Šta je novo?
Od:
Filteri

Nekadašnja Glavna železnička stanica

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=782016#p782016:1psb31vc je napisao(la):
boca-ica » 08 Oct 2020 08:13 pm[/url]":1psb31vc]Zeks nisi dao a voleo bih da procitam tvoje vidjenje prostora bivsih dolazninih perona
mislim da imaa veliki potencijal za razne namene i uredjenje u odnosu na neposredno blisko okruzenje

:sesir:
Kliknite za proširenje...

Boco sve zavisi od namene :) ako je recimo Nacionalna galerija, onda moze svasta da se smisli :)

Ima vec negde plan Muzeja srednj. Srbije...negde sam kacio...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=782016#p782016:23n1xuwz je napisao(la):
boca-ica » 08 Oct 2020 08:13 pm[/url]":23n1xuwz]Zeks nisi dao a voleo bih da procitam tvoje vidjenje prostora bivsih dolazninih perona
mislim da imaa veliki potencijal za razne namene i uredjenje u odnosu na neposredno blisko okruzenje

:sesir:
Kliknite za proširenje...

Boco iako pitanje nije upućeno meni, ja bi izneo svoju viziju za taj deo sa peronima i kako iskoristiti njihov potencijal.

Za početak bi dogradio postojeću stanicu simetrično identičnom fasadom kao ona koja se nalazi ka Nemanjinoj kako bi dobio zaokružen objekat u vidu ćiriličnog slova P. Zatim bi pokrio bivše perone staklenom konstrukcijom, time bi se dobio ogroman osvetljen izložbeni prostor, tj atrijum a sacuvala bi se originalna arhitektura postojeće zgrade, sto bi takodje moglo da otvori mogućnost da se napravi jedan drugi trg sa druge strane stanice sa koje takodje prema BnV Planu kreću zrakaste ulice ka Savi.
 
Spatio i to sve u jednom velikom kružnom toku to sto si opisao je konkursni rad Zidara za savski trg ...
 
,, .... opisao je konkursni rad Zidara za savski trg ... ,,

Pa šta :mrgreen:
naš genijalni zidar 99 % nece proci ni za ovoj deo ŽS
jer na svakom konkursu prolaze samo protekcionisana, polu tupava i ne dovtšena rešernja ,
kako bi bilo što više muljačina pri realizaciji
:sesir:
 
Ne sećam se više Zidarevog predloga za konkurs ali ako je tako onda još bolje što se poklapaju vizije dvojice arhitekata sa foruma.
To potvrdjuje da ta ideja i nije loša.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=780872#p780872:28ygivp6 je napisao(la):
Дошљак » Пон Окт 05, 2020 11:27 am[/url]":28ygivp6]Слажем се, општи музеји нису примамљиви. Треба јасно раздвојити историјске, археолошке и уметничке музеје.
Kliknite za proširenje...
Како ту тврдњи помирити с чињеницом да се Народни музеј, од свог поновног отварања, показао као и те како популаран?

Уосталом, музеји углавном језу раздвојени, бар на националном нивоу. Не видим каквог би смисла имала подела и онако малих локалних народних и завичајних мудела по том принципу, или пак подела Народног музеја у Београду на три засебна.

Но, настрану све то, остаје чињеница да водеће институције културе, укључујући и Народни музеј и Народну библиотека, кубуре с простором већ деценијама. Ништа није учињено да се тај проблем реши, а дословно читави квадратни километри празног државног простора зјапе празни.
 
Музеји опште намене су реликт јер су настали у једном сасвим другачијем добу, крајем 19. века збирке су биле далеко мање, као и истраживања, број стручњака је био такође мали и недовољан за стварање више музеја. Тако да су општи музеји били највише што је у то време и у тим околностима могло да се учини. А тек туризам, тада скоро није ни постојао, код нас почиње тек 30их година прошлог века !

Данас када имамо иза бројна налазишта и налазе који више немају довољно места у складиштима и депоима, када је образовано много више стручњака и посебно када Београд и Србију посећују туристи из целог света у све већем броју - приказивање музејског блага и стварање нових тематских и занимљивих музеја је врло значајно и за слику и сазнања о нама у свету и за развој привреде.

Да би неког туристу или било кога, привукао музеј, да одвоји време и дође и посети га, потребан је занимљив садржај, посебна тематика, али и одређен назив који је прво и најбитније сазнање о музеју ! Када имамо десетине општих музеја са уопштеним називом - Завичајни, Народни,то је аутогол у првом минуту... Један добар и познат музеј може да постане значајнији од самог града у коме се налази, посебно ако је то мањи град !
 
Таквих „реликата прошлости” је доста међу водеђим музејима света.

