacima Ministarstvo finansija.

Udeo javnog duga u BDP-u smanjen je za 3,0 odsto u odnosu na decembar, kada je iznosio 53,6 procenata.


Na kraju 2017. godine, javni dug je, sa iznosom od 23,22 milijarde evra, činio 57,9 odsto BDP-a.

Najniži udeo javnog duga u BDP-u zabeležen je 2008. godine, kada je sa nominalnim iznosom od 8,78 milijardi evra učestvovao u BDP-u sa 28,3 posto, dok je najveći udeo od 201,2 procenta BDP-a registrovan 2000. godine.

Kliknite za proširenje...

OVO JE JAVNI DUG SRBIJE OD ĐINĐIĆEVE VLADE DO DANAS: Evo kad je bio najniži, a kad najviši! Milijarde evra su u pitanju

Premijerka je u aprilu rekla da je javni dug na kraju 2016. godine smanjen za 71.9 odsto

Oštra polemika o javnom dugu Srbije vodi se već duži period. Opozicija smatra da zaduženja Srbije nikada nisu bila veća, dok iz vlasti govore da to nije istina, i da je dug Srbije smanjen. Premijerka je u aprilu rekla da je javni dug na kraju 2016. godine smanjen za 71.9 odsto.

Međutim, na društvenim mrežama se pojavila fotografija koja pokazuje koliki je javni dug Srbije bio još iz perioda Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, pa do danas. Međutim, rezultati pokazuju da je najuspešnija u smanjenju javnog duga bila upravo Đinđićeva Vlada, a odmah za njom i Koštuničina.

Naime, u periodu od 2000. do 2003. godine Đinđić i Živković su zatekli dug od 14,16 milijardi evra, smanjili ga i ostavili 11,02 milijarde evra.

Vlada Vojislava Koštunice od 2004. do 2008. godine zatekla je dug od 11,02 milijarde evra, takođe ga smanjila i ostavila 8,78 milijarde evra.
I, tu se završava smanjenje javnog duga. Posle Koštuničine Vlade, tačnije od 2008. godine javni dug Srbije počeo je da raste, i to ozbiljno.

U Vladi Mirka Cvetkovića, od 2008. do 2012. godine javni dug je "skočio" maltene za duplo. Zatekli su 2008. godine dug od 8,78 milijardi evra, a zadužili se do 2012. godine do 15,40.

Vlada sadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića još se više zadužila, pa je od 2012. godine kada je dug bio 15,4 milijarde evra, dug podigla na 20,60 milijardi.

I na kraju, u Vladi sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u periodu kada je bio premijer javni dug porastao je za pet milijardi evra. Zatekli su 20,60 milijardi evra, a ostavili 25,93 milijarde evra.

Ovi podaci su zaključno sa 07.07.2015. godine.

Kliknite za proširenje...

Veći deo Novog Sada je prekriven dimom, ali vatrogasci ne mogu da utvrde gde je izbio požar.

U vatrogasnoj jedinici u Novom Sadu kažu da su njihove ekipe na terenu i pokušavaju da nađu mesto, gde je izbio požar i odakle dolazi dim.

Pet ekipa vatrogasaca i policije obišli su Novi Sad, sva okolna mesta i ceo potez od sela Stepanovićeva do Kovilja, čak i Frušku goru i nigde nije pronađen izvor požara.

Kliknite za proširenje...

Kakve veze imaju grad Beč i 26. sednica Skupštine Čačka


Кажу ”прагматични” – ако не знаш како, препиши од најбољих. Или барем учи од најбољих, додао бих.

Град Беч је после седам година ”таворења” на другом месту листе градова најугоднијих за живот (број један заузимао је Мелбурн) у 2018. години преузео лидерску позицију.

Свакако да Беч није град са којим би Чачак могао или требало да се пореди (због велике разлике у величини, државном значају, БДП-у, положају, историји и многих других разлога), али принципи уређивања града би свакако могли да се размотре и, након објективне анализе, евентуално примене.

Размотримо зашто је аустријска престоница светска престоница квалитетног урбаног живота.

