...
Zbog toga je od 1. 2. 2019. tunel „Vračar“ potpuno otvoren za prevoz zapaljivih tereta i otrovnih materija.
Problem je što ti tereti sada nisu samo (za i) iz pančevačkih fabrika. Nego i iz ogromnog intermodalnog terminala „Halkali“ u Istanbulu gde se sabira roba iz Turske, Irana, Azerbejdžana i drugih država Bliskog istoka… zatim iz luka Solun i Pirej u koje stižu robe iz Kine, Japana, Malezije, Singapura, Indonezije, Filipina i iz Luke Bar. Reklo bi se, roba iz pola sveta. To nije samo hrana, televizori, igračke, automobili… nego i sirovine za hemijsku i farmaceutsku industriju izuzetno opasne po zdravlje i bezbednost ljudi. Najveći deo tih proizvoda i sirovina namenjen je tržištu i proizvođačima u centralnoj, severnoj pa i zapadnoj Evropi.
Sve se to sliva na tri železnička pravca u Srbiji – od Dimitrovgrada, od Preševa (ta dva pravca spajaju se u Nišu) i od Prijepolja. Srpsko fokus čvorište je u Makišu, odakle se najveći deo robe transportovao za Evropu prugom Beograd – Novi Sad – Budimpešta.
Od petka, 1. februara, sva ta silesija gotovih proizvoda i sirovina s Bliskog i Dalekog istoka, među kojom ima i materija opasnih po bezbednost i život građana,
da bi stigla u Evropu, mora da prođe kroz tunel „Vračar“ ispod centra Beograda. I da nastavi alternativnim putnim pravcem Pančevo-Orlovat-Rimski Šančevi-Novi Sad i dalje za Budimpeštu. Pruga na tom alternativnom pravcu je, po rečima ministarke Zorane Mihajlović, rekonstruisana. Preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ saopštila je da to omogućava povećanje brzine sa 30 na 60 km/h i povećano opterećenje sa 18 na 22,5 tona po osovini, što bi trebalo da obezbedi „nešto veći“ protok saobraćaja. Ta pruga, međutim, nije elektrificirana pa će na njoj (uključujući i tunel „Vračar“) morati da saobraćaju dizel lokomotive. Prema jednom železničkom Pravilniku od prošlog leta dizel lokomotive mogu da saobraćaju kroz tunel, ali samo „u hladnom režimu“, odnosno sa ugašenim motorom. Zašto?
Da li će tunel „Vračar“ biti sposoban da prihvati toliki teretni saobraćaj u tako kratkom vremenu (od ponoći do pet sati ujutru) ili će taj period morati da se produži? I kako će se to „psihološki“ odraziti na putnike?
To se za sada ne zna. A trebalo bi da se sazna.
Bio bi red da državna firma „Infrastruktura železnice Srbije“ objavi rezultate studije
„Definisanje uslova za saobraćaj vozova sa dizel vučom i saobraćaj vozova za prevoz opasnih materija kroz tunel Vračar i ostale objekte na području Beogradskog železničkog čvora“. Pre svih, pored tunela „Vračar“, važno je definisati sposobnost Pančevačkog mosta (za koji stručnjaci tvrde da nije u najboljem staju) da prihvati sav taj saobraćaj.
Studija je naručena kao Javna nabavka 23/2018 na tenderu 31. 7 2018. godine. Naručivanje Studije pokazuje da postoji svest o opasnostima koje se kriju u tunelu „Vračar“ posle zatvaranje Koridora 10 na delu od Beograda do Novog Sada. Bilo bi dobro da Beograđani čuju jesu li i koliko bezbedni u slučaju da se (daleko bilo) dogodi incident s prosipanjem amonijaka kakav se nedavno dogodio u selu Jasenovik kod Niša zbog koga su evakuisani meštani.
...
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stav ... -beograda/