Уз дужно поштовање, мислим да нисте најбоље упознати с музејима ван Београда. То што би Народни музеј у Београду било могуће поделити на неколико целина, и да свака од њих има пристојну колекцију, не значи да исто важи за брајне локалне музеје широм земље, који су једва у стању да испуне просоторију-две, па чак ни за друге музеје на националном нивоу. Сви музеји кубуре с простором, али то не значи да имају довољно садржаја за засебне иституције сразмерног квалитета.

Тако да заиста не разумем шта је уопште Ваша поента. Музеји на националном нивоу јесу специјализовани, и захваљујући тој чињеници, Београд има низ засебних музеја. Ваша је претпоставка да је нешто слично могуће и у другим градовима. Ја кажем да није - ни практично, ни пожељно.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=782893#p782893:10v4rn12 je napisao(la):
Аполон » Нед Окт 11, 2020 3:39 pm[/url]":10v4rn12]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=780872#p780872:10v4rn12 je napisao(la):
Дошљак » Пон Окт 05, 2020 11:27 am[/url]":10v4rn12]Слажем се, општи музеји нису примамљиви. Треба јасно раздвојити историјске, археолошке и уметничке музеје.
Kliknite za proširenje...
Како ту тврдњи помирити с чињеницом да се Народни музеј, од свог поновног отварања, показао као и те како популаран?

Уосталом, музеји углавном језу раздвојени, бар на националном нивоу. Не видим каквог би смисла имала подела и онако малих локалних народних и завичајних мудела по том принципу, или пак подела Народног музеја у Београду на три засебна.

Но, настрану све то, остаје чињеница да водеће институције културе, укључујући и Народни музеј и Народну библиотека, кубуре с простором већ деценијама. Ништа није учињено да се тај проблем реши, а дословно читави квадратни километри празног државног простора зјапе празни.
Kliknite za proširenje...
Народни музеј има најбољу локацију, и када се каже музеј, мисли се на њега. Остали су или завучени или неистакнути у простору. Фале путокази ка многим музејима.
Што се тиче локалних музеја, ту наравно нема ресурса за специјализоване музеје изузев можда за веће градове, попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца, или неких специјалихованх по мањим местима, као што су музеј хлеба у Пећинцима, музеј трактора у Новом Милошеву, музеј рударства у Бору и сл.

Баш из разлога кубурења са простором сматрам да народни музеј треба поделити на археолошки и уметнички, а експонате везане за националну историју доделити историјским музејима.
 
Не разумем да ли под „народни музеј” подразумевате онај у Бограду, или народне музеје уопште.

У сваком случају, подела није неопходна да би се решио проблем недостатка простора, а у случају већине локалних народних и завичајних музеја, она није чак ни теоретски пожељна.

Ако узмемо чињеницу да је уметничка колекција оно што просечног посетиоца највише привлачи Народном музеју у Београду, јасно је да би се поделом маргинализовали сви други садржаји, укључујући и оне који се тичу националне историје, а да бисмо заузврат добили само још један музеј другог ранга и слабије видљивости.

У оквирима Народног музеја, који свакао треба проширити (допада ми се идеја изградње новог крила на месту стакленца, повезаног подземним прлазом с постојећим здањем), они мање популарни аспекти музејске делатности допиру до шире публике, што никако не треба занемарити. Сврха институција попут Народног музеја ипак нисе само у томе да се неко нагледа лепих сличица.
 
Подела би значила више особља, више трошкова итд. Није ли логичније просто проширити музеј? Тако би се изложило више, а засебни делови колекције се иовако излажу у засебним просторијама.
 
A gde bi ga proširio kao sto muzej grada ima vise objekata tako može i narodni koji bi trebao biti krovna muzejska institucija...
Kao sto je muzej nauke i tehnike u bg krovni za tehničke muzeje u srb
 
Па, и Народни музеј је кровна институција за нис музеја.

Ја бих га проширио изградњом новог крила на месту Стакленца, и повезивањем двеју зграда подземним пролазом.
 
Pa nije izvodljivo to sto si predložio u vrijeme sfrj bio je plan da se uzme zgrada iza muzeja i da se spoji sa istim sto nije urađeno iz raznih razloga ...i to je za temu o narodnom muzeju
A na mjestu staklenca je figurisala jedno vijeće galerija za koju je bio i konkurs ...
 
Колико се водило рачуна о тим стварима у СФРЈ, можда најбоље говори у прилог чињеница да у Народној библиотеци никада није обављен попис. Није јавашлук почео с периодом „транзиције”, како многи мисле - тад је просто порпримио катастрофалне размере.

Било је конкурса за све и свашта; бацање пара је наш национални спорт, а ја просто износим своју идеју. Филхармонију, или шта већ, можемо градити било где, а слободног простора у близини Народног музеја је мало. Зато, изградити лепо здање на месту стакленца, повезати га подземно с постојећом зградом, и проблем решен.