Прва чињеница коју треба нагласити је та да Беч никада није препустио изградњу града слободном тржишту, напротив. Проактивна улога централних власти у изградњи града је на изузетно високом нивоу и то, пре свега преко великог броја станова који су у власништву града. Реч је о чак 220 000 станова и још 200 000 приватних станова изграђених уз помоћ градских субвенција (са веома строгим условима конкурса и обавезом умерене станарине). Чак 60% Бечлија живи у оваквом типу смештаја.ii Све ово не би било могуће без великог удела у власништву над земљиштем које се, према различитим изворима, креће између 70-80% од укупно расположивог градског грађевинског земљишта.

Поред овако контролисане земљишне политике и тржишта некретнина, град обавезује све приватне инвеститоре са веома строгим правилима градње. Неки од њих иду дотле да инвеститоре условљавају обавезом расписивања архитектонског конкурса за изградњу својих, приватних зграда. Све то са намером да се обезбеди квалитетан животни простор и сачува визуелни идентитет града.

За разлику од града Беча, град Чачак и његово руководство има потпуно другачију визију како се град треба развијати. На последњој седници Скупштине града (21. децембар 2018. г.), приликом усвајања буџета за 2019. год. видели смо да градска власт планира да прода градску имовину у вредности од око милион евра. Томе треба додати да су у претходне две године већ отуђили имовину (углавном земљиште) у вредности од близу пет милиона евра (за оне који не знају, приватизован је и јавни простор – плато испред аутобуске станице). На истој седници усвојен је урбанистички план за центар града који, поред осталог, де јуре уводи ред у изградњи града, али који, због своје суштине, де факто норматизује хаотичну градњу. Овако конципиран план је ништа друго до обична шпекулативна зона у служби максимизације екстра-профита одређених појединаца.

Један од приоритета града Беча је, свакако очување визуелног идентитета града, што подразумева, нарочито и заштиту градитељског наслеђа. Да ово није само празна флоскула погледајмо неке примере из Беча.

Моћна Аустро-угарска царевина је, на врхунцу своје моћи, употребљавала гас за потребе уличног осветљења, још давне 1818. год. Крајем 19. века, Беч изграђује своје четири плинаре, познатије као ”Гасометри Беч”. Ове, за то време импозантне, грађевине биле су високе 75 m, пречника 68 m, а дневно је ангажовано су и до 1630 радника, на изградњи. Након преорјентације града на природни гас, ова складишта су изгубила сврху, али нису срушена због своје архитетуре која је препозната као градитљско наслеђе од изузетне вредности. До реупотребе, остали су познати у свету техно-музике као омиљено место за одржавање концерата, као и по снимању једног од Џејмс Бонд филмова – The Living Daylights.

1995. год. Беч решава да им промени намену и поново их употреби. Након обављене студије изводљивости, град расписује међународни архитектонски конкурс где побеђују решења Жан Ноувела (Jean Nouvel) – Гасометар А; Купа Химмелб(л)ауа (Coop Himmelblau) – Гасометар Б; Манфред Вехдорна (Manfred Wehdorn) – Гасометар C; Вилхелма Холзбауера (Wilhelm Holzbauer) – Гасометар D.

Овај мултифункционални, стамбено-пословни комплекс је замишљен као град у граду – нови концепт живота и рада у једном месту – као и да постане алтернативни урбани центар Беча. Још један од мотива био је да се сама запуштена локација – индустријска зона – оживи новим садржајима, а сама индустрија измести на другу локацију (познато из чачанског примера).

”Г-град” је сачувао само фасаде ова четири гасометра као симбол целе градске силуете Беча. Они су истински споменици и важна знаменитост визуелног доживљаја града. Све фасаде су конзервиране, и све су потпуно идентичне иако је је квалитет фасада, тачније цигли био веома лош. Морало се заменити око 4000 цигли

На одржаној 26. седници скупштине града Чачкаiv усвајањем поменутог урбанистичког плана – ПГР ”Центар” Чачак – суштински је легализована дивља градња и злочин над културним наслеђем Чачка. Злочин, јер је до темеља срушен објекат озбиљне споменичке вредности, сведок предратне модерне у Чачку, биоскоп ”Сутјеска. Иако га је закон, односно Завод за заштиту споменика обавезао да објекат може само доградити и реконструисати, градоначелник Чачка Милун Тодоровић га је до темеља срушио. Чак му ни то није било довољно, па је изградио један спрат више од броја дозвољеног урбанистичким планом.

Без намере да текст поприми патетичну ноту, причом о томе каква је некада била ”Сутјеска”, шта је и колико значила у животу градских Чачана, али мора се признати да је ово култно место заиста било једно од наших омиљених граду. Биоскопска сала и летња башта били су место упознавања и одрастања многих генерација Чачана, уз филмове и концерте. Место са израженим гениус лоци (genius loci).

Онда су нам се десили ”они”, предвођени котражанским принцом, његовим потрчком и другим ”шојићевцима” и њиховим сателитима. Сви купљених диплома, масних прстију и ограниченог, малограђанског духа због којих нестаје све градско у граду. Могуће да је рушење ”Сутјеске” била одмазда према градским Чачанима који га никада нису прихватили, напротив (погледати ”звиждук у осам” у Борчевој халиv).

Аутор: Ђорђе Шипетић, мастер инжењер архитектуре, одборник Двери у Скупштини града Чачка

Kliknite za proširenje...

MULJALI SA JAVNIM NABAVKAMA Tri firme kažnjene zbog neregularnosti u poslovima sa Ministarstvom odbrane

Komisija za zaštitu konkurencije kaznila je tri kompanije iz Beograda sa nešto više od pet odsto godišnjeg prihoda zbog toga što su prekršile odredbe Zakona o zaštiti konkurencije prilikom sklapanja sporazuma sa Ministarstvom odbrane u postupku javne nabavke uniformi, obuće i ostale opreme.

U pitanju su firme Amm immovables, koja je kažnjena sa 15,63 miliona dinara odnosno 5,1 odsto prihoda u 2012. godini, zatim Beteko koja mora da plati 11,2 miliona ili 5,85 odsto i Sagoja koja će platiti oko sedam miliona dinara ili 5,1 odsto prihoda.

"Navedena društva su zaključila restriktivni sporazum kojim su unapred dogovorila pojedinačno učešće, a neposrednim dogovorom o cenama i drugim komercijalnim uslovima u postupku javne nabavke dobara – uniforme, obuće i ostale opreme za potrebe Ministarstva odbrane Republike Srbije u 2013. godini učinila povredu konkurencije", navodi se u saopštenju.

Osim toga, tim kompanijama je izrečena i mera zabrane učešća u postupku javne nabavke u svojstvu ponuđača u periodu od 18 meseci.

Zaključkom Komisije obustavljen je postupak u odnosu na Advena lajn, jer je ta firma dostavila rešenje Agencije za privredne registre o brisanju iz Registra privrednih subjekata.

Kliknite za proširenje...

Kako je Vučić pre tačno 20 godina pokušao da zabrani Danas?


Nakon 16 meseci postojanja, u redakciju Danasa 13. oktobra uveče 1998. godine „upada“ grupa policajaca predvođenih pomoćnikom tadašnjeg ministra za informacije Aleksandra Vučića.

„Pomoćnik ministra Miljkan Karličić doneo je rešenje Ministarstva za informacije Republike Srbije kojim se privremeno zabranjuje rad preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost „Dan-Graf“ na izdavanju dnevnog lista Danas, koje je potpisao republički ministar za informacije Aleksandar Vučić“.

Nakon što novinari odbijaju da napuste prostorije redakcije, to čine Karličić i policajci, a isto veče u prostorijama Danasa je održana improvizovana konferencija za novinare na kojoj je ukazano na „zakonsku neutemeljenost ovakvog pokušaja zabrane lista i potrebu da se šira javnost odupre najnovijem aktu napada vlasti na medije“.

Kolumnista lista „Vreme“ Teofil Pančić atmosferu u redakciji opisuje „kao na srpskim sahranama“ – „mi se družimo, ali to je jedino što možemo da radimo trenutno“.

U redakciju Danasa pristižu dopisnici Fajnenšl tajmsa, BBC, engleske televizije ITN, američki Vold radija, tadašnji predsednik ANEM-a Veran Matić i novinari i urednici gotovo svih beogradskih dnevnika i nedeljnika.

