Šta je novo?

IMT

ГЛАС ПРИРОДЕ":2xuke85z je napisao(la):
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=670139#p670139 je napisao(la):
molder » Уто Окт 15, 2019 4:22 pm[/url]":2xuke85z]Могу они да пресецају и спајају колико год хоће то је све пресипање из шупљег у празно.Може свака здрада да има по два паркинг места по стану али та кола опет морају некако да додју и да изађу са тог паркинга. Много се гради и много се људи досељава, колапс Новог Београда може само да се спречи забраном градње, али од тога ништа
Сви који су са Бежаније знају да се Војвођанском, од Гандијеве нпр па до аутопута стизало за пар минута колима и то у шпицу, а сада за то мало парче ттреба по 10 минута, а тек треба да се избију 2 нове бочне улице.(у супротном смеру је и гора варијанта)



Све је чешћа појава да становници најновијих блокова долазе са својим кућним љубимцима или без њих у старије блокове, јер имају више природе.

Ja sam ovo primetio... Da se iz Abloka i Savade šetaju po Lazaro kardenasa pa nazad...
Mislim, bolje je, prelazi se veća "kilometraža", ali nisam siguran da je zbog toga...

Sent from my moto g(6) play using Tapatalk
 
Иако је уобичајено веровање да је Нови Београд сав у вртовима, то и није баш тако. Једине веће вртне површине су дуж обала и то из разлога што је то заштићено подручје где градња није дозвољена. Све остало је грађевинско земљиште и сем неколико преосталих већих површина углавном су то мање зелене површине око зграда исцепкане паркинзима, игралиштима, оградама, и зато не могу да се сматрају вртовима у правом смислу.

Тако да имамо појаву да простори између зграда врве од посетилаца који јуре бициклама, тротинетима и шетају псе користећи те мале зелене површине као псеће клозете, викање, довикивање и дозивање кућних љубимаца, а често и буку моторцикала достављача, гостију и станара, па и аутомобиле и комби возила.

Зато су потребни већи вртови размера од најмање 500 са 500 метара, са свим правим вртним садржајима, јер међупростори у блоковима нису простори такве намене.
 
Нови Београд је настао у складу са визијом модернизма која је заснована на високим или дугим зградама, машинама за становање у облику силоса и бродова, то су куле и дуге зграде, али са великим слободним просторима са пуно природних садржаја, воде, дрвећа и цвећа које би својим бојама и облицима надокнадили отсуство украса на фасадама модерне архитектуре. А то се данас заборавило !
 
Постоји ли добар разлог што се толико саботира градња у висину или је то само последица политичког садизма? Мањи број високих зграда би донео исту густину насељености а уз могућност већих зелених површина и више природног светла станарима. Ако иједан крај града може да иде у том правцу онда је то Нови Београд. Не морају да буду отворени блокови али максимална висина од 8 спратова фактички наводи на градњу крмачица и лошег искоришћења простора кога смо сведоци у последњих 20 година.

Сви једва чекају да критикују инвеститоре због недовољне вегетације а игнорише се чињеница да градска управа на сваки начин присиљава исте да граде у ширину на плацевима које су купили, што преко закона и прописа што преко пореза и дажбина
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671277#p671277:b2uxo6hu je napisao(la):
Kailan » Sub Okt 19, 2019 8:11 am[/url]":b2uxo6hu]Постоји ли добар разлог што се толико саботира градња у висину или је то само последица политичког садизма? Мањи број високих зграда би донео исту густину насељености а уз могућност већих зелених површина и више природног светла станарима. Ако иједан крај града може да иде у том правцу онда је то Нови Београд. Не морају да буду отворени блокови али максимална висина од 8 спратова фактички наводи на градњу крмачица и лошег искоришћења простора кога смо сведоци у последњих 20 година.

