Šta je novo?

Električna vozila i punjači

pa ono, zavisi sta smatras brdovitim, cenim da mu voznja po vracaru nije neki problem, al ako bi od kanarevog do vma, tu ti nije dosta baterija za e-golf
 
Evo i ponuda za 10800 sek tj. 1 000 evra... Mana mu je mali domet oko 5 milja?
Ne i u Srbiji ali .. :)
Sunstorm K1
350W
48V baterija
LG7.8Ah (375Wh) ili Sanyo 10.5Ah (504Wh)
Najveća brzina 25 km / h
Težina: 20 kg
Maksimalno opterećenje: 110 kg


https://sunstorm.se/butik/elscooter/k1/
nema ovde pa i nije reklama...
 
Bečki el. trotineti.
Ovaj objekat izgleda da pripada Bečkom GSP-u (Wiener linien).

















 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=622467#p622467:2soxtluy je napisao(la):
Михаило » 14 May 2019 05:39 pm[/url]":2soxtluy]Ma vidiš da ljudi ne umeju ni prosto proširenu rečenicu da razumeju kako treba.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=622000#p622000:2soxtluy je napisao(la):
Dart » 12 Мај 2019 04:27 pm[/url]":2soxtluy]Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima
Član 7
21) trotoar je posebno uređen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje pešaka
Dakle, evo matematički
prvenstvneno = pre svega za pešake
prvenstvneno <> isključivo
Sledi: Može svašta, ali pešaci imaju prednost.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=622000#p622000:2soxtluy je napisao(la):
Dart » 12 Мај 2019 04:27 pm[/url]":2soxtluy]
Član 40
Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od
najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.
Ajde i ovde:
sme = dozvoljeno je da koristi kolovoz u slučaju da ne postoji staza
sme <> mora
Sledi: Ako ne postoji staza, biciklista sme da koristi kolovoz ali ne mora. Ako postoji staza - ne sme da koristi kolovoz.
Kako ljudi odavde izvedu zaključak da ne sme po trotoaru...
zanima me kako si matematičko-logički izveo zaključak da ne sme da se vozi po kolovozu ako postoji staza?
po mom tumačenju, ako postoji staza možeš da voziš i po njoj, ali i po kolovozu, jer nije eksplicitno rečeno da je zabranjeno voziti po kolovozu u tom slučaju.
 
Uf, pa tehnički možda si i u pravu, al verovatno ne :D Ne vidim uopšte poentu ovog člana u tvom tumačenju, jer bi onda uvek bilo dozvoljeno voziti po kolovozu postojala biciklistička staza ili ne. Pretpostavljam da je zakonodavac podrazumevao da ako postoji staza važi to što piše, ako ne postoji - suprotno.

To samo potvrđuje moju tvrdnju da zakone treba da pišu matematičari :D
 
Da se javim, vozio sam ga par puta do grada metodom 101 ili neki sličan bus preko pančevca i od bogoslovije trotinetom dalje. Imam utisak da mu je 20km domet, ali videćemo kad ga budem aktivnije i duže vozio, sigurno ima uticaja kvalitet kolovoza i činjenica da sam gume ostavio sa malo manjim pritiskom zarad udobnije vožnje.
utisak je za sad dobar, od bogoslovije do vuka pratim autobus u proseku. trotinet je i prebrz za naše uslove, ima par mana koje nisu strašne ali generalno mi se sviđa. težak je za nošenje u ruci.
sutra ili prekosutra ću njime na posao u kombinaciji sa bg vozom. valjda će konačno stati kiša!
e da, u Beogradu su se ljudi navikli i retko-ko obraća pažnju. jedini problem su sečeni asfalt i zombiji sa telefonom koji ne razumeju koncept obeležene staze za bicikliste. ali u manjoj sredini poput mog rodnog grada SVI bulje u tebe.
e i da, videh za veće pare neke modele sa amortizerima i malo većim točkovima, mislim da je to korisno kod nas.
 
