Doka WWW Heder

Predstavljeno idejno rešenje parka Ušće

11-03-2017

    Idejno rešenje parka UšćeKrajem prošle godine najavljena je saradnja sa poznatim danskim arhitektom Janom Gelom na uređenju parkovskog kompleksa na Ušću. Cilj je bio da se utvrde osnovni pravci daljeg razvoja najvećeg gradskog parka, njegove buduće funkcionalne organizacije, tematskog programa i sadržaja. Ovaj spektakularni javni prostor zauzima oko 80 hektara na ušću Save u Dunav, oivičen Bulevarom Nikole Tesle od Brankovog mosta do hotela “Jugoslavija” u Zemunu. Idejno rešenje njegove urbane integracije i iskorišćenja predstavljeno je ove nedelje, a mi vam donosimo pregled koncepta koji je izradio studio “Gehl Architects”.

    Kao najveći problem prostora na Ušću ističe se njegova slaba povezanost i izolovanost od glavnih pešačkih tokova. U tom smislu, rešenje za ovaj prostor nalazi se i izvan granica parka. Stvaranje dinamičnog i živog prostora pre svega traži bolju dostupnost i bolje veze sa obodnim gradskim blokovima. Imajući u vidu izdužen oblik parka i njegovu veliku površinu, plan predviđa formiranje većeg broja ulaznih tačaka duž Bulevara Nikole Tesle. Predlaže se i formiranje niza pešačkih staza u okolnim blokovima, koje bi povezale Bulevar Mihajla Pupina i Bulevar Nikole Tesle, omogućavajući nesmetan protok ljudi od grada ka reci i obrnuto. Kao jasan potencijal ističu se mogućnosti povezivanja gondolom sa glavnom gradskom atrakcijom Kalemegdanskom tvrđavom i(li) oživljavanje obale novim pešačkim mostom na Savi.

    Osim brojnih pristupa park mora da poseduje i kvalitetnu ponudu unutrašnjih ruta, a u ovom slučaju napravljeno je dosta logično rešenje koje kreira kontinuitet i jasnu geometrijsku vezu sa okolinom. Upravne na Bulevar Nikole Tesle i u produžetku novih pešačkih prilaza, postavljeno je 9 glavnih promenada iz kojih se dalje račva mreža manjih staza i pravaca. Između ostalog, ovakva jasna hijerarhija pešačkih puteva pomaže lakšem snalaženju posetilaca i organizaciji sadžaja. Glavne rute bile bi široka šetališta od grada do ivice reke uz mogućnosti sporog saobraćaja (drop-off zona ili za dostavna vozila) uz veliki broj klupi, igrališta, raznih tematskih i biljnih skulptura itd. Uz glavne rute formirano je 7 tematskih parkovskih zona spremnih da podržavaju ne samo prostore za sport i relaksaciju, već i kulturu, učenje i čulnu stimulaciju.


    Zona Kretanja – Jedan od glavnih pravaca posvećen rekreaciji i sportu, a na promenadi bi se nalazile staze za trčanje, punktovi za iznajmljivanje ili parking bicikala, dečija igrališta za trotinete, rolere i sl.
    Zona Prirode – Ova ruta dovodila bi posetioce u prostor tematski posvećen prirodi, sa ambijentom divljine, skulpturama životinja, šumskim replikama i ostalim tematskim sadržajima.
    Zona Srbija – Tematska zona koja pokriva prostor između centralnih promenada posvećena prirodi i kulturi Srbije. Ovaj omanji tematski park ustvari je zamišljen kao skup autohtonih i rasporstranjenih biljnih vrsta sa naših prostora, uz detalje i elemente kulturnih specifičnosti.


    Zona Muzike – Promenada posvećena muzici podrazumeva niz funkcija i otvorenih prostora za organizovanje muzičkih događaja, igraonica sa instrumentima, staze slavnih i sličnih atrakcija.
    Zona Vode – Dugačka promenada koja se završava u špicu obale, simbolicno posvećena vodi na ušću dveju reka. Ovde voda ulazi u park, postaje aktivni eksponat. Predlaže se formiranje vodenih atrakcija, parkovskog jezera, potoka, česama i sl.
    Zona Umetnosti – To je prostor oko promenade koja bi se formirala u Parku umetnosti kod Muzeja savremene umetnosti. Ona bi se nadovezivala na postojeću otvorenu galeriju, nudeći tematski sadržaj širem prostoru oko muzeja.
    Zona Nauke – zamišljena je kao zona bogatog edukatovnog sadžaja sa nizom zabavnih i atratktivnih eksponata za p
    opularizaciju nauke.

    Svaka od glavnih ruta usidrena je u nekom od postojećih potencijala uz veliki prostor za dalji razvoj sadržaja. Studio danskog arhitekte sugeriše da se na tematske zone u parku lako mogu nadovezati već planirani sadžaji; pa bi se na zonu Muzike mogla osloniti buduća zgrada Filharmonije, Palata Srbija nadovezuje se na Zonu Srbija, Zona Umetnosti na Muzej savremene umetnosti, dok bi se zona Prirode mogla u budućnosti nadovezati na Prirodnjački muzej ili pak zona Vode sa planiranim gradskim Akvarijumom. Formiranje tematskih zona u parku omogućiće kolaž različitih iskustava i veliku različitost u ponudi za sve vrste posetioca. Posebno se ističe važnost lepo uređenih ulaznih tačaka, sa parkinzima u izdvojenim džepovima duž bulevara, širokim pristupnim stazama, turističkim pultovima, putokazima i vezama sa javnim prevozom. Preporučuju i očuvanje otvorenih prostora u parku, kao i namenskih površina za organizaciju događaja.

    Idejno rešenje danskog arhitekte i njegovog tima predstavlja dobru polaznu osnovu i vrlo suptilno rešenje, bez značajnih građevinskih poduhvata i intervencija. Ovaj prostor ostaće u svojoj osnovi zelena oaza, a svi planirani sadržaji samo treba da omoguće bolje korišćenje i potpuniji doživljaj. Realizacija ovakvog plana je ipak dugoročni i višefazni projekat, ali postoje naznake da bi zajedno sa rekonstruisanim MSU mogla biti otvorena i promenada u zoni Umetnosti. Na taj način Muzej bi bio mnogo dostupniji, a bio bi napravljen i prvi korak u realizaciji ovog idejnog rešenja.