Сви једва чекају да критикују инвеститоре због недовољне вегетације а игнорише се чињеница да градска управа на сваки начин присиљава исте да граде у ширину на плацевима које су купили, што преко закона и прописа што преко пореза и дажбина

Pretpostavljam da ako bi se propisale visine od 30+ spratova da ne bi mogao svaki batica investitor da upadne u priču i da ima 300%-500% povrat kapitala za 3 godine kao što je sada moguće.
 
В
и
с
о
к
и солитери бацају д у г а ч к е сенке.


Зими то делује хладно и тамно, снег и лед се дуже задржавају.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671334#p671334:omcibkrw je napisao(la):
unedfined » Суб Окт 19, 2019 1:12 pm[/url]":omcibkrw]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671277#p671277:omcibkrw je napisao(la):
Kailan » Sub Okt 19, 2019 8:11 am[/url]":omcibkrw]Постоји ли добар разлог што се толико саботира градња у висину или је то само последица политичког садизма? Мањи број високих зграда би донео исту густину насељености а уз могућност већих зелених површина и више природног светла станарима. Ако иједан крај града може да иде у том правцу онда је то Нови Београд. Не морају да буду отворени блокови али максимална висина од 8 спратова фактички наводи на градњу крмачица и лошег искоришћења простора кога смо сведоци у последњих 20 година.

Сви једва чекају да критикују инвеститоре због недовољне вегетације а игнорише се чињеница да градска управа на сваки начин присиљава исте да граде у ширину на плацевима које су купили, што преко закона и прописа што преко пореза и дажбина

Pretpostavljam da ako bi se propisale visine od 30+ spratova da ne bi mogao svaki batica investitor da upadne u priču i da ima 300%-500% povrat kapitala za 3 godine kao što je sada moguće.

Шта? Инвеститорима се апсолутно исплати да натрпају што више спратова у висину могу за ограничену парцелу коју су купили. Зар стварно мислиш да је већи профит изградити три зграде од 8 спратова него једну зграду од 30 спратова? Плус, у том случају сваки стан има супер поглед, природно светло а може да има и приступ паркићу, неком терену, паркингу, кафићу и сл. што све диже квалитет становања а тиме и цену квадрата.
 
Već je pominjano nekoliko puta - da li misliš da svaki investitor može da napravi zgradu od 30 spratova?
 
Odakle vam ideja da dozvole reciomo na prostoru IMT gradnju solitera od 30 spratova koje ovde ljudi po engleski nazivaju kule da bi investitori ostavili puno zelenog prostora, a da ne bi nagurali tri puta više kvadrata na istoj površini.
 
Dakle, kula je odvratna engleska reč, a soliter je staroslovenska cenim? :)
 
А зашто би здање, српска реч, имало 30, зашто не 15, али са мањом основом, јер и са 15 и 30, ако је основа широка - добијамо бедеме. Ви би волели,као и ја, витке зграде, које су слободно стојеће у природној целини.

Изврнут пример имамо у Гагариновој ул. где ничу дуге и високе, 13 спратнице.


пс. занимљиво, али изгледа да се ником није свидела моја порука која указује на недостатак правих паркова на Новом Београду, вероватно јер многи сматрају да тамо има пуно зеленила и да је то довољно...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671483#p671483:1nqwohfc je napisao(la):
vranac » 19 Окт 2019 05:28 pm[/url]":1nqwohfc]Odakle vam ideja da dozvole reciomo na prostoru IMT gradnju solitera od 30 spratova koje ovde ljudi po engleski nazivaju kule da bi investitori ostavili puno zelenog prostora, a da ne bi nagurali tri puta više kvadrata na istoj površini.

Кула је уобичајени архитектонски израз за тај типолошки облик зграде.

Стамбена (или пословна) кула (српски);
Stambeni (ili poslovni) toranj (hrvatski);
Stanovanjska (ali poslovna) stolpnica (slovenščina).

Солитер је реч француског порекла, и у буквалном смислу означава самца, усамљеника, док у архитектонској терминологији означава сваку слободностојећу зграду (стамбени блок, стамбена кула и комбинација оба типолошка облика) у простору.