Postavi linkove ka modelima koje si pomenuo da vidimo o čemu se radi :)
 
da li na šaomiju mogu da se menjaju baterije? pitam se šta se desi kad im se za godinu dana prepolovi kapacitet (kao što je slučaj sa mobilnim telefonima)

kakav je na nizbrdicama? da li se i tu aktivira ograničenje od 25kmh? šta se npr dešava ako hoćeš da se spustiš niz drajzerovu? :D

deluje mi da je praktičniji od bajsa po kišovitom vremenu tj. kad su ovakve kraće i blaže kiše? na bajsu bi se isprskao/isprljao i napred i nazad, a ovde mi se čini da zbog malih točkova ne bi ni osetio kišicu
 
Nije preporučljivo voziti električni trotinet po kiši, jer ima samo IP 54 zaštitu a motor se nalazi u prednjem točku vrlo blizu zemlje.
 
Kolega koji ima oko 90kg je isprobao Šaomi na usponu na most preko Ade, ka Novom Beogradu. Kaže da je sa slabije napumpanim gumama morao da mu pomogne. Kada je napumpao gume na 4 bara (čini mi se), trotinet se popeo bez guranja. Na najstrmijem delu uspona se kretao konstantnom brzinom, oko dva-tri puta brže od pešaka.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=627975#p627975:34furg9d je napisao(la):
operic » Čet Jun 06, 2019 11:30 am[/url]":34furg9d]da li na šaomiju mogu da se menjaju baterije? pitam se šta se desi kad im se za godinu dana prepolovi kapacitet (kao što je slučaj sa mobilnim telefonima)

kakav je na nizbrdicama? da li se i tu aktivira ograničenje od 25kmh? šta se npr dešava ako hoćeš da se spustiš niz drajzerovu? :D

dobro pitanje, koje se zapravo moze formulisati kao "da ki ima regenerativno kocenje", jer samo tako bi kocio na nizbrdici
 
Što je manja masa vozila i vozača, to je manja korist od regenerativnog kočenja. Po ovom članku vraća se možda tek 5% energije, odnosno u pitanju su jednocifreni procentualni iznosi uložene energije koja se može vratiti u baterije kod bicikala i skutera.

Regenerative braking: how it works and is it worth it in small EVs?
https://electrek.co/2018/04/24/regenera ... -it-works/
 
Uvaljajte me u brašno i jaja i pecite 45 minuta na 200 stepeni, ali meni se ova gungula oko e-trotineta ništa ne dopada. Najzdraviji pokret za čovekovu konstituciju je hodanje. Prosečan čovek bi morao da pređe 5-10km dnevno normalnim hodom. Trotinet ne daje prostora za šetanje, a položaj čoveka na trotinetu i opterećenje koje trpi kičma su jako loši. Onaj ko se prevozi trotinetom, a onda sedi na poslu, mora dobro da razmisli o posledicama po kičmu.
 
Brašno i jaja 45 minuta na 200 stepeni i zagorećeš sigurno. 30 stepeni i 150-180 stepeni - e to je već nešto.

Ja isto ne volim te električne stvari, naročito pizdim kada vidim da školskoj deci daju električne bicikle, trotinete, segveje i ostale stvari koje fizički ne aktiviraju osobu. I onda se pitaju ljudi odakle porast gojazne dece?!

Eto, i to što @Goje kaže za kičmu. Mogu samo misliti koja su to opterećenja jer se stoji uspravno i upija gomila vibracija koje telo ne može da predvidi i da očekuje.

Čovek je rođen da se kreće, da trči, a ne da sedi ili stoji.

Bio je danas članak o najezdi električnih trotineta u Parizu. Postoje neka ograničenja brzine, ali ovo je pravi primer kako zakoni moraju da prate sve te novotarije.

http://www.politika.rs/scc/clanak/43131 ... -trotineta

Za mene je električni trotinet isto što i bicikl sa motorom, tako da on ne bi smeo da se vozi po trotoaru. Policija bi morala da što pre da neku proporuku i pojašnjenje.
 
psiao sam vec zasto mislim da el trotinet ne mzoe da se uporedi ni sa obicnim, kamoli elektricnim biciklom:

trotinet je mnogo stabilniji, a cak iako vidis da ces da padnes, nogu spustas max 10cm i nema naglih pokreta, a kod bicikla kad se kreces sporo em sto lelujas levo desno, nego sto i veliki tocak izece u stranu, a sve to su nagli pokreti koji mene kao pesaka uvek unervoze, a kao biciklista, uvek osetim da je drugim pesacima neprijatno
 
Posedujem na telu samo jedan amortizer. On ima fantastična svojstva amortizacije, ali na žalost, ne može se zameniti kad se pokvari/potroši/ošteti, a popravka nekih stanja je jako jako teška, gotovo nemoguća. Hodanjem ga prirodno i redovno podmazujem i nema tog razloga zbog koga bih hodanje zamenio neprirodnim, učestalim položajem koji taj amortizer stavlja pod veliki stres, i koji ga troši preko predviđenih granica.

