Šta je novo?

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

KizaNoSleep":2iu8zpvk je napisao(la):
Почев од 20. фебруара 2020. године ступиће на снагу измене у реду вожње на појединим линијама БГвоза.

https://tinyurl.com/shvl7hl
Da li je realno da ne postoji polazak iz pravca resnika ka ovci od 16:01 do 17:31.
Velika sramota!!!

Послато са SM-A705FN помоћу Тапатока
 
Ови из Батајнице најбоље прошли променом реда вожње, тачно кад им треба они су растеретили повратак са посла према Земуну, али су жртвовали ред вожње за Ресник... Негде је морало да се запати...
 
Nisam znao da je koncept Talgo 22 predviđen za maksimalnu brzinu do 200km/h. Niskopodni dabldeker s velikim kapacitetom i širinom ulazišta bi onda mogao biti korišćen od strane BMIV (Beogradski Metro i Voz) kako na gradskim, prigradskim, regionalnim trasama tako i na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad.

Interesantan je i ovaj koncept ciriškog S-Bahn voza iz 2013.

Postolja Jakobs tipa uz veliki razmak između centara istih recept su za visoko osovinsko opterećenje mada ga je moguće izmeniti. Recimo da izgleda kao spoj FLIRT-a i KISS-a uz razmak Jakobs postolja max 12m, te da vrata nude svetlu širinu ulazišta najviše 2,5m (srednji modul 50% širi odnosno 3m uz ojačanje protiv sleganja konstrukcije zbog većeg raspona). Drugim rečima mogu tražiti KISS s Jakobs postoljima, kratkim modulima i širokim vratima.

Da nisu ukinuli staru stanicu ta čuda bi mogla pokriti ovakve linije:

S1 Batajnica-Pančevo
S2 Obrenovac-Aerodrom-Mladenovac
S3 Lazarevac-Sajam-Pančevo

R11 Novi Sad-Beograd Centar-Požarevac (na delovima mreže Vmax=200km/h)
R12 Novi Sad-Aerodrom Nikola Tesla (isto kao R11)
R13 Smederevo-Velika Plana
R21 Sremska Mitrovica-Beograd Centar-Velika Plana (na delovima trase Vmax=160km/h)
R22 Sremska Mitrovica-Aerodrom Nikola Tesla (isto kao R21)
R23 Ruma-Šabac (hibrid, singldeker)
R31 Valjevo-Vukov Spomenik-Pančevo
R32 Valjevo-Aerodrom Nikola Tesla-Batajnica

*Svi R na sat vremena, svi S na 15min između 06 i 24h. Kompozicije različite dužine ali istog tipa osim na liniji R23. R linije podeljene u grupe 1, 2 i 3. Druga cifra/treći karakter označava trasu/varijantu. Deonica Zemun-Beograd Centar bi na taj način imala skupa 10 pari vozova na čas izuzev SV polazaka za Suboticu, Šid i međunarodne destinacije, odnosno prolazne vozove od Kragujevca, Niša ka Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici. Elektrifikacijom mreže ka Vršcu bilo bi omogućeno produženje linije R31.

Na taj način bi 39 FLIRT-ova (21 prve i 18 druge serije za čiju je nabavku obezbeđen kredit) pokrilo regionalnu mrežu linija na elektrifikovanim prugama u ostatku zemlje bez ijednog RVR-a.

S3 može ići i preko Vukovog Spomenika ili samo do Prokopa, no to ništa ne menja činjenično stanje da je ukidanjem trase kroz SA već pričinjena nepopravljiva šteta.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712127#p712127:2o45it68 je napisao(la):
Express » Wed Feb 26, 2020 8:20 pm[/url]":2o45it68]R11 Novi Sad-Beograd Centar-Požarevac (na delovima mreže Vmax=200km/h)
Rego vozovi ne idu 200km/h. Nije ekonomski terati voz >160km/h ako je ritam stanica manji od bar 50km.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712127#p712127:2o45it68 je napisao(la):
Express » Wed Feb 26, 2020 8:20 pm[/url]":2o45it68]
R21 Sremska Mitrovica-Beograd Centar-Velika Plana (na delovima trase Vmax=160km/h)
Misliš delić trase od Bataje do Pazove?
 
