Šta je novo?

Objekti na vodi, splavovi, marine...

Е а сад ја бих мало да кукам а нисам хтео да затрпавам "Градске вести".

Немам ништа против сплавова, напротив, али ми је мука од БАХАТОСТИ власника и посетилаца. Ево неколико примера са Дорћола где иначе по плану неће ни моћи да буду сплавови.

Сплавови изгледају цакум-пакум а околина
Kejsplavovijul071.3.jpg


Kejsplavovijul071.2.jpg


Kejsplavovijul071.jpg


Наравно потребна је и струја, а како је обезбедити
Kejsplavovijul071.4.jpg


Kejsplavovijul071.5.jpg


Kejsplavovijul072.1.jpg


И на крају зашто би се посетиоци паркирали код базена или код марине код куле Небојша и дошетали до сплава кад могу и овако
Kejsplavovijul072.jpg


Kejsplavovijul071.8.jpg


Kejsplavovijul071.9.jpg


Kejapril07marina1.jpg


Ужасни смо, размажени, бахати и неодговорни а Бобић уместо да узме "метлу" под хитно у руке на крају дозвољава да овакво стање опстане макар још годину дана.
 
^^ Ovo stvarno jeste strasno! Na svim tim "prolazima" koje vozaci fantasticnim mocima nekako uvek nadju da bi se parkirali nepropisno, treba staviti one barikade kao ispred americke ambasade! Resavanje tog problema na ovakvim divljim parkiralistima je bar jednostavno jer ne mora da se juri svaki vozac ponaosob kao na bulevaru A.K. vec je dovoljno da se postavi jedna barikada na jednom prolazu i - problem resen! Cudi me da Grad sam ne dolazi na ovakve ideje, ili je mozda u pitanju to da nekom od gradskih celnika, koji vole da izlaze na Dorcolu, ne odgovara da zatvore udoban parking odmah ispred splava!

A sto se tice splavova, to izgleda kao da je svako svoju "kantu" dovukao od kuce, usidrio i kao, ajde evo vam splav! Pa mora valjda da se uvede neki kod kako to treba i sme da izgleda! Ne da jedan splav bude u baroknom, pored njega jedan u techno, a treci u polu-potonulom stilu!

A svo ovo djubriste koje se nagomilava - 'oces splav? e pa onda ima da cistis oko njega (kao sto bi, do duse, trebalo da se uvede i za kuce, zgrade, trotoare itd)! Ako ne, onda lepo kazne pa da vidimo kome ce biti prijatno da uziva u svojoj privatnoj deponiji!
 
Постављао је Град стубиће на одређеним местима неколико пута како би онемогућио "пробој" ка бициклистичкој стази и шеталишту, међутим стубићи нису дуго опстајали. Прошле године је често и "паук" свраћао до базена, увек пун улова, али изгледа да нема помоћи. Овај проблем је до нас самих и не можемо никога кривити због тога.
 
Tu se slazem sa tobom! Ali upravo zato sto ne moze drugacije, onda lepo dici zid od 50cm, debljine 50cm, sa temeljima od jedno metar, pa onaj kome se unistavaju kola, moze slobodno da proba da prodje!
 
Kod nashih ljudi je shto se kola tiche mentalitet takav da bi ih trpali u liftove samo da su koji milimetar vrata shira i chuvali ispred stana.
Treba podici kazne.
Jednostavno.
Pa kad osete na svom dzepu deebelo,nauchice kako da se ponashaju za sledeci put.
Isto vazi i za vlasnike splavova.
 
Сплавари засукали рукаве и чисте
Сваког дана из приобаља пловило „Зеленила” однесе тридесетак кубних метара отпада
N_a588ZJSnbueV6A1c3Jg8iW0dLTbourfw2Iz.jpg

Ко је надлежан за гомиле отпада у приобаљу
(Фото Д. Ћирков)

Власници сплавова дуж Земунског кеја нерадо говоре о чистоћи Дунава. Аласи тврде да повремено сами уклањају отпад и да су пловило „Зеленила” за чишћење река видели само на телевизији. Пластичне флаше заглибљене у муљу, стабла и гране дрвећа нагомилани су готово поред сваког угоститељског објекта на реци. Посетиоци Лида нису могли да дођу до плаже, а да их не запахне непријатан мирис који се ширио око понтонског моста, са места са којег се река пре неколико дана повукла.

Поједине власнике сплавова, у непосредној близини моста, јуче смо затекли како у гуменим чизмама са рукавицама до лактова скупљају пластичне флаше и друго смеће које је вода донела. Кажу да их је претходно посетила инспекција, али не желе да кажу да ли се тај сусрет завршио исписивањем казне. Жале се, такође, да су једино они на удару инспектора, јер се све ђубре које вода донесе због понтона задржава на том месту.

Како најављују из „Зеленила”, пловило ће управо данас бити у околини понтонског моста, док ће радници ове комуналне куће чистити приобаље.

– Захваљујући пловилу које је обезбеђено пре месец и по дана, приобаље дневно буде „лакше” за тридесетак кубних метара отпада. Власници сплавова и ресторана на води су у обавези да уклањају смеће из свог „речног дворишта”. Будући да већина њих нема потребну механизацију, наше екипе обављају тај посао. Добра је вест, међутим, да се у последње време многи од њих јављају нашој служби тражећи помоћ – истиче Слободан Станојевић, руководилац Службе за заштиту природних добара, обале и приобаља у „Зеленилу”.

Пловило може да покупи „у цугу” два кубика отпада, после чега се такозвани лаки плутајући нанос пребацује на обалу. Ово речно возило је површине три квадратна метра са којег радник мора ручно да сакупља пластичну амбалажу и остало смеће.
А. Љ. М. – М. Р. Б.
[објављено: 26.07.2007.]
извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=35711
 
Oko splavova sve više đubreta
Autor: D. Ostojić i M. Radmilović | 30.07.2007 - 10:41

splav_1.jpg

Neprijatan miris širi se poslednjih dana duž Zemunskog keja. Razlog je smeće koje se nagomilalo pored splavova na Dunavu. Domari na splavovima sklanjaju flaše i grane, ali ne tom brzinom da bi se sve očistilo. Takođe, ni plovilo „Zelenila“ za čišćenje smeća nije dovoljno.

Domari na splavovima prinuđeni su da sami čiste smeće i mnogo dalje od prostora koji zauzima splav. Kažu da je sada najgore, jer se reka „povukla“ i sva prljavština ostala na obali.
- Opština nam uopšte ne pomaže da očistimo ovo đubre. S vremena na vreme naiđe plovilo „Zelenila“ i odnese određenu količinu smeća, većinom plastičnih flaša, ali nikada ne očisti sve. Po ceo dan sam u vodi i čistim granje i flaše, jer gosti neće da dolaze kad je prljavo - priča Bogdan Čavić, domar na „Marineru“ i dodaje da još više smeća stvara pontonski most.

Smrad od ustajalog smeća na obalama osete i prolaznici, ali oni za to pre svega osuđuju vlasnike splavova.
- Mislim da je lepo imati splavove na rekama, ali ne ovoliko koliko ih mi imamo. Zbog toga se i skupljaju grane i trava, a flaše bacaju njihovi gosti najviše. Veliki broj splavova je uništio ovo šetalište. Noću uopšte ne može da se prolazi ovuda zbog neprijatnog mirisa - ogorčen je Marko iz Novog Beograda, koji dodaje da ga posebno nervira „riblji smrad“ iz restorana.
...
izvor Blic
ceo tekst http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=9465

Zapuštena rečna dvorišta
Upravo završeno snimanje terena inspektora Sekretarijata za inspekcijske poslove na potesu od restorana „Venecija” do Bloka 45 potvrdilo da oko 43 splava priobalje nije ni uredno niti čisto
N_d7CocRBkK8DVBqvbd9eTaeKfqNvdTiyxw45.jpg

Poluraspadnute olupine okovane smećem
(Foto D. Jevremović)

Većina vodenih kutaka Save i Dunava i dalje je zatrpana raznoraznim otpadom. Obalama, čini se, neizostavno gospodare napušteni splavovi, kućice na vodi i poluraspadnute olupine koji su okovani smećem i zarasli u vrbake. Mada su na osnovu odluke Skupštine grada od decembra 2005. godine vlasnici plovnih objekata u obavezi da vodeni prostor oko objekta redovno čiste i održavaju, većina njih očito u nedovoljnoj meri brine o svom „rečnom dvorištu”, olako bacajući otpad gde god stigne. Opravdanje najčešće traže u tome što ne raspolažu potrebnom mehanizacijom za ovu vrstu posla, zaboravljajući pri tom da su grabulje, kofe, motke i ostala prateća oprema sasvim dovoljni da bi prostor oko njihovih objekata uvek bio uredan i čist. Obaška to što poslednjih mesec i po dana prestoničkim rekama krstari i plovilo „Zelenila” koje nagomilano smeće može očas posla da ukloni iz priobalnih zona. Naravno, o trošku vlasnika.