Ljudi, čuvajte svoje kičme! Vaše srednje i starije godine će umeti to da cene.
 
Živimo u jako zanimljivo vreme što se tiče urbanog transporta i planiranja saobraćajnica, ili bar ovde u Londonu, za dole ne znam.

Iako mislim da u Londonu još ne postoje električni trotineti za iznajmljivanje poput Pariza ili Beča, svaki dan ih vidim bar nekoliko i čini mi se da Šiomi preovladjuje. Oni naravno dele stazu sa nama biciklistima i neverovatno su brzi. Vozači deluju sigurno, ali im nedostaje osećaj da i pri najmanjoj promeni putanje treba da pogledaju iza sebe prvo (kao i mnogim biciklistima, ali će već naučiti kada ih neko udari)... E sad, London ima jako lepu mrežu biciklističkih staza, tako da još nisam video ili čuo za neke ozbiljnije nesreće, ali po pravilu, garantujem da ima ljudi koji bi rado "seli" na trotinet i tako otišli na posao, ali se ipak plaše. Jako bitno je pomenuti i da ljudi na trotinetima obično ne treba da se istuširaju posle vožnje.

Sve ovo iznad bio uvod u jednu ideju koja mi se dugo mota po glavi - kako bi bilo da Beograd, svakog radnog dana tokom letnjih meseci, u udarnim terminima kada se ide na i sa posla, zatvori po jednu traku u glavnim saobraćajnicama za saobraćaj, i dozvoli samo biciklistima i trotinetima prolaz. Žuta traka za autobuse, plus još jedna traka u oba smera, zasebna signalizacija i polu-stalne barijere bi bile dovoljne da se svi osete sigurno i izolovano od ostalih učesnika u saobraćaju.

U glavi se odmah javlja slika gužve i besnih zajapurenih vozača automobila, ali morate da zamislite čitavu ulicu BEZ 90 procenata automobila. Nešto poput slika pešačke nedelje, kada je saobraćaj potpuno obustavljen.

Iako zvuči suludo, potpuno je besmisleno da jedna osoba sedi sama u nepokretnom automobilu, troši benzin, pare, vreme i prostor! Uz vladine povlastice za privatna lica (kupovinu skutera ili bicikla), i povlastice za firme (Cycle to Work scheme, tax relief benefits - u VB je 20 penija za svaku milju predjenu na biciklu, ugradnju tuševa u firme, itd) - ja stvarno mislim da bi poruka bila jasna da je Beograd spreman za novu revoluciju. Bez zezanja, nikada ranije ljudi nisu bili u prilici da imaju zaista lično transportno sredstvo popup električnog bicikla ili trotineta. Ni vožnja dece u školu nije problem, imaju one velike prikolice za malu decu. Starija deca mogu da voze svoj biciklo. Oni što žive dalje, mogu slobodno da parkiraju auto na obodu grada i da izvuku trotinet iz gepeka.

Zar Beograd nije jedan od najzagadjenijih gradova u Evropi?
Zar posedovanje i održavanje automobila nije skupo za jednu siromašnu državu poput Srbije?
Zar električni trotineti, bicikli i obični bicikli nisu jeftini i zdraviji?
Zar parking mesto nije jedno od najvećih problema Beograda?
Zar je teško zamisliti devojku u lepršavoj letnjoj haljini kako zuji na trotinetu niz Kneza Miloša.
Zar svi zaista moraju da voze tetke u bolnicu i prenose klavire tokom saobraćajnog špica?
 
Mora se od nečega početi, ali potrebna je volja vlasti.

Naša gradska vlast se na papiru zalaže sa više biciklističkih staza, veći udeo korišćenja bicikala u svakodnevnom prevozu, ali u praksi ne radi skoro ništa da to i uradi. Oni guraju bici staze na trotoare, neće da obore problematične ivičnjake po gradu, čak i nove saobraćajnice ne rade sa spuštenim ivičnjacima "na nulu".

