Aerodrom Nikola Tesla - (Avijacija)
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.713
- Pohvaljen
- 6.910
Pa, kvalitet života pored buke mlaznih motora...
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.360
- Pohvaljen
- 2.173
Na aerodromu Nikola Tesla planirano proširenje terminala - Gradiće se i umetnuta pista, hotel, tržni centar, podzemna stanica BG voza...
https://www.ekapija.com/news/2747063/na ... nuta-pista
Buka je tu manja nego u blokovima gde ti lete iznad glave, ovde su uvek negde sa strane...Buka je i na Kanarevom, pa i kod mene na Miljakovcu tri, iako jje to sletni koridor.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697229#p697229:4c4hqwex je napisao(la):
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 5.713
- Pohvaljen
- 6.910
Veruj mi da buka na KB nije zanemarljiva. Par puta, kad su oni teretni avioni s oružjem išli, budili su ceo kraj.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697241#p697241:23lc5d1v je napisao(la):
Što podzemna stanica? Da bi bilo skuplje?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697232#p697232:1z3cf0c2 je napisao(la):varos kapija » Fri Jan 10, 2020 1:54 pm[/url]":1z3cf0c2]Na aerodromu Nikola Tesla planirano proširenje terminala - Gradiće se i umetnuta pista, hotel, tržni centar, podzemna stanica BG voza...
https://www.ekapija.com/news/2747063/na ... nuta-pista
O tome je trebalo razmišljati bukvalno u trenutku gradnje aerodroma da se napravi koridor za prugu. Zaprepašćujuće je koliko je Beograd neplanski građen posle rata. NBG je izuzetak, mada i tu ima par ozbiljnih propusta.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697316#p697316:3tqn48w7 je napisao(la):
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.759
- Pohvaljen
- 15.895
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697348#p697348:2bz4bc0s je napisao(la):
Nažalost 1962 kad se gradio novi aerodrom nije još bio u planu ni novi železnički cvor, ni gradska železnica pa otud i izostanak planiranja zeleznice na aerodromu.
Sve mi se nešto dok čitam vrti Capitol park Rakovica u glavi na poziciji pored aerodroma... Kakav će oni cirkus da naprave umesto pravog Evropskog aerodroma... A još ovo za stambeni kompleks...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697297#p697297:2l78sikf je napisao(la):wk_ » Pet Jan 10, 2020 6:56 pm[/url]":2l78sikf]Što podzemna stanica? Da bi bilo skuplje?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697232#p697232:2l78sikf je napisao(la):varos kapija » Fri Jan 10, 2020 1:54 pm[/url]":2l78sikf]Na aerodromu Nikola Tesla planirano proširenje terminala - Gradiće se i umetnuta pista, hotel, tržni centar, podzemna stanica BG voza...
https://www.ekapija.com/news/2747063/na ... nuta-pista
Trenutno su najpopularnije gradske lokacije pored glavnih gradskih bulevara a neki i pored bulevara i pored pruge. Zamisli koliko će tek da bude popularna lokacija pored samog aerodroma![url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697365#p697365:omez452a je napisao(la):Stefan BB » Fri Jan 10, 2020 10:04 pm[/url]":omez452a]Sve mi se nešto dok čitam vrti Capitol park Rakovica u glavi na poziciji pored aerodroma... Kakav će oni cirkus da naprave umesto pravog Evropskog aerodroma... A još ovo za stambeni kompleks...[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697297#p697297:omez452a je napisao(la):wk_ » Pet Jan 10, 2020 6:56 pm[/url]":omez452a]Što podzemna stanica? Da bi bilo skuplje?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697232#p697232:omez452a je napisao(la):varos kapija » Fri Jan 10, 2020 1:54 pm[/url]":omez452a]Na aerodromu Nikola Tesla planirano proširenje terminala - Gradiće se i umetnuta pista, hotel, tržni centar, podzemna stanica BG voza...
https://www.ekapija.com/news/2747063/na ... nuta-pista
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 14.759
- Pohvaljen
- 15.895
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697359#p697359:nd8kcddd je napisao(la):
To je bila neka ideja, tek su 1969te počeli ozbiljno da se bave tim.
peper.mint
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.11.2019.
- Poruke
- 986
- Pohvaljen
- 1.885
Plan detaljne regulacije aerodroma uglavnom potvrđuje moje ranije prognoze: neće biti prave druge piste ni kompletno novog terminala do kraja koncesije 2043 godine. Ono što je novo je da je planirano da će Muzej dobiti novi hangar za velike avione, pretpostavljam civilne. :kk:
Novo je i da se proširenje postojećeg terminala završava tek 2026 godine :notok:
Za razliku od mišljenja nekih prognozera, proširenje terminala nije isto što i šoping mol, jer će sve te radnje po planu biti u zoni između aerodroma i auto puta. Da li je pametno staviti outlet mol na isti put koji vodi do aerodroma? Nije, evo primera iz Vankuvera gde su napravili istu grešku. Kada su udarni dani za šoping kao što je 26 decembar (Boxing Day), putnici ne mogu da stignu na vreme na let zbog navale na outlet mol koje je odmah pre aerodroma na istom prilaznom putu:
https://youtu.be/Bzj9a_7JkNQ?t=21
Plan je potvrdio i oblik terminalskog proširenja. U suštini je slično mojoj ranijoj slici, dakle veliki produžetak C hodnika (sa platformom i avionima na OBE strane tog produžetka C hodnika) i proširenjem postojećeg terminala otprilike na mestu sadašnjeg parkinga ispred T2. Umesto trouglastog oblika kako sam očekivao, oblik je otprilike dodatni trougao koji je nastavlja u polukrug. Neće se mnogo produžavati A gejtovi, ako se uopšte budu produžavali. Na slici je produženi i prošireni terminal tamno plave boje kakav treba da bude 2026. Stajanke su ružičaste boje:
Novo je i da se proširenje postojećeg terminala završava tek 2026 godine :notok:
Za razliku od mišljenja nekih prognozera, proširenje terminala nije isto što i šoping mol, jer će sve te radnje po planu biti u zoni između aerodroma i auto puta. Da li je pametno staviti outlet mol na isti put koji vodi do aerodroma? Nije, evo primera iz Vankuvera gde su napravili istu grešku. Kada su udarni dani za šoping kao što je 26 decembar (Boxing Day), putnici ne mogu da stignu na vreme na let zbog navale na outlet mol koje je odmah pre aerodroma na istom prilaznom putu:
https://youtu.be/Bzj9a_7JkNQ?t=21
Plan je potvrdio i oblik terminalskog proširenja. U suštini je slično mojoj ranijoj slici, dakle veliki produžetak C hodnika (sa platformom i avionima na OBE strane tog produžetka C hodnika) i proširenjem postojećeg terminala otprilike na mestu sadašnjeg parkinga ispred T2. Umesto trouglastog oblika kako sam očekivao, oblik je otprilike dodatni trougao koji je nastavlja u polukrug. Neće se mnogo produžavati A gejtovi, ako se uopšte budu produžavali. Na slici je produženi i prošireni terminal tamno plave boje kakav treba da bude 2026. Stajanke su ružičaste boje:
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.118
- Pohvaljen
- 41.344
Ne sviđa se ovo sa umetnutom pistom meni. Trebalo je da naprave regularnu, gde je i planirano, i blizu nje kargo i možda GA i VIP terminal, pa nek je ispočetka samo te kategorije koriste, izvan špiceva, građevinskih radova ili nepredviđenih okolnosti.
I da su dobili stotinak miliona evra manje za koncesiju, verujem da je to dugoročno bolje od ovog budženja.
