Postod marrecar » Pet Nov 08, 2019 2:05 am
Tu nažalost nije dovoljna samo parada. Tu mora srpsko društvo da se ozbiljno promeni, i nije to samo pogled na homoseksualnost, nego cela osobina srpskog društva gde na sve "drugačije" gledaju popreko i ne dopada im se. Npr. legalizacija marihuane, bolji položaj žena u društvu, abortus, itd. Jer je to nažalost toliko ukorenjeno u Srbina, da se i promenom sredine u kojoj živi, on ne menja. Evo realni primer, koji pratim u poslednjih nekoliko dana. Poznato nam je svima da je u Beču ogroman broj naših ljudi. Od 1. novembra je na snazi zakon kojim se potpuno zabranjuje pušenje u ugostiteljskim objektima (i možda javnim mestima). Znači nema više ni mogućnosti podele većeg lokala na pušačku i nepušačku zonu. U grupi na fejsbuku "Srbi u Beču", koja ima oko 20k članova, već je bilo nekoliko objava vezano za ovu zabranu. Jedan npr kaže kako su Austrijanci legalizovali gej brakove, kako su legalizovali marihuanu, prostituciju itd, ali da im pušači smetaju. Govore kako im nije logično to, jer ne znaju kako će u kafiću da piju kafu i da ne ispuše cigaru. Zatim su bile neke objave vezane za muziku i kako im nije jasno kakva je ovo današnja muzika, sve droga, kurve, itd., ali zato čim je neko prokomentarisao kako se to ništa ne razlikuje od njihove muzike iz mladosti jer su isti oni bili drogoši, ubadali se, umirali od polnih bolesti, ubijali, tukli žene itd. I odmah su se uvredili.
Zato, parada nije dovoljna. Društvo mora da se menja. Mora država tu da utiče, pogotovo na omladinu. Mora se objasniti čoveku da, ako se nekome priča o homoseksualnosti i da je to okej, da to ne znači da će i ta osoba biti takva. A i da bude, u čemu je problem? Srbinu je veći problem gej osoba koja želi da bude srećna, slobodna, da može da voli i da ne bude pretučena, od toga što imamo (ukorenjeno) porodično nasilje, ubistva bračnih supružnika, ovakvo katastrofalno stanje na vlasti, bahate vožnje i pogibije po putevima, seksualno uznemiravanje i silovanja. To je samo strah prosečnog Srbina, strah od drugačijeg.
Ja lično imam nadu u novije generacije da će biti otvoreniji, slobodniji. Ja sam u osnovnoj školi bio okružen vršnjacima koji su mahom bili homofobi, a onda zbog društva, i ja sam imao nekakav prezir prema gej populaciji. A šta smo mi klinci od 10-15 godina znali šta to uopšte znači i kakav život takve osobe žive. Jer su nam to servirali stariji, da je to pogrešno. Škola nas nije učila da poštujemo SVE i da imamo razumevanja za SVE. Škola je ignorisala taj problem i sistem je delimično kriv za to. A onda u srednjoj školi je situacija bila polovična, kada je tehnologija preuzela naše živote daleko više i bili smo izloženi ovoj temi više. I dalje je bilo homofoba, i to više muškog dela od ženskog, jer su devojke bile daleko prihvatljivije i razumnije. A onda na fakultetu skroz drugačije, mnogo manje homofoba i daleko više razumevanja. Međutim, to su tako male sredine, da odmah po izlasku sa fakulteta i izlaganju ostatku društva, vidi se koliko je homofobija ukorenjena.
Jednom sam prisustvovao neverovatno čudnom razgovoru dok sam bio na praksi. Nekako je u razgovor ušla tema o homoseksualnosti, gde je jedna koleginica bila otvorena i razumna u razgovoru, dok su dvojice kolega negodovali i bili protiv gej osoba, odnosno pedera sa uvredljivim tonom. Bili su izričito protiv toga, govorili o nekoj nenormalnosti, a onda rekli neverovatnu stvar. Jedan od njih ispusti biser pa reče kako su njemu pe*** odvratni, kako se užasava da to vidi na ulici, ali da mu je okej ako su to dve žene. A onda ga pita koleginica, skroz zbunjeno, kako mu je to okej, ne može tako, ako je jedno okej onda je i drugo. A onda ovaj reče pa nije to isto. Drugim rečima, ono što je javna tajna, a to je da prosečni srbin, homofob, kada gleda porniće, često voli da gleda i lezbejske porniće.
Da sumiramo, naše društvo ima ozbiljan problem, ne samo sa homoseksualnošću, nego i sa mnogim drugim temama. Zvučaću sada neverovatno bezobrazno, ali ja verujem da je to zbog starijih generacija, onih najstarijih, a potom i njihovih prvih potomaka, koji deci u glavi urezuju ovakve strašne stvari i strašna mišljenja. Dokle god su oni živi, naše društvo se neće značajno promeniti. Čak čujem i svoju babu kako joj nisu jasne ove devojke danas koje bi da uče školu i da rade, a ne da se udaju i da imaju porodicu. Kako je za nju sramota da muško izađe na ulicu sa neopeglanom košuljom jer zna da žena nije uradila svoj posao, da to za nju nije žena, pogotovo ako ne kuva mužu, ne pere mu odeću itd. Takva mišljenja su prisutna i dalje među srednjim generacijama na selu i manjim sredinama.
Ono što ja lično želim da poručim forumašima ovde, ko je pročitao ovo sve moje. Ne brinite se za tuđe živote. Živite svoj život onako kako najbolje umete. Budite srećni za sebe i radite ono što vi volite i što želite da postignete u svom životu. Budite srećni i kada je neko drugi srećan. Svako ima pravo da živi svoj život kako želi, ako se vama to ne sviđa, to je u redu jer svako ima pravo na mišljenje. Ali nema niko pravo da drugome zabrani da živi svoj život kako želi i da radi ono što ga ispunjava.
