Eastern European Construction Forecasting Association

Ko će da uloži u Prokop?

17-07-2019

    Ko će da uloži u Prokop?

    Učestvuj u diskusiji u okviru Beobuild FORUM-a

    Direkcija za imovinu Republike Srbije raspisala je poziv privatnim investitorima da učestvuju u završetku železničke stanice “Prokop”. Prema tekstu oglasa objavljenog na sajtu Direkcije, pravnim licima se nudi “zajednička gradnja” kompleksa, gde Republika Srbija ulaže zemljište i prostor na već izgrađenim objektima, dok bi partner finansirao završetak nedostajućih javnih i komercijalnih sadržaja. Prema eventualnom ugovoru, finansijer je dužan da obezbedi sve tehničke uslove za gradnju, pribavi dokumentaciju za građevinsku dozvolu, kao i da priloži idejno rešenje samih objekata. Nakon izgradnje javni deo kompleksa, poput stanične zgrade i parkinga potrebnih za nesmetano funckionisanje železničke stanice, ostaće u vlasništvu Republike Srbije.

    Urbanistički projekat železničke stanice "Prokop" podrazumeva ukupno 118.436 m² bruto prostora kombinovane namene. Na izgradnju stanične zgrade (P+2) otpada samo 13.886 m², a uključivaće prostor za putnike, železničke sadržaje, kao i sve tehničke i službene prostorije. Funkcionalnim zoniranjem sadržaja po nivoima potpuno će biti odvojeni tokovi putnika od tokova korisnika budućeg tržnog centra i zaposlenih. Kompleks će opsluživati i velika garaža sa 1200 parking mesta, a planirano je i veliko komercijalno krilo sa čak 51.750 m² BGRP. Glavni ulaz u staničnu zgradu biće sa Bulevara kneza Aleksandra i iz Ulice Dragana Mancea.

    Cilj ovakvog aranžmana sa privatnim investitorom jeste da se železnički deo kompleksa završi bez ulaganja države i nije prvi pokušaj da se ovakvim modelom reši pitanje ovog strateškog objekta. Iako ponuda izgleda privlačno, pokušaji da privatni investitor izgradi stanicu do sada nisu bili uspešni, pre svega zbog toga što privatni investitori vole da prate državna ulaganja i ne vole rizik. Koliko god potencijal “Prokopa” bio veliki, radi se o nerazvijenoj i nekonkurentnoj lokaciji za koju ne postoji vizija ili dogledan plan. Zbog toga, bez jakih garancija, niko nije želeo da mu se “utrapi” politički projekat i potencijalno veliki finansijski gubitak. Da li je najnoviji poziv investitorima atraktivniji i da li su uslovi za ovu investiciju zaista poboljšani?

    Nova perspektiva za putnički železnički saobraćaj je izgledna, a rekonstrukcija pruga i buduća konkurentnost železničkog transporta je svakako najveći i najpozitivniji faktor na strani projekta. Sa druge strane, država i dalje ne stoji iza ovog projekta, odnosno nije jasno sa kolikim investicijama i kojom dinamikom će ispratiti privatnika, imajući u vidu da infrastrukturno opremanje nije deo ovog ugovora. Primera radi, izgradnja prilaznih saobraćajnica sa autoputa je poseban projekat koji je u nadležnosti grada, a za budućeg investitora izuzetno je važno da prati izgradnju kompleksa. Ostala infrastruktura od velike važnosti za kompleks ima još manje izglede. U međuvremenu kompromitovan je i višedecenijski plan za metro, ukidanjem kritično važne osovine Trg Slavija-Klinicki Centar-Prokop, što je za ovu lokaciju nemoguće kompenzovati u saobraćajnom smislu. To su dramatične i dugoročne promene, koje će uticati i na razvoj staničnog kompleksa, ali i na čitav novi gradski centar planiran da ga okružuje.

    Da li će ovog puta ponude biti kvalitetne i da li će neko konačno prihvatiti izazov ostaje da vidimo. Poziv domaćim i stranim pravnim licima otvoren je do 30.08.2019. godine, nakon čega će mešovita komisija razmotriti pristigle ponude i doneti odluku o eventualnom partneru.

    Železnička stanica Prokop - 3D prikazi