Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=608742#p608742:1yfh5zq6 je napisao(la):

relja » 15 Мар 2019 09:14 am[/url]":1yfh5zq6]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=608696#p608696:1yfh5zq6 je napisao(la):

Somi303 » 14 Mar 2019 11:54 pm[/url]":1yfh5zq6]Од кад "конзервација и рестаурација" значи полупати све у парчиће?

Kliknite za proširenje...

Ti kameni stepenici su bili toliko oštećeni mogu samo da se zamene, nema tu "restauracije".

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=609440#p609440:3id1blyz je napisao(la):

relja » 17 Мар 2019 09:00 pm[/url]":3id1blyz]
Suštinski, mnogo toga je zamenjeno u rekonstrukciji 1987./88., urađeno je mnogo stvari o kojima se nije ni razmišljalo 1927./28. , a po onome što piše na strani 17, i stepenici su zamenjeni, dakle ovi razlupani nisu originalni iz 1928.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=609832#p609832:28bw1770 je napisao(la):

stf » 19 Mar 2019 09:49 am[/url]":28bw1770]

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=609440#p609440:28bw1770 je napisao(la):

relja » 17 Мар 2019 09:00 pm[/url]":28bw1770]
Suštinski, mnogo toga je zamenjeno u rekonstrukciji 1987./88., urađeno je mnogo stvari o kojima se nije ni razmišljalo 1927./28. , a po onome što piše na strani 17, i stepenici su zamenjeni, dakle ovi razlupani nisu originalni iz 1928.

Kliknite za proširenje...

1988. је Београд доживео експанзију постаревања, од Народног позоришта, Кнез Михаилове па до овог степеништа. Знаш ли за још неке случајеве?

Kliknite za proširenje...

РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЕЛИКОГ СТЕПЕНИШТА САВСКОГ ШЕТАЛИШТА

Spojler

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.
Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.
Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у отсеку за уређење паркова, а радови су вршени током 1932 и 1933. године.
Велико степениште и продужетак савског шеталишта направљени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су урађена постојећа газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала.
Последња санација великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.

Осим самих газишта проблеми се јављају и са оградом, која је урађена од машински обрађеног камена пешчара. Проблеми настају због металних анкера који због испраних спојница и механичких оштећења долазе у контакт са ваздухом и водом и рђају. Рђа се шири, прелази на камен, доводи се до појаве пукотина и до отпадања појединих елемената ограде. Овај феномен је видљив на неколико стубова ограде али постоји бојазан да је процес захватио много више елемената од оних који су сада видљиви.
Пројектом се предвиђа замена завршне облоге степеништа. Због великих оштећења и неадекватног камена (брачки кречњак) неотпорног на временске услове, газишта се морају заменити монолитним каменим блоковима. Пројектом се предвиђа употреба камена приближног изгледа и бољих својстава.

Kliknite za proširenje...

Тренутно степениште није оригинално, већ реплика степеништа из 1928. године. Осамдесетих година 20. века је прорадило клизиште и Велико степениште се у потпуности урушило, с обзиром на то да је било положено на земљану подлогу. Године 1987. је урађен пројекат који је подразумевао израду бетонског темеља у циљу санације нестабилности тла. Тада су урађена комплетно нова газишта и нова ограда од брачког кречњака. Време је показало да је тај материјал потпуно неадекватан за климатске услове Београда и већ након 20 година се услед мраза потпуно разлистао.

Kliknite za proširenje...

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=610030#p610030:3rwjwh7y je napisao(la):

relja » Уто Мар 19, 2019 11:07 pm[/url]":3rwjwh7y]Pa i jeste kao Trigerova metla, mislim da je osim kamenog lava sve ostalo zamenjeno

I da se ne lažemo, stepenište jeste "fejk" od početka... ne bih se iznenadio da su upravo ovakva rešenja na kraju izazvala domaće arhitekte da se oslobode u "moderni"... šta ja znam.


Ali kada čovek malo razmisli, celo to mesto je potpuno šizofreno
1928. godine, Gaudi tada već nije živ, pod izbombardovanim zidinama austrijsko-turske tvrđave u kojoj je i dalje smrdljiva kasarna (ko je služio vojsku zna tu specifičnu mešavinu mirisa) gradi se park i lažno romatičarsko stepenište i terasa, po ugledu valjda na Venciju ili Firencu.
Da li zbog loših ispitivanja terena ili generalno površnog pristupa, deo te celine je odmah popucao zbog klizišta i srušen je, deo su morali da stabilizuju 80-tih.
Nova vlast tu sahrani narodne heroje, to treba da postane mauzolej revolucionara na otvorenom, na sunčanoj terasi sa koje njihove biste imaju najlepši pogled u glavnom gradu, daleko lepše mesto od grobova heroja SSSR pod zidinama Kremlja...zamišljeno kao ozbiljna priča.
I onda to postane omiljeno mesto za ljubljenje mladih Beograđana...dvadesetak metara od grobova... pa ovaj narod je skroz blesav

I sve to mora da se popravlja i menja u intervalima od nekoliko decenija jer je ili bilo loše konstruisano, ili loše izvedeno, ili je izabran loš materijal tako da skoro da nema originalnog dela ni nepun vek kasnije, a treba da izgleda kao da je iz nekog 17-18. veka... ma piš živi.

Kliknite za proširenje...