Дакле, постоји одређена дистинкција између та два појма и не треба их мешати.
 
Sve u svemu čeka nas Vračarizacija Novog Beograda koja će jako dobro leći svima koji se u 2019-toj bore protiv Titoizma u Srbiji.
 
С речима "солитер" и "кула" се десило слично што и с речима "еркондишн" и "клима".

До деведесетих година прошлог века, говорило се искључиво "еркондишн" и "климатизација" и те речи су се односиле само на пословни простор и, рецимо, унутрашњост авиона. Када су код нас почеле да се масовно купују и уграђују климе у станове, постепено се прешло на реч клима, која је много лакша за изговор, у новом значењу.

Зграде преко десетак спратова које су више и уже него шире звале су се солитери. Онда се појавио калк из енглеског језика - облакодер (у хрватској варијанти - небодер) за солитере који су величином и обликом надмашивали обичне солитере.

Реч кула, попут климе у деведесетим годинама, није се до недавно користила за савремене стамбене зграде. Kуле су биле махом саставни део старих бедема, углавном али не искључиво у одбрамбене сврхе (Кула Небојша, Јакшићева кула). У енглеском језику, где се користи реч облакодер (skyscraper) за оно што је у српском солитер, у новије време је почела да се користи реч "tower" (нпр. Twin Towers - Куле близнакиње) за нове, још више зграде различитих облика, па је то утицало и на промену код нас, у српском.

Тако је реч кула и код нас последњих година добила ново значење и ушла у ширу употребу замењујући незграпнији "облакодер". Солитер за сада опстаје као име за мање куле :).
 
Боже колико лако ви скренете са теме и почнете да причате о неким не битним стварима да ли је по Српском кула или солитер...
 
Kad smo već skrenuli sa teme: "nebitnim" se piše spojeno, pošto je pridev. Ako je glagol, onda se piše odvojeno. Takođe, "srpskom" se piše malo, pridevi na -ski, -čki i -ški se pišu malim slovom - srpski, niški, timočki. Pridevi na -ov, -ev, i -in su velikim slovom.
 
NIČE NOVO NASELJE NA NOVOM BEOGRADU! Biće najveće u poslednjih 50 godina, A 1 STVAR će ga činiti SPECIFIČNIM!

Prenamenom zemljišta i rušenjem fabričkih hala nekadašnjeg IMT-a za investicije biće otvoreno najveće parče građevinskog zemljišta na Novom Beogradu u proteklih pola veka.

https://www.espreso.rs/vesti/beograd/45 ... a_internal
 
"Elaborat za izradu Plana detaljne regulacije za prostor nekadašnjeg industrijskog kompleksa na Novom Beogradu bio je na javnom uvidu..."

Gde je i kada bio javni uvid? Jel moguce sada negde da se pogleda sta se tacno predvidja pdr-om za ovaj prostor?
 
Biće najgušće izgrađen NBG blok?


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Pričalo se svašta oko IMT-a, te država će, te ozbiljni investitor iz inostranstva će...

Šta je realno, da "država gradi" ili da dođe neki igrač, ili da prodaje "parče po parče"...

Sent from my moto g(6) play using Tapatalk
 
Plašim se da će ovde doći do ne preterano prijemčivog razgraničenja između Bežanijske kose i Novog Beograda, odnosno doći će do slične pojave kao što stanovnici solitera u Ljutice Bogdana mogu da zagledaju u vrtove kuća u Maglajskoj i Šekspirovoj, ovde će investitori gledati da povećaju spratnost i onda će terase na nekom petom-šestom spratu biti u nivou dvorišta bežanijskih kuća
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=671716#p671716:1b2sttlu je napisao(la):
Саша » 20 Окт 2019 12:30 pm[/url]":1b2sttlu]С речима "солитер" и "кула" се десило слично што и с речима "еркондишн" и "клима".

