Trolejbusi
- Začetnik teme igorst
- Datum pokretanja
Poslali smo praznične “čestitke” gradonačelniku Beograda, zameniku gradonačelnika i sekretaru za javni prevoz. Sve najbolje u Novoj godini žele im građani okupljeni oko inicijative “Vratimo trolu 28” i podsećamo ih na obećanja o sastanku kao i na našu peticiju na koju nisu još odgovorili.
:kk:
:kk:
Колико нас овде је живело у СФРЈ и колико може да прича на основу објективних података?
Фап је производио камионе и компоненте по МБ лиценци. Константно је пратио, свесно каснећи једну генерацију, сва технолошка и дизајнерска унапређења до распада земље 1991 (кабине, мењачи, осовине, кочнице, неки мотори, низ ситних компоненти...) У систему Фап-Фамос у Скопљу до рата се прави аутобус идентичан, готово ништа мање квалитетан, Мерцедесовом O303 - S315. Креће распад земље, рат, санкције, инфлација... таман кад је требало спремати нову генерацију. Након тога, више ништа није било као пре, више није било могуће организовати озбиљну производњу.
Застава 1971. почиње да прави одбачену каросеријску варијанту Ф128 ( лиценцно) који је 1968. био ауто године у Европи. Тадашњи модели трајали су десетак година и до почетка осамдесетих били су, уз извесна техничкоестетска унапређења у тренду и технолошки и визуелно.
Увођење југа у производњу - варијанта 127, одлаже рад на наследнику. Спремало се гашење фиће крајем 1985 и требало је направити мали аутомобил и 1981.излази југо. То је био приоритет. Производња је на максимуму (преко 200 000 годишње). Потражња је у другој половини осамдесетих огромна и то фабрици опет одузима простор за увођење новог модела. 1986. представљају флориду, модел опет пореклом од Фијата. Овог пута је то тада актуелни типо. Југо и 101 се толико траже да се чекају месецима. Фабрика и добављачи су изнад капацитета. ДМБ, произвођач мотора спремио је замену већ времешног мотора Д128 мотором фајер од 1000, и за флориду 1,4. Одлаже се увођење флориде у производњу, јер треба на свим позицијама подтичи квалитет прве уградње и направити капацитете. Кад се стекну услови и створи простор за њу, почињу предратни политички проблеми са добављачима из остатка СФРЈ. Српски произвођачи не могу да брзо освоје нове позиције ни да постигну квалитет. Онда долази 1992.и санкције и за српску привреду крај. Сваки наставак живвота 1996.био је раван чуду. 1999.је заковала ковчег. До лета 1990. Заставина возила су сасвим коректна. Проблеми и лоша репутација долазе после када су склапани од делова којекуда скупљених.
Много се о СФРЈ привреди прича на основу предрасуда и мањка знања.
Тај систем је педестих болно схватио оно што овај још није - да о стручним питањима морају да одлучују стручни људи. Они су схватили да је најбоље, кад већ немаш своје, купити туђе знање, а онда се на њему учити и унапређивати.
Сва цојна техника СФРЈ била је заснована на совјетској, а онда је овде убрзо копирана и унапређивана. Ми смо били пилитички "између" и имали смо посредно-непосредно приступ обема странама. Ево примера који ми је јако познат: шездесетих смо купили опрему за батаљон понтоњерије са понтонима, реморкерима, одговарајучим камионима, инжењеријском опремом (Обреновац, касније прекомандован у Загреб). Почетком седамдесетих све је унапређено и произведено у домаћој варијанти и опремљено неколико батаљона.
Политичка криза после Титове смрту изазвала је почетком осамдесетих економску. Она је успирила привредни раст и увођење технолошких промена. Таман кад се изађе из тога, само неколико година касније, долази нова криза и смрт СФРЈ, а са њом и њене привреде, састављене од међусобно чврсто увезаних предузећа расутих од Вардара до Триглава. У новом окружењу ни једна новонастала појединачна привреда се није добро снашла. Сада најбоље функционише Словенија јер није имала рат на својој територији и која је имала мало тешке индустрије па се лако преорјентисала. Томоса випе нема, ТАМ се угасио, Фруктал је сенка...Функционише флексибилна лака индустрија. Пола државе живи од луке Копар која је такође развијена у доба СФРЈ.
Зато, када се о СФРЈ пише, треба имати у виду и ове чињенице. Није то баш све било црно и лоше. Напротив!
Фап је производио камионе и компоненте по МБ лиценци. Константно је пратио, свесно каснећи једну генерацију, сва технолошка и дизајнерска унапређења до распада земље 1991 (кабине, мењачи, осовине, кочнице, неки мотори, низ ситних компоненти...) У систему Фап-Фамос у Скопљу до рата се прави аутобус идентичан, готово ништа мање квалитетан, Мерцедесовом O303 - S315. Креће распад земље, рат, санкције, инфлација... таман кад је требало спремати нову генерацију. Након тога, више ништа није било као пре, више није било могуће организовати озбиљну производњу.