Да се размишљало на време, музеј се могао проширити тамо где је сад Кортјард, па би онда било места и за галерију/оперу/шта год, али тај воз је већ напустио станицу.
 
... Филхармонију, или шта већ, можемо градити било где, а слободног простора у близини Народног музеја је мало. Зато, изградити лепо здање на месту стакленца, повезати га подземно с постојећом зградом, и проблем решен...
Kliknite za proširenje...

Kontradiktoran si ! :!:

Prostora malo pa ajd da uguramo i filharmoniju tamo :shock:

Kako beše
Tri puta kratim.... a ono jopet kratko
:lol: :lool: :lol:

Nešto tu izgleda ne pije vodu
:sesir:
 
Ако је циљ проширење постојеће зграде Народног музеја, а не посто изградња додатне на некој другој локацији, то подразумева да би нови део музеја буде повезан са старим, што захтева изградњу у околини постојеће зграде. Дакле - на месту Стакленца.

А зграду филхармоније/опере/галере можемо изградити било где у граду. Простора у околини трга нема, ако прихватимо идеју проширења музеја, али има га другде. Није трг једина прикладна локација.
 
Ako je predlog Filharmonija da se pravi iza stare zgrade Ž. stanice ... ma može i - OK -
al umesto ,, stalenca,, na trgu...
aman... - JOK- samo zelenilo i to po onom što je kačio dr Zeks
:sesir:
 
Не знам шта је качио; у принципу сам увек за више зеленила, али и Народном музеју је преко потребан додатни простор. Постоји ли неко алтернативно решење које не би захтевало премештање музеја?
 
Eto prilike da i mnogim dr. forimašima
reknem koju u malom OFu :D
Ne može se ,,upadati,, u i jednu diskusiju a da se ne zna koj su argumenti predhodno izneti od drugih

Recenica ,, Ne znam šta je kačio... ,,
za uredjenje gotovo naj centralnijeg dela Bgda je sebican , površinski i razmaženi pristup forumu - razgovoru
U diskusiji učestvuju i mnoge umne i usko stručne glave. :!:
Te uci u nj. samo sa jednim ciljem :
izneti svoje vidjenje i htenje bez obzira na kvalitet i dal su iznete predhodno dr. bolje ...ne ide to tako...
Konkretno spomenuto Zeksovo rešenje i lokacija nije neka sitnica i zapečak da ne mora da se zna za njih
Zato se i čuvaju starije stranice foruma
da bi se isčitavale ...
Na njima moze se naci mnogo toga umnog i stručnog , što ce doci na red
mozda tek u 23 veku
na primer postovi čl. Vlade koj odavno i ne piše više...

Znaci nije ovo forum da se dodje , zapljune i ode... Ako ce da se rekne koja, mora biti potkovana ako nicim dr. onda bar sa datom materijom sa foruma
:sesir:
 
Kaда се буде радио музеј српског средњевековља надам се да се неће почети од самог Стефана Немање него од самог српског досељавања на Балкан. Немањићима наравно треба посветити највише пажње, али има се ту још пуно тога приказати.

Да имамо просторију о Неретљанској кнежевини и реконструкцију њихових лађа
neretljani-04.jpg


Било би праведно, али пошто се то никада неће десити, да се Вишеславова крстионица нађе у Београду јер је крстионица српског кнеза, али пошто од тога нема ништа, да се уради реплика

viseslavova_krstionica4.jpg


Требало би део колекције из Народног музеја дра пређе у сам музеј средњевековља, као печат кнеза Стројимира
9.jpg


Па би требала једна сама византијска просторија да постоји, јер је немогуће замислити средњевековље на Балкану ван контекста Византијског царства
Delegation_of_Croats_and_Serbs_to_Emperor_Basil_I%2C_Skylitzes.jpg


Oнда свакако Краљевина Дукља мора бити поменута
250px-Copy_of_Ktetorial_Portrait_of_Serbian_King_Mihailo_Vojisavljevi%C4%87%2C_the_ruler_of_Dioclea%2C_around_1080%2C_Ston._National_Museum_of_Serbia.jpg



На пример галерија фресака тренутно нема своје просторије, а она добрим делом може бити интегрисана у средњевековни музеј

V_1_4630.jpg


У Немачкој скоро сваки град има Русткамер. Koд нас би се тако нешто могло извући из Војног музеја на Калемегдану, нешто би се од експоната могло купити, а нешто би се могло покрити репликама.
hofjagd-und-rustkammer.jpg


Има ту још пуно простора за занимљиве поставке... По мени треба покрити скоро хиљаду година, од досељавања Словена на Балкан до пада Београда под Турке.

Siegebelgrade.jpg

То може да буде један од најзанимљивијих музеја на овим просторима.
 
Galerija fresaka postoji u bg i mislim da se uskoro završava rekonstrukcija...
 
Знам ја да постоји у теорији, али не ради годинама за јавност...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh