Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

Извињавам се што ћу бити опширан, али, што су ствари једноставније, теже их је објаснити.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682846#p82846:11pwko43 je napisao(la):
Пантограф » Нед Нов 24, 2019 11:00 pm[/url]":11pwko43]Elem, koliko sam ja mogao da primetim, socijalistička Srbija (to je bio nadležni entitet bar od 1974, Jugoslavija kao realna država nije postojala) bolje je štitila ćirilicu od tzv. tranzicione Srbije, kada je to pismo, u dosta kratkom roku, ustupilo mesto latinici kao zvaničnom pismu kapitalističkih brendova. Odnosno, defakto, društva. Videćemo kakav će biti ishod ako krenemo u nekakav krstaški pohod - bojim se da će pobediti latinica.

Не слажем се с тим. Ако то и може да се каже за друге републике социјалистичке Југославије, за Србију то никако није важило. Баш тада је она управно подељена на три дела, од којих су два - покрајине - имала већа права од остатка, од централне Србије, а на нивоу целе републике имале различите и неретко супротстављене интересе. Зато је крајем осамдесетих дошло до тзв. "јогурт-револуције" и враћања надлежности Републици Србији новим уставом. Југославија је итекако постојала, идеолошки и менталитетски у Србији постоји и данас, добар део система почива и ради управо на томе (један вођа - једна партија - једна истина, сви други су издајници и непријатељи) и зато Србија политички стоји у месту све време. А од политике, као што знамо, зависи и све друго овде, па и скоро све друго стоји.

Не слажем се ни у вези с писмом. У време социјалистичке Србије се плански и систематски радило на њеном потискивању, тада су јој у највећој мери раслабљени темељи. Никакве заштите ту није било, само темељног поткопавања. У транзиционој Србији, ако се мисли на раздобље после 2.000. године, било је - чудно. На власт су дошле тзв. демократе образоване и оформљене у комунизму, па је демократско у њима било само глазура, а практично све остало - комунистичко, па и однос према српском језику и култури. Како су они били разнородна мешавина, било је и компромиса, који су били пука форма колико и трули, као што је мртворођена Декларација Савезне скупштине Србије и Црне Горе о заштити ћирилице из 2.002. године (http://zaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2016/03/2002_deklaracija_o_zastiti_cirilice.pdf), па се могло очекивати да ће остати мртво слово на папиру.

Латиница је већ победила у оном делу српског друштва који је остао идеолошки и менталитетом југословенски, што је исто што и антисрпски, најчешће без сопствене свести о томе на нивоу појединца, јер је та идеологија уткана у државу и њене системе на општем нивоу, и у менталитет на народном и појединачном нивоу.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682846#p82846:11pwko43 je napisao(la):
Пантограф » Нед Нов 24, 2019 11:00 pm[/url]":11pwko43]Vuk Stef. Karadžić se na Bečki dogovor potpisao - latinicom. Vukova reforma je ozvaničila latinicu kao srpsko pismo, a nije ispravno reći da su se Srbi vekovima koristili ćiriličnim pismom koje koriste danas. Masovne pismenosti nije ni bilo, nigde, pre druge polovine 19. veka i to što je ranije napisano uglavnom je nečitljivo savremenim Srbima. Sa druge strane, latinica im je savršeno čitljiva. Ne znam, dakle, da li se može reći za tone knjiga i publikacija napisanih i štampanih na srpskom, latinicom, da 'nisu naše'

Масовне писмености није нигде било у то време, па ипак нико нигде не доводи у питање континуитет језика и писма, уз нужне промене током времена. То што се писало друкчије понегде јесте последица тога што у то време није било националних држава, па ни националних језика. То што је накнадно одређено као језик и култура једне нације је оно што је опстало као претежно и после дефинисано као национално.
Шта бисте рекли тек за Италију која је италијански језик који данас знамо формирала на само једном дијалекту, тосканском, а све остале (фриулски, наполитански, сардинијски, сицилијански, лигурски, пијемонтски, венецијански, калабријски) оставила да буду дијалекти - да није вековима говорила италијанским све време? Па, и није, али, то је историја, какве то има везе с данашњим јединственим стандардом?

Не знам ко и зашто може да каже да књиге штампане латиницом, или старијим верзијама ћирилице, нису наше? Ни у прошлости, ни сада.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=682846#p82846:11pwko43 je napisao(la):
Пантограф » Нед Нов 24, 2019 11:00 pm[/url]":11pwko43]Nije počelo u SFRJ, već ranije. NIN se pre rata štampao latinicom, posle rata i danas - ćirilicom;
- Ne samo da neke zemlje i narodi imaju više od jednog pisma, nego Norveška i Norvežani imaju i dva jezika. Usled toga ne da nemaju problema sa siromaštvom i opštom higijenom, kako je iznad sugerisano (...)
- Ne može mi niko objasniti po čemu smo mi to gori od drugih, ako umemo da koristimo dva pisma umesto jednog. Pri čemu korišćenje srpske latinice ne pričinjava nikakav poseban napor, jer, u odnosu na latinicu kao svetsko pismo - koje svakako moramo učiti - treba savladati samo još nekoliko slova.

Штампао се НИН, један број државних образаца је био на оба писма, имена места на зградама железничких станица су била на два писма. То је било због Хрвата и Словенаца у заједничкој држави, није било за Србе. Наравно, увек има изузетака - на пример, предратни комунисти и левичари, отуда НИН. После усташког геноцида над Србима је дошло до извесног отрежњења, али, комунистичка политика је све то после затрпала.

Има земаља са по четири званичка језика, као што је Швајцарска, али, побогу, није то никаква предност, то је, просто, наслеђе, или стицај околности. Суштина сваке националне државе је јединствена територија, систем, закон, језик, култура, идентитет (у шта понегде спада и црква/религија), уз уважавање разлика у демократским друштвима, све док не постану видне, а тада држава или поступа оштро, или - постаје глупа и ради на сопствену штету. Државе које опстају с неколико језика имају јаку организацију и висок ниво цивилизованости, а њихово становништво јаку свест о заједничком интересу. Србија то нема, па су "предност и богатство" опстали на тешком кршењу језичких и културних права Срба. А Срби су, је ли, хегемонистички и тлачитељски народ којему треба сабити главу у земљу, па се тако и поступало према њима.

Наравно да језик и писмо, уопштено говорећи, немају везе с материјалним стандардом, али се у Србији однос према њима може читати из односа према другим стварима, на пример - организацији друштва, образовању, све до опште хигијене. Савремена развијена и цивилизована друштва не би трпела недемократске промене у језику (име, писмо), а да се о томе не питају грађани којима је он матерњи. Увек има донекле основа да се о организацији, менталитету и култури једне заједнице говори и на основу поднебља, климе, географских, историјских и других услова и утицаја, па у неким случајевима као што је наш, може да се итекако успостави веза с политичким и друштвеним системом који, с друге стране, утичу на развијеност, организацију, однос према свему, па и према култури и језику. Код нас се најпре може тражити веза с тоталитарним системом који се пола века јесте мешао у српски језик, културу, идентитет, друштво и државу, и знатно их променио, створивши нове, јањичарске, с новом свешћу коју увек жуља све што је српско.

Нисмо ми гори што умемо да користимо два писма (успут - као да је то неко велико постигнуће, а не нешто што деца лако савладају већ током описмењавања!), него што смо сопствену културу (чак и државу ...) угрозили с два паралелна стандарда. Направио сам раније неколико поређења, ево опет једног: замислите да имамо и метар и стопу као званичне, паралелне стандарде. Па контрола лета говори у метрима, а пилот то разуме у стопама ... јер, ето, то је предност, богатство, слобода, право да свако ради како хоће! Тога нема у уређеним државама и паметним друштвима. А, појединцу је на вољу, и то сам више пута поновио, да за личне потребе користи и палце, и лактове, и шта год хоће, па и да пише како хоће, чак и да измисли своје писмо, чега исто тако има. Нас је идеологија ("предност, богатство, ми смо најпаметнији на свету") толико онеспособила за разумно размишљање, а образовни систем нам је и даље онај који сам споменуо, да не знамо ни шта је нација, ни држава, ни стандард, ни култура ... Кад смо толико богати и слободни, јединствени и паметнији од свих других, што је важан - ето везе! - политички систем, привреда, општа хигијена, заједничко добро, природна околина ...

Слична врста идеологије, исто из комунистичког раздобља, која је и од Вука Караџића направила неупитан ауторитет а његово родно место азбучним Кумровцем, јесте да је наша азбука савршена, или наш језик бољи и лепши од других, што су исто тако глупости, али, о том другом приликом.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=683864#p683864:1srtql4c je napisao(la):
Саша » Čet Nov 28, 2019 7:17 pm[/url]":1srtql4c]

Слична врста идеологије, исто из комунистичког раздобља, која је и од Вука Караџића направила неупитан ауторитет а његово родно место азбучним Кумровцем, јесте да је наша азбука савршена, или наш језик бољи и лепши од других, што су исто тако глупости, али, о том другом приликом.

Molim uveženog Сашу da najavi "drugu priliku". Želim čuti svačije mišljenje da bih formirala svoje, makar labavo > do konačnog.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=684637#p684637:pfc1nwdf je napisao(la):
Ksenija » Нед Дец 01, 2019 7:19 pm[/url]":pfc1nwdf]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=683864#p683864:pfc1nwdf je napisao(la):
Саша » Čet Nov 28, 2019 7:17 pm[/url]":pfc1nwdf]
Слична врста идеологије, исто из комунистичког раздобља, која је и од Вука Караџића направила неупитан ауторитет а његово родно место азбучним Кумровцем, јесте да је наша азбука савршена, или наш језик бољи и лепши од других, што су исто тако глупости, али, о том другом приликом.
Molim uveženog Сашу da najavi "drugu priliku". Želim čuti svačije mišljenje da bih formirala svoje, makar labavo > do konačnog.

Лепо је имати бар једног заинтересованог читаоца, то је више него што сам очекивао, поласкан сам! :)

Уместо да опет пишем по ко зна који пут исто, пренећу овде своје реаговање другом приликом на другом месту, надам се да ћете у њему наћи одговор.

Светислав Басара (...) "Митологија је на високој цени код Срба, тј. псеудо-митологија, тако да, наша мистификација да је српска азбука најсавршеније писмо на свету што је далеко од основношколске памети, камо ли од иоле озбиљније лингвистике. Не може се фонетика српске азбуке сабити у 30 гласова, то ће потврдити вероватно професор Ђукановић... У току те реформе српска азбука је изгубила битне делове словенског идентитета. То су само Срби урадили, Руси и Бугари, чија фонетика није много различита, то нису урадили и зато се тамо ћирилица одржала у много бољем стању, у перфектном стању него што је то случај код нас."
Александар Јерков каже следеће: "Рећи да је српско писмо писмо најсавршеније на свету је одприлике исто као када би сте рекли да су сви други блесави и не знају да поправе систем, али ми смо то једини знали и било би феноменално када би цела планета видела шта раде Срби и опонашала Србе. Па би требало сви да се чудимо зашто цела планета не имитира Србе у ономе што тако добро раде. Различите су потребе у различитим друштвима, различите су историје у различитим друштвима и различити су начини на који су они организовани. Ми смо друштво дисконтинуитета. Ми смо држава која има дисконтинуирану историју." (...) Владо Ђукановић је потврдио речи свог колеге из САНУ, Клајна да се само повремено брине за угроженост језика и писма: "Не говоримо ми о тој угрожености, већ се ми бринемо о њој. То дође повремено тако, па се мало проговори тако о угрожености, па се заборави на годину, две, три, па се опет потегне неко питање, оно што је мени проблематично је шта смо ми у претходних 27 година, откад нисмо оптерећени више српскохрватским језиком, помогли на било који начин ћирилици? Оснивали смо Одборе за стандардизацију, језичке савете. Шта је наша држава као држава учинила?"


--------------------------------------------------

(Моје реаговање:)
Нису сви ти наводи бесмислени. Гледано уско стручно, основано је рећи то што каже г. Басара. Али, о томе сам писао још давно, није ствар у томе да се због грешака направљених у одређеном тренутку (Вукова реформа), АКО се сложимо да их је било, пређе на друго писмо, већ да те грешке уз општи консензус исправимо. То би било рационално, нормално, прихватљиво и изводљиво у сваком погледу. Тако се чува континуитет националног језика и културе, што је из много разлога ВЕОМА, ВЕОМА важно. Уводити још једно писмо у језик због тога је неразуман преседан, нешто што нико не ради; а у нашем случају нарочито зато што друго писмо - латиница - садржи исте те мане (!), и не само њих, већ и друге (диграфи) којих ћирилица нема.

То што г. Јерков каже има много мање смисла. Не мора ништа да буде савршено да бисмо га волели и сматрали својим. Ништа у Србији и у вези са Србијом, као ни у вези са било којом другом земљом, народом и језиком, није, објективно сагледано, савршено. Свакоме је "савршено" оно његово, јер је његово, као што воли своју децу без обзира на поређење с другом децом. Тако се своја земља, култура, језик, вера, поднебље, завичај, симболи, воле јер су своји, а не зато што су савршени, односно, објективно бољи од других. За Арапе је њихово писмо савршено, за Кинезе њихов систем знакова, за неке треће њихов, а ако има народа који је још неписмен и никако не записује свој говор, и они вероватно то сматрају савршеним. Из угла одређених наука се може установити да су нека писма или словни типови читљивији од других, али, исто се може рећи и у вези с, на пример, (не)пријатношћу климе неке земље, па се Норвежани, или Канађани, сем на појединачном нивоу, не исељавају због тога из својих земаља. Свој завичај се воли и кад је безводан, и кад је плаван, и кад је зелен, и кад је песковит, и кад је хладан и ветровит, и кад је баш топао.

Рећи да држава има "дисконтинуирану историју", исто тако, није баш бисер мудрости. Углавном, тврдити да је наша азбука "најсавршенија", није потребно, чак и ако је тако. Наша је, добра је, ако треба да се дотера, треба је дотерати. Али, а на то се г. Јерков не осврће, најмање је разложно мењати је другим писмом, из много разлога. Управо у његовим речима стоји добар разлог да се писмо не мења: "Различите су потребе у различитим друштвима, различите су историје у различитим друштвима и различити су начини на који су они организовани." Нема разлога, кад је реч о писму, да неко имитира Србе, нити да Срби имитирају другога. А Срби су усвајањем још једног писма, истина - у веома неповољним државним и друштвеним околностима, баш то урадили - имитирали нешто што није њихово. Више силом него сопственим избором, али има ту и много скоројевићства, непромишљености, прилагођавања тренутним потребама.

У наведеним речима г. Ђукановића не видим ништа спорно, ако их добро схватам. Кад каже: "да се само повремено брине ..." ја разумем да се то односи на друштво, или државу, а не на њега лично. И да се поиграо, помало иронично, значењем речи "говорити" и "бринути". Нисам још гледао ту емисију, па не могу да станем иза тог свог утиска до краја. Слажем се с његовим речима: "... оно што је мени проблематично је шта смо ми у претходних 27 година, откад нисмо оптерећени више српскохрватским језиком, помогли на било који начин ћирилици? Оснивали смо Одборе за стандардизацију, језичке савете. Шта је наша држава као држава учинила?" Посредно, он каже да они као лингвисти немају снаге и утицаја да нешто промене, па очекују да то држава уради.

То је тачно, али мени истовремено говори и да немају добре аргументе да бар покушају да убеде државу у то што мисле. И о томе сам писао, зашто је српска наука о српском језику слаба - прожета је југословенством, српскохрватством, антисрпском идеологијом и политиком, без идеја је, нема ништа ново да каже на ту тему, или, бар, на друкчији начин.

Нисам ни чуо да је неко покушао нешто да уради на том плану од "Декларације Савезне скупштине Србије и Црне Горе о заштити ћирилице" („Службени лист СРЈ“, бр. 61/2002", http://xn--80aaxaaik1aiefc6esp.xn--c1av ... a3ac/?p=78) која је, опет, истини за вољу, потекла из политике, као тренутни компромис више разнородних странака у тадашњој власти, па зато није имала ни одјека, ни утицаја на друштво, државу, стварност и језик. Донета је, и заборављена, јер су главни у власти били они с другим интересовањем и интересима. Оно што, бар на основу мени расположивих навода датих горе, раде г. Басара и г. Јерков јесте да злоупотребљавају национал-романтичну занесеност српском азбуком људи који тврде да је српска ћирилица савршена. То обичан човек има права да тврди, јер тако осећа, на исти начин на који су му и земља, застава, химна, и много шта друго савршени, заправо - јер су му најдражи. Вероватно им водитељ, или неки саговорник, понуди такве аргументе, а они их једва дочекају.

Ствар с нашом азбуком није у њеном савршенству, нама би била савршена и да је много мање савршена, није у томе проблем. Проблем је у некултури г. Басаре, која се огледа у непоштовању најбитније одреднице идентитета српског језика и културе, на исти начин као кад би багателисао и дистанцирао се од српске музике, ношње, архитектуре, цркве (не у смислу вере, већ њеног значаја за опстанак и идентитет српског народа), или било којег другог обележја које је иствовремено и симбол. Као кад би било какву културну вредност, на пример - Пећку патријаршију, или Гамзиград, без размишљања и уз погрде на њихов рачун, "дао" за изградњу нове зграде на њиховом месту.

Он се одрекао ћирилице као да је она комад смрдљивог ђубрета, па је прескочио плот и узео нешто лепше и мирисније из комшијског дворишта, мислећи да ће и он тако више вредети, бити лепши него што јесте. Или, оно што су радили комунисти после рата - рушили су старе, архитектонски вредне зграде (као назадне - то је та иста, комунистичка идеологија), развлачили и уништавали на европском нивоу вредне уметничке збирке, и правили нову архитектуру и нову (партизанску) уметност, махом, показало се, мање вредне. То је нецивилизовано!

Замењивати писмо свог језика другим без јаког културно-језичког, историјског и друштвеног разлога, на недемократски начин, перфидним наметањем - некултурно је, културни злочин!

То може, на пример, човек који жели да се ослободи друштвених одређења и ограничења, али, то се може веродостојно учинити ако се оде и живи као аскета у пустињи, или пећини, далеко од државе, нације и свих одређења. А он то чини тако што је усвојио писмо које је наметнула антисрпска политика на основу антисрпске идеологије у једној, у суштини, антисрпској држави!?! Ту нема ништа неодређено, никакво неприпадање и дистанцирање, никакве позитивне критике свога, никакве идеје како да се поправи оно што није добро. То је проста, банална замена, преузимање другог, које у најмању руку није нимало боље од нашег. Плитка, неубедљива, фенсерска промена одела, кинђурење из некаквог комплекса. Једно је кад ти се не свиђа одређено својство нечега, па га носиш са свешћу о томе (много шта је далеко од савршеног у свему што користимо и живимо), чинећи шта можеш да га поправиш, или, бар, достојанствено га трпиш уз критички однос и дистанцу, али - ходати на глави због тога ...
Баш ме занима шта ти људи, као свеснији од других, раде са својом децом која нису боља од друге? Одрекну их се и замене их другом?

Шта је г. Басара радио као амбасадор Србије која има толико мана и несавршености? Што је прихватио ту дужност, што није променио државу, као што је променио писмо?
 
Ne voli, jer nije savrseno - to nikao nikad nije rekao za bilo sta, ovo je totalno krivo tumacenje.
Uopste, to da neko mrzi svoju zemlju, svoj narod i sve sto ide uz to, ukljucujuci i pismo, prosto - ne postoji.
Postoji samo drugacije vizija drustva u odnosnu na ovo kako jeste ili kako neko zeli da bude,
a sa tim dolazi doza frustriranosti, koju svi imamo.

Ovom prilikom bih najljudskije zamolio da se na ovom forumu ne koriste pojmovi: antisrpski, srbomrzitelji, autosovinisti i sl.
 
Српски се нажалост пише латиницом више него ћирилицом и то јесте својеврстан културни и идентитетски аутогеноцид, односно српски речено САМОЗАТИРАЊЕ.
 
То је, бар, лако исправити. Свакоме од нас може да изабере да пише и куца на ћирилици и да купује искључиво ћирилична издања. Закони тржишта ће, чак и у одсуству било какве одганизоване културне политике државе, одрадити своје.

Када разноразним Лагунама и Вулканима почне да гори под ногама, дозваће се памети, и међу њиховим махом безвредним романима, штампаним на тоалет папиру, појавиће се све више ћириличних наслова.
 
Offtopic i prateće neprimereno lično obraćanje su obrisani.
 
Umesto visokoparnih teorija o jeziku i pismu bolje je da se zadržite na praksi i na praktičnim problemima koje čovek ima u Internet, računarskoj i globalnoj multijezičkoj eri ako izabere ćirilicu ili latinicu, jer TO određuje pismo većem broju Srba nego svi navedeni problemi uzeti zajedno. Za primer ne treba ići daleko. Evo kako softverska platforma koju u ovom trenutku koristite - Beobuild - tumači ćirično pismo. U 2019. godini. Pa ko želi da bude nerazumljiv i da na Internetu i u računarskim programima jedno milion puta menja tastaturu, nije problem, a inače ...

Latinica - Ћирилица
š ш
đ ђ
ž ж
č ч
ć ћ
nj њ
dž џ
ž ж

Razumeo bih potrebu da se podnose i izvesne žrtve za nacionalnu kulturu. Ali ako u Beobuild iskopirate naslov:

"Srpski maršali i generali koji su ginuli za ćesara." on postane
"Српски маршали и генерали који су гинули за ћесара."

uludu vam sva patnja. Test postaje brljotina, jedino ste postigli da budete nerazumljivi, i sav trud je beskorisan.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=684675#p684675:2ldo4du6 je napisao(la):
Drakche » Ned Dec 01, 2019 8:41 pm[/url]":2ldo4du6]Ne voli, jer nije savrseno - to nikao nikad nije rekao za bilo sta, ovo je totalno krivo tumacenje.
Uopste, to da neko mrzi svoju zemlju, svoj narod i sve sto ide uz to, ukljucujuci i pismo, prosto - ne postoji.
Postoji samo drugacije vizija drustva u odnosnu na ovo kako jeste ili kako neko zeli da bude,
a sa tim dolazi doza frustriranosti, koju svi imamo.

Ovom prilikom bih najljudskije zamolio da se na ovom forumu ne koriste pojmovi: antisrpski, srbomrzitelji, autosovinisti i sl.
Наравно да ћемо обилно користити те и сличне појмове јер се једино њима могу најбоље описати коментари пантографа и мики нбгд. Толико неистина, малициозности и тенденциозног извртања чињеница, на оваквој теми, и уз толику упорност у обмањивању, то је просто фасцинантно и за дубљу анализу различитих стручњака.

Тврдња да између старог и реформисаног ћириличног правописа постоји дисконтинуитет, иако сви савремени језици имају своје архаичне претходнике, је толико бесмислена да би се сваки линвиста данима превртао од смеха. Наравно, потпуно је јасно да Срби током вукове реформе нису променили говор, већ су само промењена тј поједностављена правопосна правила у оквиру једног те истог писма.

Заправо, тај несрећни бечки књижевни договор због којег и са којим је читава српска беда и започела, никада није смео да се догоди јер је он, због обједињавања лингвистике, у огромној мери допринео и олакшао расрбљавање и присилну хрватизацију која се вековима догађала (и још увек догађа) на свим просторима западно од дрине. И потпуно је смешно, бесмислено али и злонамерно наводити како је тобож у комунистичко време ћирилица у србији била значајно доминантнија (што и јесте истина) ако се зна да доминантни фокус наметања и индоктринације латиницом, због расрбљавања, и није био у србији већ управо западно од дрине.
Све су то добро знали подмукли католички латини чија страна је и инсистирала на том договору, а који је вук потписао практично без сагласности србије. Ако се зна да се вук оженио (и дете крстио) у католичкој цркви, да му жена органски није подносила православље, и ако постоје озбиљне индиције да је био масон, онда и не чуди што се потписао латиницом и прогурао нешто тако штетно по србе. Јер да није било тог несрећног договора као и још несрећнијег 1 дец 1918, данас бисмо имали отприлике 3 милиона срба више, колико нас је, од тада до данас, побијено и насилно покатоличено.
Ако идемо још даље, чињеница је да пре бечког договора, хрвати у данашњој форми апсолутно нису ни постојали тј постојали су кајкавски загорци који су по језику далеко били блискији са словенцима, постојали су хрвати чакавци и као најбројнији, постојали су србокатолички штокавци који да би били добри католици, нису смели да се изјашњавају као срби па их срећемо као дубровчане, буњевце по босни и далмацији, и шокце у славонији. Накнадно је извршен притисак да се сви католички јужни словени, изузев словенаца, изјашњавају као хрвати. И управо у тој хомогенизацији тада непостојеће хрв нације, је пресудну улогу имао бечки договор. Највећа иронија је што се ти различити дијалекти и наречја (кај, ча, што) на том католичком подручју нису међусобно разумели и по природи ствари не би ни формирали нацију да није било тог, по србе, штетног договора, већ би кајкавци отишли са словенцима, а штокавци би остали са србима, како су им језик и порекло налагали, тако да би хрвата остала једна шака јада.

Зато нема потребе да овде пишете лажи и ваше комуњарске бајке јер има нас довољно, који ћемо вам на адекватан начин одговорити, па и коришћењем оних горе појмова који вам у потпуности пристају.

Питање ћирилица или латиница је данас, за србе, једно од битнијих егзистенцијалних питања, због свеколике горенаведене штете коју је српски етнос претрпео у протеклих 150 год због мешања са онима којих се, због својих злодела, и сам ђаво стиди и клони (парафразирам оно што су о хрватима написали дучић и војвода мишић). Јасни отклон и лингвистичка дистинкција, није питање избора, већ егзистенције, они то одлично знају и зато се данас из петних жила и труде да им се језик што више разликује од нашег. Ми, очигледно, тога још нисмо свесни, осуђени смо да упорно правимо једне те исте грешке, и онда још треба да трпимо аутошовинистичке поједице који нам испирају мозак да ту заправо нема ништа лоше.
Е па стварно сте смешни. :laugh:

И за крај: не постоји српска латиница, није никад ни постојала, нити је српски икада стандаризован на било којој верзији латинице. Само постоји хрватска гајевица, верзија латинице намењена хрватском језику која је карађорђевићско-комунистичком присилом наметнута србима.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=685052#p685052:ejo29ger je napisao(la):
Zuma » 03 Dec 2019 12:21 am[/url]":ejo29ger]

Latinica - Ћирилица
š ш
đ ђ
ž ж
č ч
ć ћ
nj њ
dž џ
ž ж
Tek sam sad shvatio da su kodovi za slova dobri, ali da renderovano slovo zavisi od operativnog sistema, tj ili od fonta ili postoji neka tabela zamena. U Windowsu se vide kako treba. Ali ne vide svi čitaoci isto slovo. Evo šta se vidi u Linuksu:

 
svaki nepristrasni lingvista bi rekao da ne postoje ni srpski ni hrvatski ni ostali jezici. Jedan jezik je zapadna varijanta južnoslovenskog. Sve ostalo su političko istorijska razmimoilaženja. Činjenica je da polovina ljudi koji govori taj jezik piše latinicom.

Druga stvar je da mi recimo nismo uspeli kao Nemci ili Italijani da iskoristimo nalet romantizma i ujedinimo do kraja to pleme u veliku naciju i državu, jer zaboga.. i srpski i hrvatski narod imaju preveliku tradiciju, istoriju, vekovno junaštvo, veće mnogo od pruske ili pijemonta ili venecije koje su svoje suverenitete prepustili (neko milom neko silom doduše).
Tako da nam je ostalo da posledice svojih zabluda lečimo ratom (odbrambenim) ćirilice protiv latinice ili pak razbijanjem ćiriličnih tabli s druge strane. I da širimo paniku da je nekom stalo da nas ugrožava i pokori preko pisma, ni manje ni više, jer ne može Srbina drugačije zavesti, mora da udari na ono najmilije.
 
Za razliku od Nemaca, Francuza, Italijana - medju juznim Slovenima je postojala ostra civilizacijska podela na "istok i zapad" (koja je takodje vestacka) jos od kako su se doselili na Balkan, pa sve do dana danasnjeg.

Uprokos tome, Srbi i Hrvati imaju gotovo identicni jezik, "mentalitet" nam je ostao vrlo slican, kulture se uprkos svemu i dalje mesaju na raznim nivoima, a kulturne razlike nisu mnogo vece kao np. izmedju severne i juzne Italije.

Pitam se kako bi u kulturnom pogledu izgledalo da Osmanlije nisu bile na Balkanu i da smo svi iste vere kao Italijani?
Pa tesko je predvideti, ali mislim da bi i dalje postojali Srbi i Hrvati sa svojim sprecificim kulturama i identitetima, bili mi u jednoj ili u vise drzava.

Da sutra svi Srbi prihvate katolicanstvo i latinicu kao jedino pismo - i dalje bi imali svoj specificni identitet, i dalje bi bili Srbi.
To nije nesto sto moze da ti se oduzme.
 
Nemci nisu toliko unificirani kako ih mi često predstavljamo, otprilike katolika ima koliko i protestanata i takođe postoji neka jasna geografska podela. U istoriji su krvavi ratovi vođeni između te dve hrišćanske religijske grupe, i konflikti postoje sve do modernog doba (Irska).
Jezik im se razlikuje od severa do juga više nego što se razlikuju zapadni južnoslovenski jezici.
 
Slazem se, uzeo sam italijane jer su mi slicniji nama u pogledu, pre svega, ekonomskih razlika.
Isto se moze reci i za Francuze, Spance, Rumune.., samo sto mi mahom ne prepeoznajemo sve te njihove unutrasnje razlike na tako slikovit nacin.
Mogo bih sad na ovu temu da se raspisem kao Bumbarevo Brdo i jos vise, ali nije mi pristojno da pretrpavam postove gomilom recenica.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=685120#p685120:z9eqif8g je napisao(la):
Mel » 03 Dec 2019 10:56 am[/url]":z9eqif8g]Nemci nisu toliko unificirani kako ih mi često predstavljamo, otprilike katolika ima koliko i protestanata i takođe postoji neka jasna geografska podela. U istoriji su krvavi ratovi vođeni između te dve hrišćanske religijske grupe, i konflikti postoje sve do modernog doba (Irska).
Jezik im se razlikuje od severa do juga više nego što se razlikuju zapadni južnoslovenski jezici.
Тачно, и из њихових дијалеката се, као и у случају српског, у новије време развио и "нови" језик - луксембуршки.
 
Offtopic je obrisan, tema je na putu da bude zaključana.
 
Ћирилица или латиница?

Којој култури припадате?

(пренето с Фејсбука; Акценти српског стандардног језика, 30. јула 2022. године)

Саша
Прво питање правописне културе српског језика, и културе уопште, јесте да ли неко српски пише азбуком, или абецедом.

В. Б., Аутор, Администратор
Српски језик се може писати и ћирилицом и латиницом. То пише у првом поглављу важећег Правописа српскога језика Матице српске, под називом Писмо. Поставила сам латинички текст јер је то текст из моје књиге 367 језичких цртица, која је штампана латиницом, а у књизи су и неке цртице штампане ћирилицом. Сама пишем ћирилицом, некад и латиницом. Не разумем чему провокације.

Саша
В. Б. Српски се може писати и другим писмима, што се тога тиче. Ево примера: Ⰲⰹⱁⰾⰵⱅⰰ Ⰱⰰⰱⰹⱅⱐ Ⱄⱃⱂⱄⰽⰹ ⱄⰵ ⰿⱁⰶⰵ ⱂⰹⱄⰰⱅⰹ ⰹ ⰴⱃⱆⰳⰹⰿ ⱂⰹⱄⰿⰹⰿⰰ, ⱎⱅⱁ ⱄⰵ ⱅⱁⰳⰰ ⱅⰹⱍⰵ.
Зашто би један став, изражен тако како је изражен, био провокација? У лошем, а не у добром смислу?

В. Б., Аутор, Администратор
Саша Оваква питања сам досад увек добијала у виду смишљене провокације. Извините ако то овог пута није била ваша намера.

Саша
В.Б. Јесте неке врсте провокација, у потпуности добронамерна, и првенствено у области језичке струке.

Ј. Р.
Саша Видите, господине, ја најчешће пишем ћирилицом, али не сматрам да онај ко, из неког практичног разлога, пише /куца / типка латиницом, не његује језичку културу.

Саша
Ј. Р. Све зависи, ја сам мислио на српску језичку културу, и културу уопште.

Ј. Р.
Саша "све зависи", само је питање шта зависи и од чега зависи, ако ћемо прецизно његовати језичку културу. . Мала шала која иде у прилог томе да увијек можемо закерати, а не треба нам то.

Саша
Ј. Р. Све зависи од тога колико је неко осетљив на културу, укључујући ту и језичку, и посебно - на српску.
Мој је став да особа која пише српски абецедом НЕ негује, у најмању руку, српску културу. Нити писани српски језик.
То је само опаска, не подразумева се да је то, само по себи и уопштено гледајући, лоше.

Саша
Ј.Р. Залажем се за високу толеранцију и слободу избора у, практично, свему. Али, необично је, махом не и лоше само по себи, када се неко опредељује за једно, а ради супротно. Рецимо, у месту где се, по традицији, носи одређена ношња, неко претежно носи ношњу неког другог краја. Његово право, што се каже, и слобода избора. То је необично само када тај тврди да припада одевној традицији места у коме живи, иако је очигледно да то није тако.

Саша
Стубови српске језичке и опште културе су Народно позориште, Народни музеј, Народна библиотека, бројна друга позоришта, музеји, галерије, библиотеке и разни домови (културе, штампе, војске и други), српски споменици и натписи на гробљима, СПЦ, САНУ, Матица српска, бројне задужбине, писано народно стваралаштво, српска држава са свим својим системима (просвета, универзитет, војска, полиција, судство, здравство и други), наслеђена издања, публикације, документи и рукописи (сем оних из доба комунизма), лична документа, матичне књиге, регистри, катастри, национална телевизија са сва три програма ... СВЕ то је, практично, на српској азбуци.

Саша
Онај ко не користи језик/писмо који су у темељу свега тога има у потпуности право на различит избор. Али, зашто би тврдио да припада српској језичкој култури, ако је у тако очигледном несагласју са свим оним у чему, практично, нема ниједног слова писаног језика који он користи? Сасвим је у реду да каже да припада југословенској, српскохрватској, комунистичкој, или некој другој варијанти унесрећеног српског језика и културе, нема ничег лошег у томе. Али, некако има ако каже да припада српском језику и култури. Звучи као - самообмана, грешка у размишљању, рупа у знању и образовању. Ја имам пуну слободу и право, као неко ко одлично влада енглеским језиком, да у Националном позоришту у Лондону уживам у некој представи на енглеском језику, али - не припадам том језику и култури. Имам своје.

На основу чега неко ко не пише српски писмом своје културе и државе у практично свим главним токовима кроз цео миленијум, до данас, каже да припада баш томе језику и писаној култури која настаје на њему, а не користи, идеално, ни слова тог писма. Оде на гробље, на пример, и тамо нема ни једног слова од оних које он користи. Како се његово, написано, "Dobar dan" разликује од званичних језика неколико околних држава? На основу чега може да тврди и како може да докаже да је то српски, а не један од тих језика? На крају, поновићу, само запажам да је недоследно када неко каже да - језички - припада култури које је симбол, на пример, Народно позориште, а очевидно је да - не припада. Зашто се не изјасни друкчије, истинито, у чему је проблем? Зашто би неко, слично томе, ко каже "казалиште, колодвор, бок, зракомлат", рекао да говори српски, када је много тачније да говори - хрватски?
 
Poslednja izmena:
На основу чега неко ко не пише српски писмом своје културе и државе у практично свим главним токовима кроз цео миленијум, до данас, каже да припада баш томе језику и писаној култури која настаје на њему, а не користи, идеално, ни слова тог писма. Оде на гробље, на пример, и тамо нема ни једног слова од оних које он користи. Како се његово, написано, "Dobar dan" разликује од званичних језика неколико околних држава? На основу чега може да тврди и како може да докаже да је то српски, а не један од тих језика? На крају, поновићу, само запажам да је недоследно када неко каже да - језички - припада култури које је симбол, на пример, Народно позориште, а очевидно је да - не припада. Зашто се не изјасни друкчије, истинито, у чему је проблем? Зашто би неко, слично томе, ко каже "казалиште, колодвор, бок, зракомлат", рекао да говори српски, када је много тачније да говори - хрватски?

Kakav odvratan fašizam i otrov od teksta poškropljen pseudoargumentacijom.

Zbog ovakvih smo izgubili bosanske muslimane i određen deo katolika u današnjoj BiH i Hrvatskoj kao deo srpskog nacionalnog korpusa, iako je jasno da je u velikoj meri reč o Srbima konvertitima, iz ovog ili onog razloga. Zato što se uporno gurala teza da Srbin može da bude samo pravoslavan. Sad je kasno.

Isto tako, uporno se gura teza da Srbin može da piše samo ćirilicom. Boga pitaj kuda će to da dovede. Čemu to, šta se želi postići? Hoćete da se latiničari izjašnjavaju kao Hrvati, šta? Šta koga boli stojko kako se ja izjašnjavam?

Mene, pravoslavnog Srbina, je sramota ovoga. Iskreno me boli ova užasna tendencija da hulje daju sebi za pravo da definišu šta je ispravno i da ovim isključujućim definicijama prisvajaju srpstvo za sebe, oblikujući ga po sopstvenom pogledu na svet (najčešće argumentativno potpuno neutemeljenom).
 
Meni je smešna ova vlast koja uteruje ćirilicu, dok svi njihovi mediji pišu latinicom.
Kad vidim ćirilicu na Pinku, Happy i Prvoj, kao i u Alo, Kuriru i Informeru, možemo da pričamo dalje.
 
Kakav odvratan fašizam i otrov od teksta poškropljen pseudoargumentacijom.

Zbog ovakvih smo izgubili bosanske muslimane i određen deo katolika u današnjoj BiH i Hrvatskoj kao deo srpskog nacionalnog korpusa, iako je jasno da je u velikoj meri reč o Srbima konvertitima, iz ovog ili onog razloga. Zato što se uporno gurala teza da Srbin može da bude samo pravoslavan. Sad je kasno.

Isto tako, uporno se gura teza da Srbin može da piše samo ćirilicom. Boga pitaj kuda će to da dovede. Čemu to, šta se želi postići? Hoćete da se latiničari izjašnjavaju kao Hrvati, šta? Šta koga boli stojko kako se ja izjašnjavam?

Mene, pravoslavnog Srbina, je sramota ovoga. Iskreno me boli ova užasna tendencija da hulje daju sebi za pravo da definišu šta je ispravno i da ovim isključujućim definicijama prisvajaju srpstvo za sebe, oblikujući ga po sopstvenom pogledu na svet (najčešće argumentativno potpuno neutemeljenom).
Баш ме заболе да ли ће латиничари да постану Хрвати. Није снага у броју него у соју. А сој није генетика него дух. Разумем, није лако бити и остати Србин. Не може то свако. Нити је исти ни контекст тумачења појма Србин и појма Француз. Бити Србин није ствар држављанства као код Американаца или Француза. Срби нису политичка нација па да вера није важна. Постојали су Срби и као пагани али су заједница за вечност постали са светим Савом, срастали у једно ткиво са православним Немањићима а све запечатили на Газиместану са светим кнезом Лазаром. Питајте уосталом Арноа Гујона, он ће вам много боље објаснити и појаснити шта значи бити Србин јер је он много већи Србин од многих вас лажних заступника некакве имагинарне слободе и двописамског лажног "богатства".
Зашто да се српски пише латиницом? Због чега? Која је сврха тога? Ево ја ћу рећи, пошто изгледа нико други неће. У питању је код већине латиничара чиста лењост и неспремност на било какво мењање личних навика и то је све. Све те флоскуле о "богатству" два писма, о страним језицима (која небулоза?!), о инату у име некакве имагинарне слободе, све су то само шупље фразе и оправдања и то је истина. Постоји мањи део који латиницу пише из идеолошких разлога али то није укупно гледано велики број и то су људи који са Србима деле само генетику и територију на којој живе. То Срби нису.
 
Баш ме заболе да ли ће латиничари да постану Хрвати. Није снага у броју него у соју. А сој није генетика него дух. Разумем, није лако бити и остати Србин. Не може то свако. Нити је исти ни контекст тумачења појма Србин и појма Француз. Бити Србин није ствар држављанства као код Американаца или Француза. Срби нису политичка нација па да вера није важна. Постојали су Срби и као пагани али су заједница за вечност постали са светим Савом, срастали у једно ткиво са православним Немањићима а све запечатили на Газиместану са светим кнезом Лазаром. Питајте уосталом Арноа Гујона, он ће вам много боље објаснити и појаснити шта значи бити Србин јер је он много већи Србин од многих вас лажних заступника некакве имагинарне слободе и двописамског лажног "богатства".
Зашто да се српски пише латиницом? Због чега? Која је сврха тога? Ево ја ћу рећи, пошто изгледа нико други неће. У питању је код већине латиничара чиста лењост и неспремност на било какво мењање личних навика и то је све. Све те флоскуле о "богатству" два писма, о страним језицима (која небулоза?!), о инату у име некакве имагинарне слободе, све су то само шупље фразе и оправдања и то је истина. Постоји мањи део који латиницу пише из идеолошких разлога али то није укупно гледано велики број и то су људи који са Србима деле само генетику и територију на којој живе. То Срби нису.

Ti si dakle mišljenja da između:

1. prihvatanja da su latiničari takođe Srbi
i
2. proglašavanja latiničara nesrbima

pametnije i logičnije je izabrati ovo drugo?
 
Ti si dakle mišljenja da između:

1. prihvatanja da su latiničari takođe Srbi
i
2. proglašavanja latiničara nesrbima

pametnije i logičnije je izabrati ovo drugo?
Нагласио сам да су за мене несрби они који латиницу пишу из идеолошких разлога. То су они које је Зоран Ћирјаковић тако генијално назвао "случајни Срби" и "аутошовинисти". Што се осталих латиничара тиче а који у укупном броју чине изразиту већину у питању је лењост да се мењају личне навике и небрига а често и немање свести о томе да очување нашег писма ћирилице зависи искључиво од нас самих и од свакога од нас појединачно и од тога како се ми понашамо у свакодневном животу. Од тога којим писмом пишемо и куцкамо па до тога на ком писму претражујемо интернет и на ком писму тражимо да купимо честитке за неко славље.
 
Аутошовинизам је веома ружан и накарадан израз, скован у ко зна каквим полуписменим круговима. Боље би било да су смислили назив самомржња, то би много лепше, смисленије и српскије звучало. Али не знају Пинковци/Хепијевци/Информеровци шта је Србија. Ту гамад треба најурити не само због латинице него и због служења АВ картелу.
 
Vrh