Pozdrav svima,

Sobzirom da sam promenio posao i trebao bih da radim u blizini Vukovog spomenika. Interesuje me koliko je redovna linija Lazarevac-Resnik-Ovca.
Ja bi trebao da ulazim u Rakovici i idem do Vuka.
U jutarnjim satima pise da ide na pola sata pa me interesuje koliko se postuje red voznji?

Hvala unapred na odgovoru.
 
Ја никада нисам имао проблема, возови тачни и стиже се за највише 10 мин.

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока
 
Kašnjenja su veoma retka i minimalna,ako ih ima.
Da li će se desiti u budućnosti? Naravno da hoće, ali to je neminovnost. Ne postoji 100% pouzdan sistem bilo gde u svetu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712600#p712600:27jtfetv je napisao(la):
Pendolino » 28 Feb 2020 09:02 am[/url]":27jtfetv]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712127#p712127:27jtfetv je napisao(la):
Express » Wed Feb 26, 2020 8:20 pm[/url]":27jtfetv]R11 Novi Sad-Beograd Centar-Požarevac (na delovima mreže Vmax=200km/h)
Rego vozovi ne idu 200km/h. Nije ekonomski terati voz >160km/h ako je ritam stanica manji od bar 50km.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=712127#p712127:27jtfetv je napisao(la):
Express » Wed Feb 26, 2020 8:20 pm[/url]":27jtfetv]
R21 Sremska Mitrovica-Beograd Centar-Velika Plana (na delovima trase Vmax=160km/h)
Misliš delić trase od Bataje do Pazove?

Mislio sam na komuter velike brzine koji sve više dobija zalet u svetu. Ka tome se teži. Izaziva policentrične konurbacije - gusto naseljene regione koji će u budućnosti predstavljati "ekonomske fabrike". To što SrbijaVoz nije u skladu s Prostornim Planom Republike Srbije predstavlja posebnu priču. Prvo su lokalne vozove nazivali putničkim iako se ne sećam da su brzi ikad prevozili veću st*ku od ostalih. Nakon toga su ih prekrstili u regionalne iako ima i interregionalnih linija sa istom oznakom (koje naravno da nisu adekvatno obeležene kao IR), uz to označili ih sa RE (u Nemačkoj označava Regio Express).

S tim u vezi kratki funkcionalno gledano ICE segment moguće je brendirati zajedno s ostalim linijama (Regio) te da bude u istom pojednostavljenom low cost sistemu naplate. Upravo sa stanovišta ekonomičnosti Japanci grade nove Shinkansen linije sa sve manjim međustaničnim rastojanjima (što savremena tehnologija omogućava), osim naravno magleva koji treba da vrši funkciju evropskih pruga koje se po modelu poslovanja bitno razlikuju od japanskih (alternativa regionalnim letovima umesto komuterske železnice veoma velike brzine).

Nekoliko primera:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=OW2rJDDpQXA[/youtube]

Hokuriku Shinkansen Tsurugi deonicu Toyama > Shin-Takaoka L=18,9km prešao za 8min. Annaka-Haruna > Tsuruga L=447,6km, 18 stanica, 17 međustaničnih rastojanja na prosečnoj udaljenosti L=26,32km. Toyama-Tsuruga (produženje Tsurugija) biće u proseku svega 22,4km. Ovo je indikacija komuterske orijentisanosti istema.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=lT4_b6yO-jk[/youtube]

Tokaido Shinkansen Kodama relaciju Atami > Shin-Fuji L=23,7km (po GPS 23,5) prešao za 09:14 pri Vav=144,8km/h uz Vmax=272km/h. Kodama je lokalni voz u Shinkansen sistemu (staje na sve stanice pri čemu imeđu svake postiže najmanje 230km/h). Za razliku od Kodame Hikari je semi-rapid/ubrzani, a Nozomi rapid/brzi.

https://global.jr-central.co.jp/en/info ... d_0220.pdf

Atami > Mishima L=15,9km, t=8min. Primera radi u pitanju je rastojanje ekvivalentno relaciji Novi Beograd-Batajnica.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=JmJ13BTG4iw[/youtube]

Japan nije jedini sa komuterskom brzom prugom. Hong Kong i Shenzhen odlaze korak dalje, ne samo što je deonica Hong Kong West Kowloon-Futian dugačka svega 32km već je još i međunarodna. Interesantno da je maksimalna brzina ograničena na 200km/h kao mera smanjenja troškova gradnje tunela iako voz može da postigne znatno veću brzinu uz dovoljno kratak kočioni put i na duplo kraćoj relaciji

Što se tiče delića trase od Batajnice do Pazove svakako da nešto veća brzina na posmatranoj deonici neće značajno uticati na obrt, međutim ošišaće koji minut na toj deonici. Vremenom će ubrzati i ostale sekcije južno od Beograda tako da veća brzina na ograničenom segmentu više neće biti problem.

Oznaka nije toliko bitna koliko jeste umreženje sistema uz dostupnost većem delu populacije nastanjenoj u neposrednoj blizini stanica, odnosno fider linija. Ukoliko mrežu posmatramo kao nabacotinu prepreka nećemo povećati patronažu. Ljudi ne vole komplikovano putovanje od tačke a do tačke b.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=713404#p713404:2791quml je napisao(la):
rohirrimMSC » 02 Mar 2020 10:34 am[/url]":2791quml]Pozdrav svima,

Sobzirom da sam promenio posao i trebao bih da radim u blizini Vukovog spomenika. Interesuje me koliko je redovna linija Lazarevac-Resnik-Ovca.
Ja bi trebao da ulazim u Rakovici i idem do Vuka.
U jutarnjim satima pise da ide na pola sata pa me interesuje koliko se postuje red voznji?

Hvala unapred na odgovoru.

Isao sam jedno vreme, i voz stize na vreme, jednom sam poludeo jer je otisao par minuta ranije, a od stanice kod premijera treba nekih 7min peske do stanice u rakovici. Treba mu 15tak min do vuka. Odustao sam jer vise imam problem sa putovanjem do stanice,desavalo mi se da cekam nesto k rakovici sa vidikovca vise od 15min! Radim na terazijama pa od vidikovca do rakovice pa voz pa od vuka do terazija ispadne to kad se skupi 45min, a to je gore nego e2 kome treba manje od toga, oko pola sata, al nema cimanja, pesacenja, jurenja za vozom, neizvesnosti dal ce stici prevoz do rakovice. Da prevoz staje na samom mostu i da se spusta od stanice do perona stepeniste bilo bi druga prica, ovako truba. Nema cak ni konkretnog parkinga gde mogu kola da ostavim pa da udjem u stanicu, a mesta kod vrtica i doma zdravlja nikad nema posebno u spicu kad svi nagrnu.
 
Предао сам на време примедбу на план. Мислим на План развоја шинског саобраћаја на јавном увиду од 3.2.2020. до 6.3.2020.

Основна примедба је на или загушење у железничком чвору или некоришћење капацитета због уског грла на два колосека између Железничке станице Нови Београд и Железничке станице Раковица. У случају реализације свих планова имали би 14 пари возова источно од Ж.Ст.Нови Београд и 15 јужно од Ж.Ст. раковица.

Двоколосечне пруге које се користе за чисто приградске железнице могу прихватити до 30 пари возова дневно уколико се приградски возови на периферији система крећу на засебним колосецима. Ако приградска железница има само своју двоколосечну пругу у центру, а на периферији система дели пруге са осталим железничким саобраћајем, могуће је 20 пари возова на сат. Међутим, код двоколосечних деоница градских пруга где исти колосек деле приградски, регионални и брзи возови у много развијенијим земљама у којима се и пруге, и возна средства, и сигнализација одржавају без за Србију уобичајених импровизација, и где не постоји огромни технолошки мањак људских ресурса створен слепим слушањем ММФ-а, делови градских двоколосечних пруга са преко 10 пари возова на сат су главни генератори кашњења на целој железничкој мрежи. Начин на који најуспешније железничке управе контролишу саобраћај на таквим деловима мреже је продужено задржавање возова у некој од централних станица 6-7 минута. У тренутку када се планирају огромна средства у метро у Београду, који би реално смањио време градских путовања за око 15 минута, такво продужење времена трајања путовања је огромно, а без њега би било још веће продужење времена трајања путовања због кашњења. Уколико би се на том критичном делу мреже додало још Стајалиште Сајам, ни тих 6-7 минута продужења вожње возова не би било довољно.
Иначе, један минут уштеде на неком главном коридору ствара индиректне ефекте од 2-8 милиона евра годишње. Када све возове успоримо за 7 минута на централном делу мреже, цео систем железница има 100. милиона евра годишње мањи индуковани ефекат због тог уског грла.
Чак и уколико Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове евентуално не би могао добити спор везан за повратак око 5% ранијих саобраћајних површина за линије градске железнице, неопходно је да се макар сачува пруга од Раковице до Сајма кроз Топчидер, и од Новог Београда до Сајма преко Старог железничког моста са градњом Железничке станице Сајам са 4 колосека. На крају крајева, то је на самом ободу Београда на води и у интересу инвеститора у исти, уколико тај инвеститр уопште зна шта му је интерес.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=714852#p714852:3d5bgfgd je napisao(la):
Karlo del Ponte » Fri Mar 06, 2020 5:52 pm[/url]":3d5bgfgd]Иначе, један минут уштеде на неком главном коридору ствара индиректне ефекте од 2-8 милиона евра годишње. Када све возове успоримо за 7 минута на централном делу мреже, цео систем железница има 100. милиона евра годишње мањи индуковани ефекат због тог уског грла.

Po tvom računu onda nema nikakvog opravdanja dizanje brzine za NS sa 160km/h na dvestanasatuuukrivinu, koje košta 400 miliona, a donosi manje od tri minuta uštede.
:kafa:
Po tom računu nekih 100 godina.
 
Данас је из неког разлога воз за Овчу из Раковице кренуо са четвртог колосека а углавнон креће са петог.

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715272#p715272:1chekdt4 je napisao(la):
Bender Rodriguez » Ned Mar 08, 2020 12:25 pm[/url]":1chekdt4]Jel stanica Karađorđev park uopšte sređivana u zadnje vreme ili i dalje fura Metro 2033 fazon?

Karađorđev park je stajalište, a ne stanica. Stajalište je u istom stanju od izgradnje plus turniketi minus reklame.
 
''Stajališta'' koristim za objekte u sklopu površinskog prevoza (autobus, trolejbus, tramvaj). Sve vezano za gradsku železnicu i metro zovem stanica.
Jer se stajališta ova druga tri vida mogu pomerati, dok se mesta za čekanje metroa ili (pri)gradske železnice baš i ne mogu. Te su - statična.

Što se tiče Karađorđevog parka,zanima me prvenstveno dal su rešili problem raspada i mraka o kome se izveštavalo i u novinama.

BG-peroni-u-mraku-(1)_620x0.jpg
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715296#p715296:2aryp3gm je napisao(la):
Bender Rodriguez » Ned Mar 08, 2020 1:33 pm[/url]":2aryp3gm]''Stajališta'' koristim za objekte u sklopu površinskog prevoza (autobus, trolejbus, tramvaj). Sve vezano za gradsku železnicu i metro zovem stanica.
Jer se stajališta ova druga tri vida mogu pomerati, dok se mesta za čekanje metroa ili (pri)gradske železnice baš i ne mogu. Te su - statična.

Što se tiče Karađorđevog parka,zanima me prvenstveno dal su rešili problem raspada i mraka o kome se izveštavalo i u novinama.

BG-peroni-u-mraku-(1)_620x0.jpg

Možeš ti i voz da nazoveš avion, ali to ne znači da je voz avion. U železničkoj terminologiji, stanica i stajalište su vrlo definisani termini. Karađorđev park je rasputnica i stajalište, nije stanica.

Šta je konkretno raspad? Stajalište jeste slabo osvetljeno, ali nisam primetio da se "raspada".
 
Станица је пре недовршена него распад. Мада има графита и ова метална скаламерија што глуми плафон је доста зарђала. А и хидроизолација је лоша.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715359#p715359:2i38gwo5 je napisao(la):
WLABmz » Ned Mar 08, 2020 2:51 pm[/url]":2i38gwo5]
Možeš ti i voz da nazoveš avion, ali to ne znači da je voz avion. U železničkoj terminologiji, stanica i stajalište su vrlo definisani termini. Karađorđev park je rasputnica i stajalište, nije stanica.
Sve je to lepo, samo što ja ne pristupam ovoj temi sa aspekta železnice, nego sa aspekta učesnika foruma o gradu. :wink: Nisam došao ovde da branim doktorsku disertaciju, nego da pričam o gradskim temama.

Mada razumem potrebu za ispravkama, jer smo i mi na Drumskom odseku na Saobraćajnom imali dežurnog lektora kolektora i rastavljača vlasi - Milana Vujanića. Koji je uvek insistirao na tome kako je nepravilo reći ''saobraćajna nesreća'' a ispravno ''saobraćajna nezgoda''. Jer je od presudnog značaja za nauku i struku da li ćemo da koristimo reč koja proističe iz ''ne-sreća'' ili reč koja proističe iz ''ne-zgoda''... :roll:

Jer su zgoda i sreća (sreća u smislu verovatnoće, ne zadovoljstva) toliiiiiko različite stvari da se nikako ne smeju poistovećivati... To bi bilo kad kad bismo poistovetili reči ekran i monitor... Ili menjač i transmisiju... Pu pu! Daleko bilo! :o
Tako da razumem tvoje insistiranje na drugom terminu. Ali iako razumem, ipak ću se ja držati svog. :D
Šta je konkretno raspad? Stajalište jeste slabo osvetljeno, ali nisam primetio da se "raspada".
Slabo osvetljeno? Misliš jedna sijaličica koja treba da osvetljava jednu od najprometnijih stanica u gradu?
Dalje, grafiti na zidovima, raspale klupe, štrokavi prolazi do perona...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715382#p715382:364qnhf4 je napisao(la):
Bender Rodriguez » Ned Mar 08, 2020 4:26 pm[/url]":364qnhf4]
Mada razumem potrebu za ispravkama, jer smo i mi na Drumskom odseku na Saobraćajnom imali dežurnog lektora kolektora i rastavljača vlasi - Milana Vujanića. Koji je uvek insistirao na tome kako je nepravilo reći ''saobraćajna nesreća'' a ispravno ''saobraćajna nezgoda''. Jer je od presudnog značaja za nauku i struku da li ćemo da koristimo reč koja proističe iz ''ne-sreća'' ili reč koja proističe iz ''ne-zgoda''... :roll:

Pogrešno ti je poređenje. Saobraćajna nesreća i saobraćajna nezgoda u predstavljaju isti pojam. Isto kao što pruga za velike brzine i brza pruga predstavljaju isti pojam iako je drugi kolokvijalan. Međutim, železnička stanica i železničko stajalište ne predstavljaju isti pojam. Tako imamo recimo železničku stanicu Barajevo i železničko stajalište Barajevo Centar. Mislim da kod nas nema takvog slučaja, ali znam da u nekim zemljama postoji u jednom mestu stanica i stajalište pod istim nazivom (tog mesta). U redu vožnje je naglašeno šta je šta. Tako da ako ne razlikuješ šta je stanica, a šta stajalište može ti se desiti da izađeš iz voza na pogrešnom mestu.


Bender Rodriguez":364qnhf4 je napisao(la):
Slabo osvetljeno? Misliš jedna sijaličica koja treba da osvetljava jednu od najprometnijih stanica u gradu?
Dalje, grafiti na zidovima, raspale klupe, štrokavi prolazi do perona...

Eh da je jedina...Ima ih u takvom stanju i još gorem po Srbiji ihahaj.
 
Okej, pošto si naveo konkretan i vrlo dobar primer sa Barajevom, prihvatam ispravku i shvatam tvoju poentu. :wink: :sesir:
Eh da je jedina...Ima ih u takvom stanju i još gorem po Srbiji ihahaj.
Naravno. Ali je nedopustivo da ova stoji ovako na rubu centra grada. A i nije kao da ih imamo 50 pa da Železnice ne stižu da je urede. I nije kao da je prepuna kerefeka i sadržaja pa da zahteva mnogo održavanja. Samo par sijalica, čišćenje i krečenje tu i tamo.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=714852#p714852:1tgtezdg je napisao(la):
Karlo del Ponte » 06 Mar 2020 05:52 pm[/url]":1tgtezdg]Предао сам на време примедбу на план. Мислим на План развоја шинског саобраћаја на јавном увиду од 3.2.2020. до 6.3.2020.

Основна примедба је на или загушење у железничком чвору или некоришћење капацитета због уског грла на два колосека између Железничке станице Нови Београд и Железничке станице Раковица. У случају реализације свих планова имали би 14 пари возова источно од Ж.Ст.Нови Београд и 15 јужно од Ж.Ст. раковица.

Двоколосечне пруге које се користе за чисто приградске железнице могу прихватити до 30 пари возова дневно уколико се приградски возови на периферији система крећу на засебним колосецима. Ако приградска железница има само своју двоколосечну пругу у центру, а на периферији система дели пруге са осталим железничким саобраћајем, могуће је 20 пари возова на сат. Међутим, код двоколосечних деоница градских пруга где исти колосек деле приградски, регионални и брзи возови у много развијенијим земљама у којима се и пруге, и возна средства, и сигнализација одржавају без за Србију уобичајених импровизација, и где не постоји огромни технолошки мањак људских ресурса створен слепим слушањем ММФ-а, делови градских двоколосечних пруга са преко 10 пари возова на сат су главни генератори кашњења на целој железничкој мрежи. Начин на који најуспешније железничке управе контролишу саобраћај на таквим деловима мреже је продужено задржавање возова у некој од централних станица 6-7 минута. У тренутку када се планирају огромна средства у метро у Београду, који би реално смањио време градских путовања за око 15 минута, такво продужење времена трајања путовања је огромно, а без њега би било још веће продужење времена трајања путовања због кашњења. Уколико би се на том критичном делу мреже додало још Стајалиште Сајам, ни тих 6-7 минута продужења вожње возова не би било довољно.
Иначе, један минут уштеде на неком главном коридору ствара индиректне ефекте од 2-8 милиона евра годишње. Када све возове успоримо за 7 минута на централном делу мреже, цео систем железница има 100. милиона евра годишње мањи индуковани ефекат због тог уског грла.
Чак и уколико Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове евентуално не би могао добити спор везан за повратак око 5% ранијих саобраћајних површина за линије градске железнице, неопходно је да се макар сачува пруга од Раковице до Сајма кроз Топчидер, и од Новог Београда до Сајма преко Старог железничког моста са градњом Железничке станице Сајам са 4 колосека. На крају крајева, то је на самом ободу Београда на води и у интересу инвеститора у исти, уколико тај инвеститр уопште зна шта му је интерес.


Ladno izostaviše duplikaciju koloseka na deonici Novi Beograd-Batajnica zbog tunela. Osim toga čak i da je izvedeno kako je bilo predviđeno ostalo bi kao što kažeš usko grlo na kritičnom delu mreže jer duplikacija deonice Novi Beograd-Prokop-Rakovica-Resnik nije ni bila u planu. U tom smislu ovaj plan je u osnovi nepraktičan. Apsolutno je nedopustivo da ukoliko Republika izbegava "petljanje" po Beogradu sam Grad Beograd o svom trošku kao finansijski najmoćniji region ne realizuje projekat unapređenja čvora, posebno kada su zvaničnicima Skupštine Grada puna usta multimodalne mreže šinskih sistema.

Novi Beograd-Stara Pazova, Rakovica-Resnik i Velika Plana-Lapovo treba da budu četvorokolosečne, Resnik-Mladenovac-Velika Plana, Rakovica-Mali Požarevac-Velika Krsna-Velika Plana dvokolosečne. Unutar centralne zone beogradskog čvora Novi Beograd-Beograd C-Rakovica i Novi Beograd-Careva Ćuprija-Rakovica treba da budu dvokolosečne trase.