Prema tvrdnjama Miodraga Joksimovića, pomoćnika sekretara za inspekcijske poslove, inspektori su upravo završili trodnevno snimanje priobalnog dela od restorana „Venecija” do Bloka 45. Prema pojedinim procenama, na tom potesu načičkano je više od 140 splavova.

– Kontrolisali smo gradsku obalu sa obe njene strane i utvrdili da je stanje na rekama i dalje prilično loše. Utvrđeno je da vodeni prostor oko 43 splava nije uredan kako bi trebalo. Negde je, međutim, priobalje zaista čistije, dok je na pojedinim mestima situacija gora nego što je bila pre mesec i po dana. Saslušali smo desetine vlasnika plovnih objekata, a neke od njih smo i kaznili na licu mesta sa 2.500 dinara, koliko iznosi mandatna kazna, dok smo za većinu splavara pisali rešenja sudiji za prekršaje – objašnjava Joksimović.

Problem zadaju ogromni zarđali šlepovi, parkirani godinama na istom mestu, koji zadržavaju tone plutajućeg otpada. Vlasnicima napuštenih splavova teško je ući trag, otkriva Joksimović, ističući da inspektorima jedino ostaje da na spornom plovnom objektu okače obaveštenja i poziv da se nestali splavar što pre javi nadležnima.

– Svakih mesec i po dana obilazimo teren i pišemo kazne, ali naplavine su „živa stvar”. Što ih splavari češće čiste, njih kao da je sve više. Slika duž obala jeste bolja u odnosu na raniji period, ali je istina da vlasnici plovnih objekata i dalje nemaju naviku čišćenja. Zato su tu kazne za nepoštovanje odluke koje inspektori gotovo svakodnevno pišu – dodaje Joksimović.
U slučaju kada je već podnet zahtev sudiji za prekršaje, onda je moguće izreći maksimalnu kaznu za nepoštovanje gradske odluke koja za pravna lica iznosi do 500.000 dinara, dok za vlasnike samostalnih ugostiteljskih radnji na vodi ona je do 250.000 dinara.
M. Brakočević
[objavljeno: 31.07.2007.]
izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36197&lang=2
 
Власници сплавова дужни да чисте око својих објеката
Среда, 01. aвгуст 2007. ЈКП „Зеленило – Београд” организовало је данас на простору између моста Газела и Старог моста акцију чишћења приобаља којој су присуствовали и новинари београдских редакција. У чишћењу је учествовало двадесетак радника са специјалним пловилом намењеним уклањању речног отпада, камионом са хидрауличном дизалицом за пренос грања и пањева, кипером и специјалним возилом са рото пресом за сабијање ПЕТ амбалаже. Радован Драшкић, директор овог предузећа, рекао је да је, иако овај посао није у надлежности града већ републичких водопривредних предузећа, „Зеленило” чишћење приобаља схватило је као свој редован свакодневни посао.

– Водама газдују „Србијаводе” и водопривредна инспекција је та која би требало да контролише њихов квалитет, све што се на њима налази и даје налоге за чишћење. Како се то до сада није дешавало, ми смо морали да се ангажујемо и предузмемо потребне мере. Колико је то било у нашој моћи обезбедили смо пловила којима се омогућава приступ уклањању отпада на води а преостали део механизације обезбеђен је из нашег возног парка. Овај посао обавља се редовно око Великог ратног острва, око мостова и где год то тренутна ситуација захтева – рекао је Драшкић.

Говорећи о чишћењу око сплавова, који на речном току Београда представљају највеће пловне објекте, он је подсетио да је дужност њихових власника да одржавају хигијену око својих објеката.