I da su dobili stotinak miliona evra manje za koncesiju, verujem da je to dugoročno bolje od ovog budženja.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.751
- Pohvaljen
- 37.737
Izvor: Beobuild.rs
Plan za razvoj aerodroma Nikola Tesla
Prošlo je skoro dve godine od potpisivanja ugovora o koncesiji na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” i nešto više od godinu dana kako je francuska kompanija “Vinci Airports” preuzela upravljanje nad ovim strateškim objektom. Za finansijsku naknadu od 500 miliona evra, najveća srpska vazdušna luka predata je na 25-godišnje upravljanje, sa planiranim investicijama od oko 732 miliona evra tokom celokupnog trajanja koncesije. To znači da će se tokom koncesije investirati u proseku oko 30 miliona evra godišnje, što je značajno manje od godišenjeg neto profita koje je Aerodrom “Nikola Tesla” stvarao pre koncesije. Uz minimalne investicije, strani koncesionar je obavezan da uplaćuje i godišnju koncesionu naknadu, koja će varirati u zavisnosti od knjigovodstvenih rezulatata, a može da iznosi od 4 do 15 miliona evra godišnje tokom narednih 25 godina. Za sumu planiranih investicija biće potrebno značajno unaprediti aerodromske kapacitete, kako bi se sa 5 dosegla cifra od 15 miliona putnika godišnje do 2043. godine.
Prema najavama francuske kompanije, samo u prvih pet godina koncesije planirana je sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, izgradnja novih rulnih staza i rekonstrukcija pomoćnih, kao i izgardnja brzih izlaza sa piste, rekonfiguracija terminala i izgradnja novih objekata. Jedan od preduslova za razvoj novih kapaciteta, kao i pratećih komercijalno-logističkih sadržaja jeste usvajanje Plana detaljne regulacije za kompleks aerodroma “Nikola Tesla”, a upravo je nacrt tog dokumenta trenutno izložen na javnom uvidu u zgradi Gradske uprave (Ulica 27. marta br. 43-45 (u suterenu)).
Plan detaljne regulacije kao i izveštaj uticaja plana na životnu sredinu, dokumenti su koji će stvoriti preduslove za razvoj aerodromskog kompleksa, ali isto tako daju i program namena za mnogo šire područje. Jedan od najvažnijih aspekata ovog plana jeste činjenica da je njime obuhvaćeno i 250 hekatara nove velike privredno-komercijalne zone južno od autoputa E75, kao i razvoj pripadajuće putne i železničke infrastrukture. U okviru plana formirana je i Zona budućeg razvoja aerodroma, gde se na čak 608 hekatara planiraju druga pista i novi terminal, železnička stanica, prateći sadržaji i zaštitni zeleni pojas. Zanimljivo je da zemljište rezervisano za budući razvoj aerodroma, koje se nalazi u okviru zone 5, podrazumeva razvoj novih sadržaja tek nakon isticanja koncesije, odnosno u periodu posle 2043. godine. Posebno ako imamo u vidu da se Zona budućeg razvoja uopšte ne nalazi u okviru koncesione zone. Drugim rečima, nacrt ovog plana ukazuje da koncesionar neće graditi novi terminal, već samo realizovati dogradnju i rekonstrukciju na postojećim kapacitetima.
Ceo prostor obuhvaćen planom iznosi preko 1870 hektara, a u odnosu na planirane namene podeljen je u 5 zona. Otključavajući potencijale zemljišta duž autoputa, ovaj plan treba da reguliše i ogroman deficit pratećih sadržaja, pa su za te namene odvojene dve komercijalne zone, jedna višeg i jedna nižeg ranga. Zona 1 nalazi se zapadno od pristupnog puta i predstavlja privredno-komercijalnu zonu sa sadržajima vezanim za transportnu delatnost, kao što su logistika, špedicija, skladištenje i sl. Zona 2 je isto komercijalna, nalazi se istočno od pristupnog puta, ali je višeg reda i pretpostavlja gradnju komercijalnih atrakcija. U ovoj zoni će se nalaziti putnički sadržaji, maloprodajni i outlet centri, hoteli, izložbeni saloni, kongresni centri, poslovni parkovi itd. U okviru Zone 2 nalaziće se i posebno izdvojen komepleks Muzeja Vazduhoplovstva.
Za razvoj velike privredno-komercijalne zone duž autoputa bilo je potrebno unaprediti pristup, pa je planom predviđena totalna rekonstrukcija petlje “Aerodrom” u profil pune deteline, kao i izgradnja širokog bulevara koji će povezati Autoput sa Vojvođanskom ulicom. Centralna saobraćajnica planirana je sa po tri trake za svaki pravac, a na kružnim tokovima vozila će se isključivati ka privrednim zonama i ostalim pratećim sadržajima. Planirana je i sekundarna ulična mreža koja će presecati komercijalne zone i deliti ih na manje blokove. U okviru kompleksa nalaziće se i železnički koridor, gde bi se sa Zemunske stanice izdvajao kolosek za aerodrom, koji bi podzemnom trasom ispod autoputa stizao do putničkih terminala. Podzemna železnička stanica nalaziće se u zoni 5 (zona budućeg razvoja), a linija bi dalje nastavljala do Surčina i planiranog kompleksa Nacionalnog stadiona.
Izgradnja umetnute sletne piste planirana je kao prelazno rešenje koje treba da omogući kompletnu rekonstrukciju postojece PSS. Master planom je predviđena izgradnja tzv. "umetnute" PSS na poziciji između postojeće piste i paralelne rulne staze, koja bi tokom perioda rekonstrukcije PSS 1 preuzela funkciju piste, a nakon toga bi služila kao paralelna rulna staza. Naravno, ona bi i kasnije mogla biti korišćena kao PSS ako postojeća iz nekog razloga nije u funkciji.
Sve u svemu, fokus plana je na formiranju novih komercijalnih zona i izgradnji infrastrukture, dok u pogledu razvoja aerodroma ovaj dokument čak i smanjuje očekivanja. Ostaje da vidimo dinamiku kapitalnih investicija francuskog koncesionara, kao i detalje master plana za kompleks koji je verifikovan sredinom avgusta prošle godine.
Plan za razvoj aerodroma Nikola Tesla
Prošlo je skoro dve godine od potpisivanja ugovora o koncesiji na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” i nešto više od godinu dana kako je francuska kompanija “Vinci Airports” preuzela upravljanje nad ovim strateškim objektom. Za finansijsku naknadu od 500 miliona evra, najveća srpska vazdušna luka predata je na 25-godišnje upravljanje, sa planiranim investicijama od oko 732 miliona evra tokom celokupnog trajanja koncesije. To znači da će se tokom koncesije investirati u proseku oko 30 miliona evra godišnje, što je značajno manje od godišenjeg neto profita koje je Aerodrom “Nikola Tesla” stvarao pre koncesije. Uz minimalne investicije, strani koncesionar je obavezan da uplaćuje i godišnju koncesionu naknadu, koja će varirati u zavisnosti od knjigovodstvenih rezulatata, a može da iznosi od 4 do 15 miliona evra godišnje tokom narednih 25 godina. Za sumu planiranih investicija biće potrebno značajno unaprediti aerodromske kapacitete, kako bi se sa 5 dosegla cifra od 15 miliona putnika godišnje do 2043. godine.
Prema najavama francuske kompanije, samo u prvih pet godina koncesije planirana je sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, izgradnja novih rulnih staza i rekonstrukcija pomoćnih, kao i izgardnja brzih izlaza sa piste, rekonfiguracija terminala i izgradnja novih objekata. Jedan od preduslova za razvoj novih kapaciteta, kao i pratećih komercijalno-logističkih sadržaja jeste usvajanje Plana detaljne regulacije za kompleks aerodroma “Nikola Tesla”, a upravo je nacrt tog dokumenta trenutno izložen na javnom uvidu u zgradi Gradske uprave (Ulica 27. marta br. 43-45 (u suterenu)).
