Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

Znači, skida se skulptura, a stub će biti pod skelom.
OK.

Споменик је у заиста лошем стању. Одавно је зрео за обнову.

Neka ga vrate samo do proleca kad budemo slavili novu titulu na Kalisu

Данашње слике; пресвукли су новим слојем асфалта цело Савско шеталиште и поправили банкину од коцака; померили су све клупе, канте за отпатке и сувишне плоче поред парапета. Ако поправе парапет и тај појас између њега и банкине/асфалта биће урађено оно неопходно што је одавно требало урадити. Много тога остаје да се уради - као следеће би могли да поправе или замене светиљке, многе су искривљене и поломљене:

Ja licno bi uradio bi sve poplocao na kalisu...... cak bi se usudio nekim modernim mozaikom.....

Асфалту није место у тврђавама и парковима. Хвата ме туга кад видим асфалт на таквим локацијама, а још кад је у лошем стању..

За цену вандалске гондоле могли бисмо поплочати све тврђаве и паркове Београда, Ниша и Новог Сада.

Kocka bi se lepse uklopila to je sigurno ali i ovo je ok, lepse je 10x nego sto je bilo. Ne pamtim da se ovako ulagalo u Kalis.

Не спорим. Изгледа лепше него што је икад за мог живота.

Царство асфалта...да је остао барем онај платан ког су сасекли

Ипак ако стварно планирају и успеју да изгурају ту гондолу...има смисла ставити асфалт, ионако ће све да раскопају опет...

Sent from my iPhone using Tapatalk

Fina perspektiva. Bilo bi lepo kad bi trava svuda na tvrdjavi bila odrzavana i dodate jos neke boje zelenilu. Na vecem delu povrsine parka trava se sprzi preko leta i bude smedja. Isto tako i na uscu. I to nije samo zbog klimatskih promena.

Kada budemo postali jednom bogati da se premreže zalivnim sistemima Ušće, Blok 18 i Kalemegdan. I cele godine bujno zeleno, a ne ovako savana.

Veruj mi, i u Parizu (čak i u Normandiji) je poslednjih leta, kako su udarile ove tropske žege, sve sprženo, nije ekološki toliko rasipati vodu. Prošle godine sam se baš iznenadio koliko je toga sparušeno i nikakvo. A dve godine ranije, te "bioraznovrsne" lejice oko drveća (kod Bastilje) su mi izgledale vrlo simpatično i toliko "naturalno", da sam pored pčelica očekivao da ugledam i neku kozu kako pomalja nos iz Marea.

A da ne bude samo prazna tlapnja, potkrepiću večeras ove reči sa nekoliko lanjskih slika iz Kaena, Kabura, možda i Pariza (treba da vidim kod kuće šta je sve ostalo sačuvano, no nemam tu mnogo loših slutnji - ja sam ti skoro pa horder).

Po meni to nema mnogo veze sa ekologijom. Neće Sava i Dunav presušiti, niti ugroziti vodosnabdevanje ako mesec dana pumpe malo rade i dovode vodu u priobalje. Ne pričamo o vodi iz vodovoda, nego o vodi direktno iz reke koje ima u izobilju.

Lepe slike Razgradjevinar, koju pticu koristiš?

Nadam se da ne nameravaju da trajno ostave ovu izlomljenu kamenu podlogu između asfalta i zida.
Evo ako su baš toliko lenji ili im toliko treba radnika nek pozovu građane volontere, otići ću ja da im pomognem da naspu pesak i šljunak a njihovo je samo da nanesu asfalt ili koju već podlogu. Odradićemo to za jedan dan, pobogu. Ne mogu da verujem da neko može da ostavi ovo ovako raspadnuto... :roll:

Прелепе слика. Штета што травњаке не наводњавају довољно да их одрже у животу, а фали и цвећа. Лаванда, рецимо.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=653238#p653238:1t2dy1bh je napisao(la):

Bender Rodriguez » 26 Авг 2019 22:50[/url]":1t2dy1bh]Nadam se da ne nameravaju da trajno ostave ovu izlomljenu kamenu podlogu između asfalta i zida.

Kliknite za proširenje...

Ја се надам да не намеравају да трајно оставе асфалт :?

Препознатљив стил београдрског вртларства, на пар места цветају хиљаде цветова, на хиљаду места ни један цвет.

И друга препознатљивост стила, где год је цветна леја посади украсну скаламерију, паное, знаке упозорења, тезге, ђубријере, јарболе...

Tek kad na Kalemegdanu budem video ovako nešto:Pogledajte prilog 1
moći ću da kažem - svaka čast, tako treba da izgleda najvažniji park u Beogradu.

Izvor: Beobuild.rs

Obnova gradskog simbola

Počinje obnova jednog od simbola Beograda spomenika "Pobednik" na Beogradskoj tvrđavi. Podignut 1928. godine povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta, spomenik delo vajara Ivana Meštrovića preko 90 godina odoleva vremenskim prilikama koje su ostavile traga te je neophodno izvršiti temeljnu rekonstrukciju i restauraciju. Projekat rekonstrukcije uradio je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u saradnji sa Građevinskim fakultetom u Beogradu. Zavod je izradio projekat restauracije skulpture, stuba i postamenta, a fakultet projekat konstrukcije, odnosno statičke sanacije.

