Eastern European Construction Forecasting Association

Beogradski sajam na udaru

09-01-2024

    Beogradski sajam na udaruPlanovi za prenamenu i rušenje Beogradskog sajma daleko su odmakli, a ova nepromišljena akcija ne bi smela da prođe bez reakcije javnosti. I u ovom slučaju ne postoje institucije koje bi zaštitile javni interes i zaustavile još jedan nalet "investitorskog urbanizma" pre nego što nepopravljiva šteta bude načinjena. Najava da će Sajam biti srušen ostavila je mnoge u šoku, a o ovako dramatičnom potezu nije bilo nikakve diskusije, niti je javnost mogla na bilo koji način da da svoj sud o prvoklasno važnoj odluci koja se tiče svih. Ne samo da se privatizuje vredan javni prostor u srcu Beograda, već se ispoljava namera da se poruši sajamski kompleks, koji je sam po sebi građevinski poduhvat svetskog ranga i deo kulturno-istorijskog nasleđa visoke važnosti. Štaviše, Hala 1 je i nosilac titule najveće kupole od prednapregnutog betona na svetu, sa neverovatnim prečnikom od 109 metara, što je svrstava u prava inženjerska čuda. Zavod je zbog toga stavio zaštitu na Halu 1, ali je njeno izdvajanje iz kompleksa potpuno pogrešno i suštinski neprihvatljivo. Na stranu što se takvi objekti više ne grade, ali šta očekivati ako se najveći uzori ruše? Da li smo uopšte u stanju da proizvedemo slična velika dostignuća u ovoj eri?

    Sajam se trenutno sastoji od 12 izložbenih hala, od čega se tri objekta trebaju sačuvati od najavljenog rušenja (Hala 1, Hala 2 i Hala 3). Ovde nije reč o čuvanju postojećih sajamskih funkcija, već o čuvanju materijalnog istorijskog nasleđa. Ideja da se u Surčinu izgradi novi sajam, koji bi odgovarao nekakvim savremenim potrebama, ne može da bude stavljena u kontekst rušenja postojećeg Sajma. Da li će nadležni graditi novi Sajam stvar je investicionog kriterijuma i razvojnih prioriteta, a da li će Gradska vlast da sruši postojeći Sajam i zarad čega je potpuno odvojena tema. Zemljište na kome se Sajam nalazi prodato je za nepoznat iznos preduzeću “Beograd na vodi”, investitoru koji je na pohlepan način već pokazao svoje domete u našem gradu. Po istoj matrici, i na prostoru Sajma možemo očekivati realizaciju masovne stanogradnje u naselju regresivnih urbanističkih parametara i beskarakterne arhitekture. Prikazi budućeg naselja najavljuju da Hala 1 zapravo nestaje kao prepoznatljivi deo gradske vizure, jer se planira izgradnja velikog broja stambenih objekata koji blisko opasuju Halu 1 sa svih strana, a sve su po pravilu i značajno više od nje. To znači da će Hala 1 u budućnosti moći da se sagleda samo iz ekskluzivnih pozicija, a kao i u slučaju "Beograda na vodi" u prvi plan su stavljene stambene zgrade.

    Isto tako, spektakularan izložbeni prostor na obodu centra grada, kao što je Beogradski sajam, ima jako veliku upotrebnu vrednost i proizvodi socio-ekonomske koristi koje daleko prevazilaze ono što bi Beograd dobio gradnjom stambenog naselja na tom mestu. Jedna samosvesna metropola bi brižljivo čuvala ovakve kapacitete da ih ima na ovakvoj lokaciji. Naravno, uz temeljnu rekonstrukciju i prenamenu u moderan multifunkcionalnan prostor, postojeće sajamske hale trebaju da nastave da žive kao prostori za manje sajmove i prezentacije, organizaciju koncerata i izložbi, sportskih događaja, konferencija, raznih skupova itd. Inspirisane vizantijskim kupolama i modernom italijanskom arhitekturom, hale 1, 2 i 3 Beogradskog sajma predstavljaju velika graditeljska i inženjerska dostignuća, koja i danas svedoče o ogromnoj ambiciji i prestižu. U Gradu kome su ratovi i ideologije uništavale graditeljsko nasleđe toliko puta, planovi za rušenje Sajma još jednom potvrđuju da živimo u izrazito neprosvećenom sistemu. Njegovo rušenje bi bio strašan zločin protiv kulture, a sve to da bi napravili mesta za obični stambeni blok? To se već graniči sa varavarstvom koje nećemo moći da objasnimo budućim generacijama.

    Imajući u vidu činjenicu da javna diskusija ne postoji, kao i da su institucije potpuno obesmišljene, pitanje je, da li se rušenje Sajma može lako zaustaviti bez odlučnije reakcije javnosti? Docomomo Srbija (Društvo arhitekata Beograda), Društvo konzervatora Srbije i "Evropa Nostra" obratili su se institucijama sa inicijativom da se izvrši hitna revizija odluka koje se tiču pravne zaštite Beogradskog sajma. I protesti građana su organizovani, ali i dalje nema nikakvog odgovora ili reakcije nadležnih. Nove teme stalno zatrpavaju medijski prostor i javnost lako može da izgubi pažnju. Da li želimo da jednog dana bez najave dočekamo buldožere kako ruše hale Beogradskog sajma?

    Arhivska fotografija : Sajam.rs