Prema Pančićevim rečima, da je ovaj događaj prošao u tišini, stvar bi se drugačije završila.

„Možda bismo već sad imali kompletno pečaćenje i sve ostalo i pitanje je da li bismo danas izašli tako da je jedina naša odbrana i oružje – javnost“, izjavljuje Pančić.

Vlada, ipak, sprovodi odluku da ukine novine, pozivajući se na „Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO pakta našoj zemlji“.

Specijalno izdanje našeg lista, usled ovakvih okolnosti, počinje da izlazi u podgoričkim Vijestima pod nazivom „Zabranjeni Danas“.

U ovom kratkom periodu ugašeni su i Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije i radio Indeks, a vest o tome, osim „stranih i nezavisnih medija“, prenose i prorežimski listovi poput Politike, ali samo u formi vladinog saopštenja o „privremenom zatvaranju lista“, dok u drugom dnevniku RTS-a o ovom potezu Vlade nema ni reči.

Glavni urednici beogradskih redakcija, inače članovi Asocijacije privatnih medija, Slavko Ćuruvija (Dnevni telegraf), Grujica Spasović (Danas), Zoran Sekulić (FoNet), Veselin Simonović (Blic) i Radomir Diklić (Beta), upućuju pismo tadašnjem premijeru Mirku Marjanoviću u kojem ističu štetu koja je naneta ustavnim slobodama medija i pravu građana da se informišu.

„Posebno smo šokirani brutalnošću kojom je ona primenjena i neostavljanjem bilo kakve mogućnosti zabranjenim listovima da se od ovog nezakonitog i vandalskog čina odbrane. Donošenje i način primene vladine Uredbe, posebno u ovim kritičnim danima, naneli su takođe veliku štetu ugledu same vlade i pozicijama zemlje u svetu“ – beogradski urednici zahtevaju ukidanje Uredbe.

Ubrzo nakon zatvaranja, obezbeđenje Ministarstva unutrašnjih poslova sprečava novinara Danasa da uđe na konferenciju za štampu u zgradi Ministarstva, uz obrazloženje da se novinari zabranjenih medija ne smeju puštati u zgradu pre bez dozvole Vlade.

S druge strane, lider radikala Vojislav Šešelj Danasovom novinaru lično dozvoljava ulazak na konferenciju u prostorijama ove stranke, jer „nijednom novinaru nije zabranjen ulazak u ovu stranku, već samo postoje mediji kojima je zbog kršenja Uredbe do daljnjeg zabranjeno izlaženje“.

Kao razlog zatvaranja lista, Šešelj navodi i objavljivanje upozorenja Ministarstva za informacije da će, ukoliko list nastavi da „krši Uredbu“, ministarstvo biti prinuđeno da obustavi rad lista.

Na pitanje da li je svestan da se u javnosti odgovornost za gašenje nezavisnih medija baca na SRS i Aleksandra Vučića, Šešelj uzvraća da „u Vladi postoji jedinstven stav i da je Uredba zajednička odluka Vlade, a ne ministra Vučića“.

„Uredba će biti ukinuta kada prođe opasnost po našu zemlju, a opasnost još nije u potpunosti otklonjena, a kada će Uredba biti otklonjena odlučuje Vlada Srbije“, izjavljuje Šešelj.

Savezni sekretarijat za informacije se ne smatra nadležnim za zabranu tri beogradska lista (u međuvremenu je zatvorena i Naša Borba) i novinare upućuje na Vladu Srbije, jer je to njena uredba.

Ubrzo nakon zatvaranja, u organizaciji više udruženja civilnog sektora, usledili su mitinzi podrške zabranjenim medijima („Dam ti Danas malo sutra“, „Informiši se dnevno“ i „Prvi se Vučići u vodu bacaju“, neki su od transparenata), a u planu je i formiranje Kriznog štaba „koji će inicirati i koordinirati otpor represije“.

„Ako danas radite u novinama koje nisu zabranjene pitajte se šta nije u redu sa vama i vašim novinama“, poručuje predsednica Udruženja profesora i istraživača Srbijanka Turajlić tokom ovih protesta.

Izdavač Danasa podnosi krivičnu prijavu protiv Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića zbog Napada na ustavno uređenje, jer „iako ni Savezna skupština ni Narodna skupština nisu donele odluku o stanju neposredne ratne opasnosti“, Šešelj je doneo Uredbu, a Vučić na osnovu nje „privremeno zabranio rad preduzeća“.

Nekoliko dana nakon zatvaranja Danasa, u Skupštini Srbije usvojen je Predlog zakona o informisanju u paketu sa izmenama i dopunama zakona o prekršajima i visini kazni, i to po hitnom postupku.

„Iskustvo i zdrav razum ukazuju da se po hitnom postupku obično ne donose neki naročito demokratski propisi. Politički kontekst u kojem se donosi, samo još povećava sumnju u njegovu demokratičnost“, komentar je Danasa u izgnanstvu.

Obaveza da novinar, ukoliko se posumnja u istinitost njegovih reči, u roku od 24 sata dokaže istinitost, jer ga u suprotnom čeka 400.000 do 800.000 dinara kazne i zabrana emitovanja stranog programa, glavne su odrednice „novog“ Zakona o informisanju.

U ovim propisima, ministar Aleksandar Vučić vidi dalju demokratizaciju u oblasti javnog informisanja, kao i zaštitu ljudskog dostojanstva.

„Mnogi su slobodu informisanja i protok informacija bez granica shvatili kao izvanrednu priliku da sa malim ulaganjem vrlo jeftino dođu do značajnog uticaja na svet dela ljudi i naroda, kojima se i otvorene pretnje okupacijom, bombardovanjem i ubijanjem predstavljaju kao demokratska i humanistička zamisao, a oni koji bi kojim slučajem pokušali tome da se suprotstave proglašavali bi se za civilizacijsko dno i najveće zlo savremenog čovečanstva“, obrazlaže Vučić.



Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=611780#p611780:3vc1ssd2 je napisao(la):

astrodule » Uto Mar 26, 2019 9:43 pm[/url]":3vc1ssd2]Kad smo već kod Vučića, ne sme se zaboraviti da je on direktno pomagao ili ugošćavao dobar deo ljudi odgovornih za bombardovanje Srbije (Klinton, BLer, Šreder), a i da je dobio stan kada je počelo bombardovanje.

Kliknite za proširenje...

Понижење Србије у Српском културном центру у Паризу : без мене !

Париз, 26. март 2019.

На посао сам дошла у 11:30 и затекла зидове галерије Културног центра Србије у Паризу празне. Изложба Историјског музеја Србије, која је отворена 23. марта, ”Србија 1999. – 20 година после - Док су падале бомбе”, Биљане Вилимон и Владе Величковића је склоњена, платна Биљане Вилимон су уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, слика Владе Величковића је остала у приземљу галерије.

У моменту док сам гледала и чудила се наишао је Директор Културног центра Србије, Радослав Лале Павловић и рекао да данас имамо пријем званица у 18 часова и да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, официрима НАТО-а не би било непријатно. Вече пре, синоћ, све је било уклоњено са зидова. Званице, војни аташеи земаља, између осталих и оних, које су бомбардовале Србију 1999. Не знам прецизан назив конференције…Директор је наставио да ми објашњава да ће бити коктел, шта ја треба да радим…
Рекла сам му : ви Лале Павловићу учествујете у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да вас је срамота. Одбијам да учествујем у овоме, а што се коктела тиче, у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи.

Пред почетак конференције, један момак из организације је дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, са питањем где то да склони? Питала сам, зашто? Одговорио је да не сме ништа од тога да се види у сали. Потом је дошао и директор и рекао ми да донесем микрофоне да урадим тонску пробу.

Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардoвања 1999., а да као врхунац понижења то сами Срби организију ! Напустила сам канцеларију пре доласка званица.

Уједно објављујем да од 31. марта не радим у тој институцији, јер су надлежни, недавно, после годину и по дана мога рада, установили да немам квалификације нити компетенције за то радно место.
Сад и ја видим да немам.

Наташа Пејин
Координатор за односе са медијима КИЦ-а

Kliknite za proširenje...