Spomenik "Pobednik" sastoji se od bronzane figure, stuba kružnog poprečnog preseka visine 8.57m koji se oslanja na postament. Na vrhu stuba je kvadratno proširenje, na koje je postavljena figura sa postoljem. Postament visine 4.14m izrađen je od betona a obložen kamenim pločama debljine od 27 do 29 cm. Spomenik je prema projektu ojačanja temelja iz 1996, fundiran na temeljnoj ploči od betona, debljine 2.3m.

Nakon pripremih radova koji počinju narednih dana izvodiće se radovi na statičkoj sanaciji posle čega će se pristupiti postavljanju skele, demontaži skulpture koja će potom biti restaurirana. I ako manje atraktivna, sanacija temelja spomenika jedna je od važnijih operacija u ovoj rekonstrukciji koja ima za cilj da zaustavi neravnomerno sleganje postojećeg temelja i naginjanje vrha stuba u stranu. Svi elementi ojačanja temelja (šipovi, naglavna greda i ankeri) su proračunati pod pretostavkom da će vremenom kompletno opterećenje od težine spomenika i postojećeg temelja prihvatiti novoprojektovana konstrukcija ojačanja. Predviđena ojačanja temelja su proračunata i za dejstvo vetra na spomenik, za brzinu vetra od 19m/s.

U prethodnim decenijama rađene su određene intevencije kada je stabilizacija spomenika u pitanju ali restauracija same skulpture nije nikada rađena. Do sada su samo čišćeni grafiti i zamenjena je fuga na postamentu. Skulptura koja je inače veoma lošem stanju ima brojne oštećenja kao i pukotine nastale usled prodora vode u samu skulpturu dok je najugroženiji deo spomenika veza između skulpture i stuba.

Demontaža figure spomenika biće sprovedena auto dizalicom dovoljne nosivosti i gabarita koji omogućavaju prolaz kroz kapije Beogradske tvrđave, i težine same auto dizalice koja je manja od maksimalnog dopuštenog opterećenja pri prelasku mosta kod Sahat kapije. Za potrebe operacije demontaže i montaže figure, kao i ostalih restauratorskih radova na spomeniku predviđeno je postavljanje skele. Skela je projektovana tako da se ne oslanja na spomenik, već predstavlja samostalnu konstrukciju koja se oslanja na novoprojektovanu naglavnu gredu preko šipova.

Planirano vreme za izvođenje svih radova na rekonstrukciji spomenika uključujući radove na statičkoj sanaciji, restauraciji bronzane skulpture i restauraciji kamenog stuba i postamenta je 6 meseci, u povoljnim atmosferskim uslovima. Radovi vredni 26 miliona dinara povereni su preduzeću Koto i vajaru Zoranu Kuzmanoviću.

Морам признати, никада нисам био љубитељ Мештровићевих представа људског тела. Волео бих да се мало више држао античких узора.

Споменик је леп, без обзира.

Било је некада на Малом Калемегдану, где је сада Зоолошки врт. Цвеће, стазе, поточић, мостићи. Лепо уређених цветних леја је било и тамо где је сада узвишење с бункером испод, иза платоа с Победником, направљено после Другог св. рата током кризе са Совјетским савезом.
Била је ту на ивици и камена Вилхелмова клупа (немачки цар Вилхелм, који је одатле посматрао ушће двеју великих река) направљена 1916. године, њених делова још има уз парапет иза зграде некадашњег Музеја Краља Александра у близини (данас Завод за заштиту споменика културе града Београда).

Evo obećanih fotografija iz Kana i Kabura (Normandija) i dvorca Fontenblo pokraj Pariza (jul 2018). Akcenat je, pretežno, na sprženoj travi, ali tu je i pokoja staza od kamene prašine i rizle (kao na Ušću i u Pionirskom parku), uz malo spoja stare i nove kocke:

Kan, ulazak u tvrđavu, sedište Vilijama (Viljema) I Osvajača


Prilaz tvrđavi, Slama i opušci


Unutrašnjost tvrđave


Div na moru/Kabur, obala reke Div


Dvorac Fontenblo

Meni lično ne smeta ta izgorela trava, vrlo se brzo to oporavi, ali mi zaista nije jasno zašto se ne sprovede par creva od Dunava i Save do parka kod Ušća i preko puta i aktiviraju pumpe i prskalice. Pumpe sigurno postoje (davane su domaćinstvina prilikom poplava), a creva sigurno postoje u nekim magacinima i ne koriste se.

A što se ne bi napravili i namenski kanali (cevovodi) za to. Pa nije to baš toliko skupa investicija, a imamo dve ogromne reke.

Shvatam ja da ima i prečih stvari (kao npr. NG rasveta i jarbol) :bash: