Doka WWW Heder

PDR za deponiju u Vinči

26-01-2018

    PDR za deponiju u VinčiPrateći gradske planove za uvođenje stranog koncesionara u posao upravljanja otpadom, komisija za planove Skupštine grada Beograda objavila je rani javni uvid u izmene i dopune PDR-a za prostor deponije u Vinči. Planske izmene rezultat su prilagođavanja koja su neophodna kako bi se realizovalo tehničko rešenje dogovoreno tokom koncesionih pregovora. Tehiničko rešenje podrazumeva izgradnju spalionice sa kogenerativnim blokom za električnu i toplotnu energiju, izgradnju nove deponije za skladištenje i preradu građevinskog otpada, kao i svu prateću infrastrukturu za ove pogone. Ukupna bruto građevinska površina planiranih objekata u kompleksu iznosi 23.500 m2, dok će komunlana zona deponije biti proširena sa sadašnjih 53 na 132 hektara. Lukrativni posao upravljanja beogradskom deponijom dobio je francusko-japanski konzorcijum Suez-Itochu, a njihova ponuda podrazumeva koncesiju na 25 godina i investicije od oko 300 miliona evra.

    Potpisivanjem ove koncesije konačno će početi investiranje na ovoj deponiji, što će biti prvi koraci u sanaciji ovog ekološkog problema. Planirane investicije trebalo bi da pokriju izgradnju spalionice i energane, kao i sve troškove sanacije postojeće deponije. Na taj način biće zaustavljeni brojni negativni procesi zagađenja, saniran teren od klizišta i otvoren primarni proces prerade. Negativni aspekti ovog plana jesu širenje komunalne zone, nepovratni gubitak neprocenjivih arheoloških nalazišta iz neolita, kao i izgradnja novog zagađivača (spalionice) u već ekološki ugroženom povrtarsko-voćarskom kraju. Obuhvat ovog plana je gotovo 150 hektara, a u okviru tog prostora planirano je otvaranje još jedne deponije, specijalizovane sa prikupljanje i preradu građevinskog otpada.

    Kao jedna od 50 najvećih u svetu, deponija u Vinči je ogroman ekološki problem - neuralgična tačka kada govorimo o zaštiti životne sredine. Višedecenijsko dezinvestiranje i neodgovorno upravljanje dovelo je do brojnih problema, a toksične materije šire se zagađujući čitavu biosferu. Zemljište u okolini deponije je trajno isključeno iz bilo kakave poljoprivredne proizvodnje, svi površinski i podzemni vodotokovi su toksični, a vazduh je ispunjen otrovnim gasovima i česticama. Nema nikakve dileme da je ovo jedan od najvažnijih komunalnih problema u gradu, koji traži celovito i dugoročno rešenje. Koliko god ova sanitarna deponija predstavljala teret, upravljanje otpadom pretočeno je u svojevrsnu razvojnu šansu. Moderne tehnologije stvorile su čitavu industrijsku granu, a otpad i njegova prerada u razvijenim ekonomijama predstavlja novi izvor bogatstva.

    Nažalost, mi nismo tretirali deponiju u Vinči kao resurs, već kao teret. Upravljanje i prerada otpada je izuzetno profitablina komunalna delatnost, koja ima široke efekte na efikasnost čitave ekonomije. Sa finansijske strane ova koncesija izgleda prilično nepovoljna, a sa dodatnim aneksima lako može da postane i štetna. Ne samo da Grad neće imati nikakvu dobit, već se obavezao na fiksnu nadoknadu koncesionaru od 38 miliona evra godišnje! Pored toga, koncesionar će značajno prihodovati na prodaji toplotne i električne energije (80MW), a ustupljena mu je i prerada građevinskog otpada koji isto obezbeđuje ogromnu zaradu. Ako je koncesionar obavezan da investira samo 300 miliona evra za 25 godina, jasno je da je francuska korporacija napravila sjajan posao za svoje akcionare.

    U odgovornoj ekonomiji, ovako veliki prihodi bi za 20 godina mogli da finansiraju sanaciju svih deponija u zemlji, izgradnju mreže reciklažnih fabrika i najmoderniju infrastrukturu za prikupljanje i separaciju otpada.