– До сада су власници као разлог за накупљен отпада око сплавова наводили недостатак радне снаге. Како смо се ми у међувремену оспособили за овај посао, понудили смо им веома повољан комерцијални аранжман, по коме би радници ЈКП „Зеленило – Београд” уместо њих обављали тај посао, уз надокнаду од свега 10 динара по квадратном метру. Понуда је послата свим власницима и за сада чекамо одговоре. Ако буду одбили нашу понуду, на потезу ће бити водопривредна и комунална инспекција од којих очекујемо да примене предвиђене санкције. Мислимо да се ради о фер понуди, јер власници сплавова од свог посла остварују зараду а понуђена цена за наше услуге је без профита, јер би служила само за подмирење материјалних трошкова – рекао је Радован Драшкић, нагласивши да ће у случајевима где власник пловила није познат тај посао бити рађен бесплатно.

Помоћник градског секретара за инспекцијске послове Миодраг Јоксимовић рекао је за БЕОИНФО да је у последња три дана комунална инспекција власницима сплавова наплатила 11 мандатних казни од 2.500 динара, поднела 50 пријава судији за прекршаје и 70 решења о уклањању недостатка.

– Све пријаве односиле су се на запрљаност простора око сплавова. Највећи проблем су пловни објекти непознатих власника, где остављамо обавештења и позив да се власник јави надлежнима. Чињеница је и да је ситуација нешто боља него раније, пре свега због чишћења које обављају радници „Зеленила”, али је и даље приметно да власници сплавова нису усвојили ову навику. Зато су казне свакодневна појава и биће их све док они који користе реку не науче и да је поштују – рекао је Јоксимовић.

Према његовим речима за непоштовање градске одлуке код судије за прекршаје правном лицу је могуће изрећи казну и до 500.000 динара, док за власнике самосталних угоститељских радњи она износи до 250.000 динара.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1285048
 
Чишћење приобаља
Радници „Зеленила” радили на делу од Бранковог моста до Старог моста
Из приобалног дела престонице од Бранковог до Старог моста јуче су радници „Зеленила” однели око 50 тона разноразног отпада. Наставак акције чишћења приобаља уједно је, према речима Радована Драшкића, генералног директора ове комуналне куће, био повод да се власницима сплавова дуж обале Саве понуде услуге и механизација овог предузећа.

– Власницима сплавова на београдском приобаљу упутили смо понуду за чишћење смећа од десет динара по квадратном метру. Највише отпада има управо око пловних објеката, али сматрамо да је понуда „Зеленила” за чишћење веома симболична – истакао је Драшкић.

Иако још није решено питање надлежности за одржавање чистоће приобаља, ова кућа преузела је на себе тај посао као „знак добре воље да град буде чистији”.

Према подацима из „Зеленила”, у последњих месец дана екипе ове куће радиле су на крчењу терена на Великом ратном острву и простору око понтонског моста за Лидо. Као помоћ са река још средином јуна стигло је и пловило за уклањање наплавина, пластике и разноразног грања. Органски отпад се даље одвози камионима на депонију на Бежанијској коси, а остатак на депонију у Винчи. За чишћење приобаља требало би да буде надлежна водопривредна инспекција Републике Србије.
М. Р. Б.
[објављено: 02.08.2007.]
Izvor:politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36439

Blic je objavio nesto slicno:
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=9719
 
Evo i nastavka
Скупљање смећа испит за савест сплавара
N_mHLGcov2dICj7IHYSJxHVaURpLqUZFblF4D.jpg

Нечистоћа посебно видљива због ниског водостаја
(Фото Д. Јевремовић)

Власници сплавова на Сави код Блока 45 подржавају предлог и понуду „Зеленила” да та комунална кућа чисти реку и обале око пловних објеката. Како сада ствари стоје, то би значајно улепшало слику приобаља, али и олакшало посао одношења смећа. Чистоћа приобаља тренутно је препуштена савести сплавара и повременим интервенцијама комуналних инспектора, јер дуж кеја нема ниједног контејнера. Отпад који направе гости пловила односе сами власници и то тако што га у великим пластичним кесама аутомобилима превозе до најближих контејнера. Додатни проблем стварају им оне њихове комшије које пусте низ воду данима скупљано смеће. Другу тешкоћу, према наводима угоститеља са река, представљају немале количине отпада које долазе од шетача са кеја, на којем, такође, нема ни канти за смеће.

Милан Радовановић, власник клуба скијања на води „Језеро”, каже да „Зеленило” досад није чистило приобаље и сумња да би убудуће то чинили редовно.

– Немам ништа против да плаћамо одношење смећа, јер ја већ имам неке машине којима сам досад чистио. Најбоље би било да се поставе контејнери на шеталишној стази зато што смеће углавном долази са обале, а не са сплавова – предлаже Радовановић и напомиње да је нечистоћа сада посебно видљива због ниског водостаја.

На једном од сплавова кажу да су ангажовали службу која два пута седмично чисти приобаље у њиховој непосредној близини, али ако би услуге „Зеленила” биле јевтиније и квалитетније, изабрали би ту комуналну кућу.

Према речима Саше Медаковића, из „Ројал” спорт клуба, највећи проблем представљају поједини сплавови који смеће пусте низ воду.

– Не вреди што ја своје скупим, кад вода донесе од других, а инспекција онда мени пише казну. Зашто бих плаћао било коме ако редовно скупљам смеће. Онај ко баца, нека плати. Не мора чак ни „Зеленило” да чисти, то је обавеза власника сплавова. Ми на реци проводимо доста времена, то нам је као друга кућа – објашњава Медаковић.
Какав год да буде исход предлога „Зеленила”, честе посете инспектора и чак прилично благе новчане казне од 2.000 динара засад су једини лек за чисте реке и обале.
А. Маринковић
[објављено: 03.08.2007.]
izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=36550
 
Конкурс за угоститељске сплавове идућег месеца

Према градској одлуци одређено 200 локација за сплавове. Тренутно их има 170, али само 25 има пловидбене дозволе, каже Иван Анђелковић, директор Управе за воде

Дуго најављивани конкурс за постављање угоститељских пловних објеката на територији града, према најавама из Градске управе, требало би да буде расписан у септембру. То ће бити први корак у реализацији градског плана о уређењу обала Дунава и Саве, према којем су одређене тачне локације на којима је могуће поставити ресторан на води.

Власници пловних објеката ће имати два месеца за прикупљање неопходних докумената, а крајем године би требало да буде објављена коначна ранг-листа. У Градској управи кажу да не желе да угрозе рад ових ресторана и да има довољно места за све сплавове, али највећа промена је да је у градском плану предвиђено да сплавова ресторана више неће бити, између осталог, преко пута Савског пристаништа, код Старог сајмишта, на Земунској кеју, код хотела „Југославија” и Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” (бивши „25. мај”).

Иако конкурс тек предстоји, према речима Ивана Анђелковића, директора Управе за воде, неки послови могу да се обаве независно од датума расписивања конкурса.

– Чишћење обала и река може одмах да почне. Уклањање осамдесетак олупина такође не зависи од конкурса. Инспектори су увели ригорозну контролу, а казне су прилично високе – наглашава Анђелковић.

Према градској одлуци одређено је 200 локација за сплавове. Тренутно их има 170, али само 25 има пловидбене дозволе, документа којима се утврђује безбедност објекта, које издаје Лучка капетанија. За марине је предвиђено око 36 места, онолико колико их тренутно има, с тим што ће бити само мало померене. Садашњих седамдесетак пристана биће сведено на седам за линијски превоз и око шест за попречни превоз путника. Поменути конкурс неће обухватити питање статуса 1.200 рекреативних сплавова кућица, о којима ће убудуће највероватније бринути ЈП „Ада Циганлија”.

Док не буде реализован градски план о постављању сплавова, према речима Горана Вујанића, заменика секретара за инспекцијске послове, градске службе раде на чишћењу и еколошкој заштити приобаља.
– Ових дана је власницима постојећих пловних објеката наложено обавезно чишћење шире зоне око својих објеката, како приобаља, тако и водене површине, јер је због смањеног водостаја у приобаљу накупљено много смећа. Казне за непоштовање прописа су изузетно високе и крећу се чак до пола милиона динара, наравно ако случај дође код судије за прекршаје. За чишћење воденог дела од накупљеног шута, пластичних флаша и других нечистоћа могуће је изнајмити бродић „Градског зеленила”, при чему радници овог комуналног предузећа чисте делове обале уз које нису сплавови – каже Вујанић и додаје да се сада чисте десне обале Саве и Дунава, а да предстоји чишћење левих обала градских река.

Према Вујанићевим речима, секретаријат са Речном полицијом тренутно пописује постојеће пловне објекте на територији града.

– После завршеног конкурса, отприлике трећину постојећих пловних објеката биће неопходно уклонити, при чему је међу њима и доста напуштених сплавова који могу да угрозе безбедност на рекама. Секретаријат за инспекцијске послове биће надлежан за овај посао, који ћемо реализовати следеће године – каже заменик секретара.