Plan detaljne regulacije kao i izveštaj uticaja plana na životnu sredinu, dokumenti su koji će stvoriti preduslove za razvoj aerodromskog kompleksa, ali isto tako daju i program namena za mnogo šire područje. Jedan od najvažnijih aspekata ovog plana jeste činjenica da je njime obuhvaćeno i 250 hekatara nove velike privredno-komercijalne zone južno od autoputa E75, kao i razvoj pripadajuće putne i železničke infrastrukture. U okviru plana formirana je i Zona budućeg razvoja aerodroma, gde se na čak 608 hekatara planiraju druga pista i novi terminal, železnička stanica, prateći sadržaji i zaštitni zeleni pojas. Zanimljivo je da zemljište rezervisano za budući razvoj aerodroma, koje se nalazi u okviru zone 5, podrazumeva razvoj novih sadržaja tek nakon isticanja koncesije, odnosno u periodu posle 2043. godine. Posebno ako imamo u vidu da se Zona budućeg razvoja uopšte ne nalazi u okviru koncesione zone. Drugim rečima, nacrt ovog plana ukazuje da koncesionar neće graditi novi terminal, već samo realizovati dogradnju i rekonstrukciju na postojećim kapacitetima.
Ceo prostor obuhvaćen planom iznosi preko 1870 hektara, a u odnosu na planirane namene podeljen je u 5 zona. Otključavajući potencijale zemljišta duž autoputa, ovaj plan treba da reguliše i ogroman deficit pratećih sadržaja, pa su za te namene odvojene dve komercijalne zone, jedna višeg i jedna nižeg ranga. Zona 1 nalazi se zapadno od pristupnog puta i predstavlja privredno-komercijalnu zonu sa sadržajima vezanim za transportnu delatnost, kao što su logistika, špedicija, skladištenje i sl. Zona 2 je isto komercijalna, nalazi se istočno od pristupnog puta, ali je višeg reda i pretpostavlja gradnju komercijalnih atrakcija. U ovoj zoni će se nalaziti putnički sadržaji, maloprodajni i outlet centri, hoteli, izložbeni saloni, kongresni centri, poslovni parkovi itd. U okviru Zone 2 nalaziće se i posebno izdvojen komepleks Muzeja Vazduhoplovstva.
Za razvoj velike privredno-komercijalne zone duž autoputa bilo je potrebno unaprediti pristup, pa je planom predviđena totalna rekonstrukcija petlje “Aerodrom” u profil pune deteline, kao i izgradnja širokog bulevara koji će povezati Autoput sa Vojvođanskom ulicom. Centralna saobraćajnica planirana je sa po tri trake za svaki pravac, a na kružnim tokovima vozila će se isključivati ka privrednim zonama i ostalim pratećim sadržajima. Planirana je i sekundarna ulična mreža koja će presecati komercijalne zone i deliti ih na manje blokove. U okviru kompleksa nalaziće se i železnički koridor, gde bi se sa Zemunske stanice izdvajao kolosek za aerodrom, koji bi podzemnom trasom ispod autoputa stizao do putničkih terminala. Podzemna železnička stanica nalaziće se u zoni 5 (zona budućeg razvoja), a linija bi dalje nastavljala do Surčina i planiranog kompleksa Nacionalnog stadiona.
Izgradnja umetnute sletne piste planirana je kao prelazno rešenje koje treba da omogući kompletnu rekonstrukciju postojece PSS. Master planom je predviđena izgradnja tzv. "umetnute" PSS na poziciji između postojeće piste i paralelne rulne staze, koja bi tokom perioda rekonstrukcije PSS 1 preuzela funkciju piste, a nakon toga bi služila kao paralelna rulna staza. Naravno, ona bi i kasnije mogla biti korišćena kao PSS ako postojeća iz nekog razloga nije u funkciji.
Sve u svemu, fokus plana je na formiranju novih komercijalnih zona i izgradnji infrastrukture, dok u pogledu razvoja aerodroma ovaj dokument čak i smanjuje očekivanja. Ostaje da vidimo dinamiku kapitalnih investicija francuskog koncesionara, kao i detalje master plana za kompleks koji je verifikovan sredinom avgusta prošle godine.
razgradjevinar
Advanced
- Učlanjen(a)
- 22.08.2010.
- Poruke
- 2.046
- Pohvaljen
- 3.282
igore, da li ovo znaci, posto je podzemna stanica planirana tek za 5 fazu(zonu), i da u sledecih 25 godina nece biti nikakve zeleznicke veze aerodroma i grada? da li to dalje implicira i da je prica o nacionalnom stadionu u surcinu, tj prica o pruzi do njega koja bi ujedno povezala aerodrom sa gradom, svesno laganje naroda?
peper.mint
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.11.2019.
- Poruke
- 986
- Pohvaljen
- 1.885
Igore, izjave Vansija da će proširenje postojećeg terminala biti gotovo u prvih pet godina koncesije treba uzeti sa rezervom iz sledećih razloga. Prvo, već je prošla prva godina koncesije bez velike gradnje. Drugo, Vansi do sada nije bio transparentan kad je u pitanju predstavljanje detaljnih planova i rendera, čak se može reći da su prikazali minimum informacija. Treće, u dokumentu 005_SPU_AERODROM NT VAR II.pdf koji je deo objavljenog Plana regulacije, na strani 70 koja govori o uticaju na mikroklimu, potkrala se sledeća informacija koja potvrđuje da postojeći terminal neće biti proširen u prvih pet godina koncesije već tek 2026:
Даље, ниво емисије наставиће да пада када буде успостављен систем за управљање енергијом заједно са ЛЕД осветљењем. Након тога, ниво CO2 нагло расте зато што ће доћи до проширења терминала 2026. године. Током година, до краја концесије, емисије ће имати тенденцију спорог раста услед повећања обима саобраћаја.
Даље, ниво емисије наставиће да пада када буде успостављен систем за управљање енергијом заједно са ЛЕД осветљењем. Након тога, ниво CO2 нагло расте зато што ће доћи до проширења терминала 2026. године. Током година, до краја концесије, емисије ће имати тенденцију спорог раста услед повећања обима саобраћаја.
- Učlanjen(a)
- 10.01.2007.
- Poruke
- 18.751
- Pohvaljen
- 37.737
Pruga u tom delu pripada celini V, međutim mislim da predviđaju faznu ralizaciju. Izdvajam par bitnih pasusa koji se tiču železnice.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697578#p697578:33yy2xoe je napisao(la):
peper.mint
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 12.11.2019.
- Poruke
- 986
- Pohvaljen
- 1.885
Zaboravih da kažem da sam u istom dokumentu, na strani 20 našao šta sve planiraju da prošire na Muzeju Vazduhoplovstva:
Планом је предвиђена изградња хангара за велике експонате, радионице, новог простора за изложбу на отвореном и реконструкција паркинг површина за посетиоце и запослене у циљу унапређења и повећања капацитета за паркирање.
Hangar je za civilne avione kao što je Karavela, 737, 727 i nadam se da će nabaviti makar deo nekog DC10 što bi bila prava stvar. Još ako bi ubacili nekoliko dodatnih atrakcija kao što je ovaj simulator leta: http://www.brogent.com/en/product-i-ride.html
Možda zato Vesić hoće Muzej, postao bi prava turistička atrakcija za Beograd.
Планом је предвиђена изградња хангара за велике експонате, радионице, новог простора за изложбу на отвореном и реконструкција паркинг површина за посетиоце и запослене у циљу унапређења и повећања капацитета за паркирање.
Hangar je za civilne avione kao što je Karavela, 737, 727 i nadam se da će nabaviti makar deo nekog DC10 što bi bila prava stvar. Još ako bi ubacili nekoliko dodatnih atrakcija kao što je ovaj simulator leta: http://www.brogent.com/en/product-i-ride.html
Možda zato Vesić hoće Muzej, postao bi prava turistička atrakcija za Beograd.