До деведесетих година прошлог века, говорило се искључиво "еркондишн" и "климатизација" и те речи су се односиле само на пословни простор и, рецимо, унутрашњост авиона. Када су код нас почеле да се масовно купују и уграђују климе у станове, постепено се прешло на реч клима, која је много лакша за изговор, у новом значењу.

Зграде преко десетак спратова које су више и уже него шире звале су се солитери. Онда се појавио калк из енглеског језика - облакодер (у хрватској варијанти - небодер) за солитере који су величином и обликом надмашивали обичне солитере.

Реч кула, попут климе у деведесетим годинама, није се до недавно користила за савремене стамбене зграде. Kуле су биле махом саставни део старих бедема, углавном али не искључиво у одбрамбене сврхе (Кула Небојша, Јакшићева кула). У енглеском језику, где се користи реч облакодер (skyscraper) за оно што је у српском солитер, у новије време је почела да се користи реч "tower" (нпр. Twin Towers - Куле близнакиње) за нове, још више зграде различитих облика, па је то утицало и на промену код нас, у српском.

Тако је реч кула и код нас последњих година добила ново значење и ушла у ширу употребу замењујући незграпнији "облакодер". Солитер за сада опстаје као име за мање куле :).

Морам да реагујем на велики број изнетих произвољности и нетачности (видим да си из профаног света), пре свега због других форумаша, и да поново јавно апелујем на сувисле коментаре, аргументовано поткрепљене и чињенично засноване, какви, иначе, и доликују Беобилду, као виртуелном месту које посећују и читају многи људи из различитих сфера нашег друштва.

Кула је наш архитектонски израз, који је током шездесетих година прошлог века, у великом буму масовне изградње тог типолошког облика зграде, добио на великом значају у архитектонском вокабулару (погледај детаљније: https://drive.google.com/file/d/1JCXuCd ... lXFVU/view). Дакле, није нова кованица новијег датума, како ти то представљаш јавности, уносећи при томе додатну забуну код људи који нису упознати са домаћом архитектонском терминологијом. Историјски се надовезује на поменуте куле из ранијих периода, пре свега због своје вертикалности и мале основе, о чему се може доста прочитати у књигама које се баве архитектонском теоријом. О томе је бесмислено и говорити, јер из твог написаног садржаја се врло јасно схвата да ниси читао ништа о томе.

Израз солитер су користили често новинари током ХХ века, готово увек у погрешном контексту, и примио се код наших људи. То не значи да ми сви треба да то прихватимо здраво за готово, јер је, ето, тако написано у новинама. Мора се увек критички приступати нечему, и указаиватии, према потреби, на погрешно употребљене и тумачене изразе (као што ја сада чиним).

Не држи прича о подели на десет спратова. Зна се да је у нашој домаћој градитељској пракси граница била 8 спратова (због хидрофора). Другим речима, ниже стамбене куле (стамбене кулице, како су називане од стране појединих архитектаа) су биле до осам спратова, а више изнад поменуте спратности.

Изрази Облакодер (српски)/Neboder (hrvatski)/Nebotičnik (slovenščina) такође нису новијег датума. Јављали су се доста раније (чак и у међуратном периоду: погледај Nebotičnik v Ljubljani). Истини за вољу, код нас и нема тако високих зграда, као, на пример, у Америци, због чега, бар од стране архитеката, није баш тoлико прихваћен тај израз у српској варијанти. Једино би од старијих кула Западна капија БГ могла да понесе тај назив због изузетно захтевних техничких карактеристика за оно доба седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, на пример.

Израз Tower jе обичан англицизам, увезен у српски језик као многе друге речи, и нема везе са, већ одавно, постављеном и прихваћеном архитектонском терминологијом. Наравно, њој је неопходна одређена допуна, као што се то ради у сређенијим друштвима. Али то не значи да треба изводити потпуно произвољне аналогије...
 
Vrh