Застава 1971. почиње да прави одбачену каросеријску варијанту Ф128 ( лиценцно) који је 1968. био ауто године у Европи. Тадашњи модели трајали су десетак година и до почетка осамдесетих били су, уз извесна техничкоестетска унапређења у тренду и технолошки и визуелно.
Увођење југа у производњу - варијанта 127, одлаже рад на наследнику. Спремало се гашење фиће крајем 1985 и требало је направити мали аутомобил и 1981.излази југо. То је био приоритет. Производња је на максимуму (преко 200 000 годишње). Потражња је у другој половини осамдесетих огромна и то фабрици опет одузима простор за увођење новог модела. 1986. представљају флориду, модел опет пореклом од Фијата. Овог пута је то тада актуелни типо. Југо и 101 се толико траже да се чекају месецима. Фабрика и добављачи су изнад капацитета. ДМБ, произвођач мотора спремио је замену већ времешног мотора Д128 мотором фајер од 1000, и за флориду 1,4. Одлаже се увођење флориде у производњу, јер треба на свим позицијама подтичи квалитет прве уградње и направити капацитете. Кад се стекну услови и створи простор за њу, почињу предратни политички проблеми са добављачима из остатка СФРЈ. Српски произвођачи не могу да брзо освоје нове позиције ни да постигну квалитет. Онда долази 1992.и санкције и за српску привреду крај. Сваки наставак живвота 1996.био је раван чуду. 1999.је заковала ковчег. До лета 1990. Заставина возила су сасвим коректна. Проблеми и лоша репутација долазе после када су склапани од делова којекуда скупљених.
Много се о СФРЈ привреди прича на основу предрасуда и мањка знања.
Тај систем је педестих болно схватио оно што овај још није - да о стручним питањима морају да одлучују стручни људи. Они су схватили да је најбоље, кад већ немаш своје, купити туђе знање, а онда се на њему учити и унапређивати.
Сва цојна техника СФРЈ била је заснована на совјетској, а онда је овде убрзо копирана и унапређивана. Ми смо били пилитички "између" и имали смо посредно-непосредно приступ обема странама. Ево примера који ми је јако познат: шездесетих смо купили опрему за батаљон понтоњерије са понтонима, реморкерима, одговарајучим камионима, инжењеријском опремом (Обреновац, касније прекомандован у Загреб). Почетком седамдесетих све је унапређено и произведено у домаћој варијанти и опремљено неколико батаљона.
Политичка криза после Титове смрту изазвала је почетком осамдесетих економску. Она је успирила привредни раст и увођење технолошких промена. Таман кад се изађе из тога, само неколико година касније, долази нова криза и смрт СФРЈ, а са њом и њене привреде, састављене од међусобно чврсто увезаних предузећа расутих од Вардара до Триглава. У новом окружењу ни једна новонастала појединачна привреда се није добро снашла. Сада најбоље функционише Словенија јер није имала рат на својој територији и која је имала мало тешке индустрије па се лако преорјентисала. Томоса випе нема, ТАМ се угасио, Фруктал је сенка...Функционише флексибилна лака индустрија. Пола државе живи од луке Копар која је такође развијена у доба СФРЈ.
Зато, када се о СФРЈ пише, треба имати у виду и ове чињенице. Није то баш све било црно и лоше. Напротив!
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.183
- Pohvaljen
- 2.598
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699178#p699178:3979il8r je napisao(la):
Tačno. Dok ih nisu preuzeli Kinezi imali su šansu makar da se vrate na ono što im je nekada davno dobro išlo - licencnu proizvodnju ili alternativno da naprave sami kvalitetan proizvod. Ikarbus dok je u kineskim rukama ne može ništa a otkup licence od bilo kog proizvođača biće moguć samo ukoliko ga preuzme grad - bilo koja vlast.
Mada džaba licenca ako disciplina kontrole kvaliteta nije na mestu.
https://www.flickr.com/photos/32322040@N06/32937718752/
^^^NG/NLxx3, jedan Merkavim, Drugi Haargaz. Kakav crni M.A.N.
Dobro ajde da ne preterujem s licencama samo kvalitetnijim komponentama uz adekvatnu kontrolu kvaliteta moguće je napraviti nešto pristojno bilo na bilo kojoj šasiji - bilo u vidu sopstvene samonoseće karoserije. Ovo poslednje važi za bilo kakav pogon što uključuje i trolejbuse.
Da se nadovežem i na branikov post.
Po meni jedna od najvećih greškaka bivše Juge jeste bio fokus na uvozu (tada) sovjetskih trola, (tada) čehoslovačkih tramvaja, odnosno litvanskih vozova iako je domaća industrija mogla isporučiti kvalitetnije ali i skuplje proizvode. Sada skrnave Ikarbus zbog nekih Belorusa, Turaka i Kineza iz potpuno istih razloga - cene ili bratstva i jedinstva dok ta druga strana baš kao i u prošlosti ima na umu samo jedno - sopstveni interes.
Ma rekoh već ista meta - isto odstojanje. Uloge iste, glumci različiti igraju u drugom terminu.
Dart
Advanced
- Učlanjen(a)
- 13.09.2018.
- Poruke
- 2.986
- Pohvaljen
- 3.990
Kinezi nisu još preuzeli Ikarbus, a pošto sve ide kilavo pitanje je da li će nešto biti od toga...
https://www.blic.rs/biznis/od-fabrike-v ... -i/sz7clml
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz ... h-problema
https://www.blic.rs/biznis/od-fabrike-v ... -i/sz7clml
https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz ... h-problema
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.068
>Po meni jedna od najvećih greškaka bivše Juge jeste bio fokus na uvozu (tada) sovjetskih trola, (tada) čehoslovačkih tramvaja, odnosno litvanskih >vozova iako je domaća industrija mogla isporučiti kvalitetnije ali i skuplje proizvode
Objasnicu vam zasto je to bilo tako. SFRJ je imala veliki suficit u izvozu robe siroke potyrosnje u SSSR. I ne samo takve robe, vec i nekih masina itd.
Pojavio se ogroman klirinski ug SSSR-a prema nama.
Klirinski dug se uglavnom pokrivao robom.
SFRJ je geldala kakvom robom moze da pokrije taj dug. Obicno smo uvozili oruzje od njih, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zato su gledali da uvezu bilo sta upotrebljivo iz Istocnog bloka, odnosno SSSR,
Njihovi trolejbusi su bili prilicno upotrebljivi i zato su i uvozeni.
Objasnicu vam zasto je to bilo tako. SFRJ je imala veliki suficit u izvozu robe siroke potyrosnje u SSSR. I ne samo takve robe, vec i nekih masina itd.
Pojavio se ogroman klirinski ug SSSR-a prema nama.
Klirinski dug se uglavnom pokrivao robom.
SFRJ je geldala kakvom robom moze da pokrije taj dug. Obicno smo uvozili oruzje od njih, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zato su gledali da uvezu bilo sta upotrebljivo iz Istocnog bloka, odnosno SSSR,
Njihovi trolejbusi su bili prilicno upotrebljivi i zato su i uvozeni.
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.183
- Pohvaljen
- 2.598
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699365#p699365:31dcxzb4 je napisao(la):
Naravno da jesu jer je doneto rešenje. Kako to uvek kod nas biva čeka se pravosnažnost mesecima. Jedino ako političari nešto ne muljaju između redova. Sud je uradio ono najbitnije.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699370#p699370:31dcxzb4 je napisao(la):
Bilo je priče i o tome čini mi se u vezi jednog dela RVR garnitura. Nije mi poznato da su sva vozila na taj način nabavljena.
Interesantno da se posle 2001 zaključno s Trolzama prešlo na Beloruse, takođe zemlje nekadašnje članice bivšeg SSSR. Glavni adut Belkommunmaša na poslednjem tenderu bila je cena. "Kvalitet" znamo kakav je.
Sad Rusi pokušavaju da nam uvale i tramvaje pored fabrike u Kragujevcu. A u vezi Belorusa oni su se u poslednje vreme gurali po tenderima zbog nedostatka Ikarbusa kao konkurenta. Sve tendere bi dobijao Ikarbus da je nudio trole jer ne samo što bi bio konkurentan po ceni već i po činjenici da je domaći proizvođač uz to da mu je matični grad upravo onaj koji je i raspisivao tendere godinama.
Sa istočnim blokom nije bilo klasične trgovine, već kliring - prebijanje, robna razmena. Trgovale su države, a ne firme. Gsp bi trolejbuse kupio od države, naše. U tom preračunavanju vrednosti mi smo dobro prolazili i dolazili do vrlo jeftine robe.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699370#p699370:2z5jo53d je napisao(la):
hiavata
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 19.03.2015.
- Poruke
- 767
- Pohvaljen
- 779
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699286#p699286:digczran je napisao(la):Dart » Thu Jan 16, 2020 10:39 am[/url]":digczran]Ja sam vrlo skeptičan što se tiče Ikarbus trolejbusa, ali moram reći da na Škodinom sajtu postoji skica modela koji liči na Ikarbus.
Idealno za BG, cak je i magla na reklami..
Razumem da se greje, ali zar mu se isplati da svaki čas izlazi da spušta trole?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699613#p699613:3foozije je napisao(la):Daxara » Pet Jan 17, 2020 12:14 pm[/url]":3foozije]#2067 u kvaru, linija 29, Šumice smer ka centru.
Sent from my MI 8 using Tapatalk
