Ovih dana počinju pripremni radovi na izgradnji preostalih segmenata autoputske obilaznice oko Beograda - od Ostružnice do Bubanj potoka. Kada govorimo o najznačajnijim gradskim projektima, pokretanje radova na završetku sektora B Obilaznice lako bi mogla postati vest godine. Naravno, ona je deo međunarodnih koridora i najveća raskrsnica srpskih autoputeva, pa implikacije projekta daleko prevazilaze lokalni značaj. Završetkom južnog i istočnog kraka, Beogradska obilaznica postaje poslednji nezavršeni segment Koridora 10, kritično usko grlo i crna tačka na putnoj mreži. Izgradnjom dela Obilaznice do Bubanj potoka, ukupna dužina ovog autoputa u punom profilu iznosiće 47 kilometara, odnosno 60% od ukupno projektovanih 78 kilometara.

Izgradnja predmetne deonice od Ostružnice do Bubanj potoka započela je 2004. godine, a radovi su sa prekidima izvođeni do 2012. godine. U tom periodu završeno je 10km polu-autoputa od Ostružnice do tunela Straževica, dok presotalih 9,6 km od Straževice do Bubanj potoka nikad nisu započeti. Aktuelnim projektom cela dužina od Ostružnice do Bubanj potoka biće kompletirana u punom profilu autoputa, a sve detalje o samoj trasi i objektima na njoj možete pročitati ovde.

U okviru sektora B gradi se i leva traka autoputa na mostu preko Save kod Ostružnice. Projekat dogradnje Ostružničkog mosta počeo je u junu 2016. godine, međutim problemi na projektu poremetili su predviđene rokove. Skeniranjem dna reke detektovana je ogromna količina metala ispod nanosa reke, što je zbog rizika od neeksplodiranih bombi značajno usporilo dinamiku. Naime, prema proračunima koji su pravljeni, ukoliko bi se išlo na čišćenje rečnog dna, ne samo da bi se radovi dramatično produžili i poskupeli, već bi se u rizik mogli dovesti i izgrađeni stubovi mosta. Iz tog razloga u projektu je potpuno promenjena tehnologija montiranja čelične konstrukcije, da bi se izbegle potencijalne opasnosti od pobadanja privremenih nosača u dno reke.

Nova metoda biće po prvi put upotrebljena u našoj zemlji, a radi se o vrlo interesantnoj i domišljatoj inženjeriji. Elementi čelične konstrukcije mosta izrađivani su u MIN-ovoj fabrici u Nišu i Mostogradnjinoj fabrici u Batajnici, odakle su u delovima transportovani do Savskog brodogradilišta. Tamo će tri raspona dugačka po 80 metara biti privremeno prerađeni u plovila, da bi se onda te konstrukcije porinule, i poput barže Savom odvezle do Ostružnice. Na gradilištu mosta ukloniće im plovne modifikacije i “Derrick” kranom podići na pripremljene pozicije. Pored vrlo efektno rešenog pitanja montaže i transporta, ova metoda je i finansijski efikasna, pa neće proizvesti uvećanje troškova na projektu. Ostatak čelične konstrukcije biće montiran naguravanjem sa obale.

Radovi na izgradnji prilaznih konstrukcija dobili su na ubrzanju u drugoj polovini prošle godine, tako da je do sada završeno 18 od 23 betonskih polja na levoj obali, kao i nosači za 13 od 16 polja konstrukcije na desnoj obali Save. Izrada elemenata čelične konstrukcije mosta je završena u celosti, a preko 30% materijala je već dopremljeno na gradilište gde se vrši predmontaža. Tokom leta biće vršena montaža čelične konstrukcije iznad reke, a sa stabilizacijom vremenskih uslova krenuće i radovi na proširenju Ostružničke petlje, koja će po završetku radova biti dograđena sa levom trakom autoputa i pripadajućim ulazno-izlaznim rampama. Vrednost projekta na Ostružničkom mostu je ugovorena na 3.6 milijardi dinara, a posao je dobio konzorcijum predvođen austrijskim Štrabagom.

Dok se ne zahuktaju radovi na delu Obilaznice ka Bubanj potoku, pogledajte foto i video reportažu koju smo vam pripremili na gradilištu Ostružničkog mosta. Ako ne bude dodatnih iznenađenja, novi most mogao bi biti završen do kraja godine.