Koliko god ja jesam za šire ulice za automobile, istovremeno sam i za biciklisitčke staze na kolovozu. Više puta sam davao rešenje za te staze, a to je uklanjanje parking mesta sa kolovoza i trotoara i pravljenje garaža. Naše ulice i trotoari su uglavnom dovoljno široki i za kolovoz i za bici stazu i za trotoare, ali smetaju parkirana vozila.

Pa evo, i pored BnV gde je išla najpoznatija i najčešće korišćenja bici staza, oni su je upropastili tako što je prvo nisu ni planirali, pa je onda ubudžili na već uzak prostor za pešake, pa plus tu još stalno guraju neke tezge i vašare, a staza više i ne postoji, već krivuda kroz gradilište i to jednim delom i po prašini i kamenju. Ta bici staza od Dorćola do Ade je mogao da bude bici auto-put kojim bi se brže stizalo do centra do Čukarice, ali eto, sad ni ona ne postoji (tj, postoji, ali uopšte nije dobra)
 
Na Beogradu na vodi biciklistička staza jeste planirana, ali uz široki centarlni bulevar. Koren problema je što je osnovni koncept bio da se makismalno mogući deo tog prostora unovči pretvaranjem u građevinsko zemljište, a da se javni prostor minimizuje koliko je god to moguće za očekivani broj stanovnika i posetioca po jedinici površine. To je podrazumevalo da se biciklisti PROTERAJU sa ekonomski najvrednijeg prostora, obale, u unutrašnjost. Zato originalno biciklistička staza na obali nije ni planirana. Ubačena je naknadno tek pod pritiskom i sa idejom da će zbog velike gužve kasnije ionako sami građani izbaciti bicikliste sa obale na stazu uz centralni bulevar.

Polažaj tela ne biciklu je još neprirodniji nego na trotinetu, dok se vibracije mogu amortizovati amotrizerima koje imaju skuplji modeli.

Mana električnih trotineta je, kao i svih vozila sa motorom, što ljudi usput fizički ne vežbaju, a to je za savremeni način života neophodno.

Bitno proširenje prostora dodeljenog bici stazama je nažalost moguće tek kad proradi metro i kad se napravi osnovna mreža uličnih transverzala kroz grad, što znači tunela i obilaznica. Potrebe za transportom u okviru nekog ograničenog vremena i eventualno sa prtljagom se nažalost ne može ukinuti, pa su ova mala lična transportna sredstva moguća tek uz postojanje kvalitetnih alternativa takvom saobraćaju.
 
Trotinet je odlično sredstvo. Ja mogu da razumem da se koristi struja na uzbrdici, ali na ravnom mi je to potpuno nebulozno. Što se tiče položaja tela, po meni je poenta da se čovek bilo kako pomera. Na biciklu okreće pedale, a na trotinetu se makar odguruje jednom nogom. Vozio sam trotinet samo po Dekatlonu i mislim da je odlična stvar za neka kraća rastojanja po gradu. Naravno, uz dobar gradski prevoz bi bio odlična kombinacija.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=628334#p628334:lm3p0aho je napisao(la):
Zuma » 07 Jun 2019, 13:05[/url]":lm3p0aho]
Bitno proširenje prostora dodeljenog bici stazama je nažalost moguće tek kad proradi metro i kad se napravi osnovna mreža uličnih transverzala kroz grad, što znači tunela i obilaznica.

To je i osnova moje ideje, ne širiti biciklističke staze za svakodnevne "commuters", ljude što idu na posao, nego svakodnevna privremena prenamena postojeće infrastrukture... Jer metro neće još duuuuugo...

Potrebe za transportom u okviru nekog ograničenog vremena i eventualno sa prtljagom se nažalost ne može ukinuti, pa su ova mala lična transportna sredstva moguća tek uz postojanje kvalitetnih alternativa takvom saobraćaju.

Ne bi se ukinulo, nisam to napisao, a pitanje je da li bi se uopšte i usporilo! Jer ako svega 10 procenata bude u automobilu, u 50 odsto manje traka, matematika je jasna.
 
Neka nova firma ispred tc usce reklamira trotinete iste performanse kao saomi a 36 000 din ili ti oko 300€
 
Vrh