Doka WWW Heder

Zelena budućnost za Zeleni venac

11-05-2018

    Zelena budućnost za Zeleni venacPrezentacijom idejnog rešenja za rekonstrukciju nekadašnje zgrade Beobanke na Zelenom vencu predstavljena je zanimljiva studija arhitekture. Novi vlasnik ovog zdanja je kompanija "Stattwerk", inicijator obimne kampanje u javnosti sa ciljem promocije projekta, od uključivanja studenata i struke, do organizovanja konkursa i radionica. Osim zanimljivog i drugačijeg nastupa pred javnošću, ovaj projekat promoviše kreativni pristup gradnji, koji treba da proizvede inovativni koncept sa ekološkom odživošću kao osnovnom temom. U skladu sa već izloženim načelima, izabrano rešenje predstavlja kako primenu poznatih obnovljivih izvora energije, tako i poligon za testiranje novih tehnologija i približavanje ovih inovacija domaćoj stručnoj i široj javnosti.

    Zgrada Beobanke na Zelenom vencu izgrađena je 1960. godine kao poslovna zgrada Energoprojekta, a po projektu arhitekte Milice Šterić. Kompleks sastavljen od tri celine nagrađen je brojnim nagradama i predstavljao je jako moderan koncept u svoje vreme, sa fasadom pretečom prve staklene zid-zavese i otvorenim prostorom na spratu bez nosećih zidova. Izgradnjom velike poslovne centrale Energoprojekta na Novom Beogradu 1982. godine ova zgrada prelazi u vlasništvo Beobanke. Na prvi pogled neprimetno, ali ova zgrada je isto dograđivana, pa se od originalnog rešenja razlikuje u visini, odnosno za dva sprata dodata na glavnu kulu.

    Predstavljeno idejno rešenje otelotvoruje vrlo ambiciozan koncept, zasnovan na maštovitoj kontradikciji kakva je zelena zgrada na Zelenom vencu. Radikalan ekološki pristup privlači pažnju, pogotovo ako uzmemo u obzir gotovo misionarsku ulogu koju je ovaj projekat preuzeo na sebe. Potpuno ozelenjena fasada koristila bi najsavremenije “pametne” tehnologije iz Izraela, koje bi kontrolisale procese navodnjavanja omogućavajući biljkama da prežive specifične uslove. Poseban akcenat posvećen je i energetskoj efikasnosti, kroz korišćenje fotonaponskih ćelija, vetrogenetatora, geotermalne energije, kao i razmenu toplote u okviru kanalizacionih sistema i upotrebu piezoelektričnih podova (stvaraju napon pritiskom na njih).

    Što se funckionalnosti jednog ovakvog kompleksa tiče i ona ima konceptualni karakter. Osnovna funkcija je poslovna, gde je najveći deo kancelarijski prostor sa ekskluzivnim hotelom. Planiran je relativno nov model apart-hotela (apartment+hotel), kao kombinacije hotelskog smeštaja i stanovanja. Kuriozitet je i takozvani “Eko-hab – centar” na prve četiri etaže aneksa, namenjenog za edukaciju i praktično usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika. Ovaj razvojni centar sastojaće se od konferencijskih sala i učionica, eko-prodavnice i sajma, kao i prostora za rad namenjenog startapima i pojedincima koji razvijaju "zelene" ideje. Zgrada će imati i garažu sa 514 parking mesta, kao i parking za bicikle i punjače za električna vozila. Krov najvišeg dela objekta predviđen je za javni vidikovac i eko-restoran. Vrednost projekta se procenjuje na 30 miliona evra, a obuhvata ukupno 30.000m2 bruto prostora.

    Ekologija je ta nit koja spaja sve to u jednu smislenu celinu, motiv koji se ponavlja u svim detaljima. Problem ovako raskošnih koncepata uvek se svede na njihovu izvodljivost i ekonomsku održivost, što je mozda najveća prepreka za ovakav i slične projekte. Ovako skockane funkcije u ovako skupom tehnološkom okruženju predstvaljaju izazov i na mnogo razvijenijim tržištima od našeg. Kompanija “Stattwerk” tvrdi da su finansije već zatvorene za izgradnju, međutim drugih i približnijih informacija o tome još nema. Isto nas je iznenadilo da vidimo kako predstavljeno rešenje uključuje i dve susedne zgrade - svakako jedna čudna odluka novog vlasnika.

    Problem je u tome da “Stattwerk” još uvek ne poseduje te objekte, što je samo još jedna neizvesnost u celoj priči. Susedne zgrade su u vlasništvu države (EPS u Carice Milice i Poreska uprava u delu ka Zelenom vencu), pa tu postoji nekakva realna mogućnost. Međutim, akvizicija mora biti u otvorenom postupku tj. nadmetanju sa drugim zainteresovanim, što nosi dodatne rizike. Kako će se sve ovo odraziti na realizaciju ovog projekta i kako će projekat biti prilagođen ako do kupovine ne dođe nismo mogli da saznamo. U svakom slučaju još uvek ima previše nepoznanica, ali ako je investitor zaista ozbiljan i u stanju da donese novi i inovativni koncept u Beograd, ovaj projekat treba da dobije podršku. Sa druge strane, Beogradu nikako nije u interesu da još godinama zjapi ruševina na Zelenom vencu, tako da je i to scenario koji treba obavezno izbeći.

    U prilogu pogledajte 3D prikaze idejnog rešenja za rekonstrukciju nekadašnje zgrade Beobanke na Zelenom vencu.

     

    Stattwerk "eko centar" na Zelenom vencu - 3D prikazi