Osim dupliranjem koloseka na ključnim deonicama sistem je moguće dodatno rasteretiti povećanjem kapaciteta po polasku dvolinijskim sinhronima poput ovih u Japanu:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Xg7dqFm9_lk[/youtube]

Standardni (E5) s 10 vagona otkačinje se u Morioki dok Mini Shinkansen varijabilnog koloseka (E6) nastavlja do Akite po uskokolosečnoj pruzi Vmax=130km/h. Sa stanice Tokyo polaze dva polaska istovremeno s jednim mašinovođom u vodećoj kompoziciji. Teoretski moguće je otkačiti voz za Kraljevo u Požegi tako da vodeća kompozicija s istim mašinovođom nastavlja sve do Užica ili Vrbnice, odnosno da drugu garnituru preuzima mašinovođa koji vozi samo lokalno od Požege do Kraljeva. Zadržavanje u Požegi bilo bi minimalno. Potrebno je nabaviti nove garniture.

Četvorokolosečna trasa kroz Beograd primerenija je Koridoru X od ovog dosad realizovanog takoreći anahronizma. Projekat postojećeg čvora nije uzimao u obzir brzu prugu niti mešoviti putnički saobraćaj fundamentalno različitih karakteristika. Umesto toga u osnovi je projektovan da primi dugolinijski saobraćaj uz odvajanje regionalnog metroa na posebne koridore, te preusmerenja teretnog na obilaznicu. Zamisao urbanista dijametralno se razlikovala od izvedenog u smislu da je predviđala čvor koji bi više odgovarao današnjim potrebama kako Grada tako i Republike. Ne samo što guši vozove iz Resnika, Mladenovca već i one (u budućnosti) iz Kragujevca, Niša, Novog Sada ili Budimpešte.

S 4 koloseka biće moguće podeliti polaske na dve trase i to po funkciji. S obzirom na veliki broj perona velike dužine stanica Beorad C pogodna je za ulogu polazne stanice dugolinijskih vozova koji duže vreme stoje postavljeni na koloseku. Dva koloseka bila bi prolazna za potrebe BG:Voza. Nasuprot tome stanice Rakovica i Novi Beograd s manjim brojem koloseka pogodne su za dominantno prolazni saobraćaj uz istovremeno izbegavanje stanice Beograd C, samim tim i preopterećenja postojeće dvokolosečne deonice.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715382#p715382:1ybm5vq4 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 08 Mar 2020 03:26 pm[/url]":1ybm5vq4]
Slabo osvetljeno? Misliš jedna sijaličica koja treba da osvetljava jednu od najprometnijih stanica u gradu?
Dalje, grafiti na zidovima, raspale klupe, štrokavi prolazi do perona...
Ova fotka koju si postavio je napravljena onog dana kada je bila nekakva havarija u trafostanici iz koje se napaja stajalište za potrebe rasvete. Ta jedna sijalica je improvizovano rešenje sa nekakvim reflektorom koje je korišteno otprilike dva sata dok ekipe elektrodistribucije nisu rešili problem.
Inače meni "Park" i ne izgleda toliko loše sa aspekta generalnog izgleda,odnosno zamisli kao konačnog rešenja. Ima onako neki poseban "šmek".
Jedino što zameram je neodržavanje, odnosno ne briga nadležnih za ovo stajalište.
Pa pogledajte šta su "bus-plusovci" napravili gore kod rampi. Ono je očajno. Ne razumem ko im je dozvolio sve ono da nakače na ogradu. Kao "karton-city" iz najboljih dana.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=715366#p715366:15c0tj4n je napisao(la):
Дошљак » Ned Mar 08, 2020 4:00 pm[/url]":15c0tj4n]Станица је пре недовршена него распад. Мада има графита и ова метална скаламерија што глуми плафон је доста зарђала. А и хидроизолација је лоша.

Nije nedovršeno. Stajalište nikad nije ni planirano tu, nego bliže hramu. Improvizovano je sagrađeno u hodu, na lokaciji koja se pokazala kao dobra i tako je i ostalo.
 
Исклизнули вагони теретне композиције код Рипањ тунела, саобраћа аутобус као замена БГ воза како јавља РТС.
 
Vrh