М. Авакумовић
Н. Радичевић
[објављено: 14.08.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37603
 
^^^^ Gde je ovo? Izgleda super.

By the way, pošto sam se vratio (najzad) u BGD, juče sam bio na jednom splavu. Uveče izgleda odlično, sasvim svetski, i mogu ga porediti sa raznim splavovima na kojima sam bio u Solunskom zalivu. Mislim da deo pored Sajma, tj. Ade ima odlične potencijale za splavove i noćne klubove. Kad budem posetio drugu stranu, izvestiću i odande. (Jesu li ljudi zainteresovani za entertainment infrastrukturu, klubove, koncertne hale, itd? Mogao bih da slikam par mesta, ako hoćete.)
 
Ovo stoji u Hamburgu kao prototip vec dve godine.Tu niko ne zivi vec svako ko je zainteresovan moze da udje i da pogleda.Kosta 350 hiljada€ pako voli...
U Hamburgu splavovi nisu dozvoljeni,a u zadnje vreme trazi se par lokacija u industrijskim zonama.
Da po ovom pitanju u Beogradu nije sve tako crno potvrdila mi je reakcija dva hamburzana prosle godine.Oni su bili odusevljeni i nisu mogli da shvate zasto tako nesto u Hamburgu nije moguce.
Nenade prosetaj se slobodno do Baumwall-a i videces da je ovo na slici samo izlozbeni primerak :cool:
 
^^Znam ja to :) Tu u okolini zivim, tako da mi je splav u komsiluku i tacno je da to samo reklama za firmu koja pravi te splavove. Taj prototip je postao prava turisticka atrakcija. Meni izgleda super!

Kod nas definitivno moraju da se uvedu neka pravila kako splavovi smeju da izgledaju, a ne da se od tri lima skinuta sa neke table pored autoputa sklepa neko cudo i to je kao odjednom splav!

Evo ako nekoga interesuje vise informacija, link:
http://www.floatinghomes.de/
http://bringt.de/DEUTSCH/aquatektur/wil_0_start/wil_start.php
 
danko68":2p9zh2ia je napisao(la):
Ovo stoji u Hamburgu kao prototip vec dve godine.
Tu niko ne zivi vec svako ko je zainteresovan moze da udje i da pogleda.
Kosta 350 hiljada€ pako voli...
350..?!? ...za tu kutiju, pa za nju na Adi ne bi dali ni 5.000€. :)

Za 350k.€ može da se kupi bar 20 kućica-splavova ...mnogo boljih i lepših.
Obiđite jednom Adu sa 4-500 splavova,da vidite kakvih sve ima.
 
Pa oni "stanbeni" splavovi kod Ade su meni super, lepo se uklapaju u okolinu, deluju interesantno sa vode itd.

Malo jaci dizajn i kvalitetniji materijali su potrebni za ugostiteljske objekte, a kod njih bi se cak i investicija od 350k isplatila.
 
^^Dizajn mora da se plati a i Hamburg je to. Tamo je ipak malko skuplje nego u Beogradu.
 
Pa da, naravno.. ali nevezano za Hamburg, u dizajn mora da se investira, mada o tome smo vec "pricali" na nekoj od tema..
 
Da, 350K € sa interijerom koji uzima trecinu cene.
Slazem se da treba da se uvedu pravila kako ne bi svako glumio arhitektu,ali zamislite obale Save i Dunava bez splavova i zivota na njima :( . U Amsterdamu je isto dosta skarta od splavova i brodova na kanalima pa opet mnogo bolje izgleda nego u Hamburgu,Stokholmu,Zagrebu :) ...
 
Milance":6d1fz069 je napisao(la):
Dizajn mora da se plati a i Hamburg je to....
Koji ,bre, dizajn? .. onaj sanduk bez krova?

To je sramota spustiti u vodu kod nas, tamo u taj Hamburger mogu da
stavljaju šta hoće i plaćaju takvu umetnost ... ako im se sviđa.

Moram da vam pronađem na Guglu slike naših kućica na vodi,da
vidite kako se živi i uziva.... a,imaju i normalan krov na dve vode. :)
 
Dizajn je meni potpuno cool a rasprava je opet suvisna kao sto je bila i u vezi pijaca. Stvar ukusa...
 
Vrh