Скадарлија - Бајлони
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 2.731
- Pohvaljen
- 8.997
Потпуно непоштовање османског наслеђа је једна од највећих грешки Краљевине која је утрла пут за садашњи стид према сопственој култури у Срба
Јасно је мени да су хтели да се што пре и што потпуније европеизују, да су актуелне идеологије по Европи биле такве да су све што није европско третирали као инфериорно и да су презирали Турке али је толико фанатично уништавање трагова историје зарад праћења тренутних укуса и трендова увек грешка. Зато ми је драго што нисмо након слома комунизма узели да кријемо / рушимо његове трагове у виду бруталистичких зграда да се случајно негде не види нешто што ће Американци сматрати ружним или непримереним (као што су то неке државе у Источној Европи радиле). Додуше то код нас иде у потпуно другу крајност где се свака хрушчовка или генерално зграда изграђена за време СФРЈ третира као непроцењиво благо али то је за другу тему.
Јасно је мени да су хтели да се што пре и што потпуније европеизују, да су актуелне идеологије по Европи биле такве да су све што није европско третирали као инфериорно и да су презирали Турке али је толико фанатично уништавање трагова историје зарад праћења тренутних укуса и трендова увек грешка. Зато ми је драго што нисмо након слома комунизма узели да кријемо / рушимо његове трагове у виду бруталистичких зграда да се случајно негде не види нешто што ће Американци сматрати ружним или непримереним (као што су то неке државе у Источној Европи радиле). Додуше то код нас иде у потпуно другу крајност где се свака хрушчовка или генерално зграда изграђена за време СФРЈ третира као непроцењиво благо али то је за другу тему.
Управо је османска владавина ставила балканске народе у инфериоран положај, јер их је на прагу ренесансе вратила у камено доба и тамо држала до краја 19. века, одакле и јаз у културном развитку у односу на западну Европу и комплекс ниже вредности.
Пре ће бити да је сам развој Београда и Србије условио нестајање физичких трагова османског "наслеђа" у виду бондручара и чатмара, кривудавих сокака са канализацијом која тече по површини и нехигијенских услова живота у целини.
Пре ће бити да је сам развој Београда и Србије условио нестајање физичких трагова османског "наслеђа" у виду бондручара и чатмара, кривудавих сокака са канализацијом која тече по површини и нехигијенских услова живота у целини.
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 31.022
- Pohvaljen
- 48.816
Мислим да је то пре била последица слободног тржишта. Као што данас инвеститори по Врачару без пардона руше старе предратне виле и куће градаког типа, тако су ондашњи инвеститори рушили куће отоманског типа. То што се зграде из доба комунизма не руше је опет последица слободног тржишта. Нема тог инвеститора који би се усудио да откупи зграду са 30+ станова и да је руши.
Данас; изгледа уредније, биће још лепше када се развију круне посађеног дрвећа; боље би било да су ставили калдрму као при врху улице према Деспота Стефана, правоугаону, него крупно, обло камење које је непогодно за ход:
Страхињића бана између Француске и Скадарске, сјајно преображена
Страхињића бана између Француске и Скадарске, сјајно преображена
astrodule
Professional
Da li uz svaki sto u Skadarliji dolaze i stare novine za nivelaciju nogara za stolove i stolice?
Je l' sedeo neko? Deluje da je nemoguće da se stolice ne klate.
Je l' sedeo neko? Deluje da je nemoguće da se stolice ne klate.
sergio-m
Higher intermediate
znas onu plati pa se klati 
astrodule
Professional
Pričam o podlozi. Matematički je teško da sve četiri nogare stola ili stolice istovremeno dodiruju neravnu podlogu.
Kailan, nema osmanskog nasledja, jer nista nisu ni izgradili. Srbija je od 1690 konstantno bila ratno područje sa povremenim vladanjem Austrije. Ne moze se porediti sa Bosnom, koja je imala kontinuitet osmanske vladavine.
Da se ne zaboravi, Beograd je pao pod Turke tek 1521.
Da se ne zaboravi, Beograd je pao pod Turke tek 1521.
Здраво свима,
Последње три године колико живим у овом крају (Михизова) примећујем да се ствари убрзано мењају. Пре свега мислим на Нови Дорћол, Cvijićeva palace, Линијски парк и метро који ће туда да пролази. Подстакнут вашим занимљивим предлозима за преуређење Бајлонија, пало ми је на памет како би било интересантно ако би се Скадарлија, као једна од најатрактивнијих градских пешачких зона, фактички продужила до Дунава.
Аматерски сам то у пејнту представио овом црвеном линијом, а жутим уоквирио просторе који се налазе уз тај пут, а за које ми делује да би у наредним годинама могли проћи кроз неке реконструкције или добити нове намене:
-Пијаца
-Два мала, чудна трга/паркића/платоа на раскрсници Венизелосове и Гундулићевог венца и блок зграда који вапи за обновом https://sr.wikipedia.org/wiki/Комплекс_радничких_станова_у_Београду
-Полупразна зграда на углу Михизове и Херцега Стјепана (преко пута спортске гимназије), неуређени простор/рушевина дијагонално од те зграде на истој раскрсници и још једна руина на углу Херцега Стјепана и Дунавске
-Београд ИМК
Вероватно би било немогуће претворити улице Јелисавете Начић и Херцега Стјепана у пешачке зоне, али ето пустио сам машти на вољу, па рекох да поделим с вама.
Последње три године колико живим у овом крају (Михизова) примећујем да се ствари убрзано мењају. Пре свега мислим на Нови Дорћол, Cvijićeva palace, Линијски парк и метро који ће туда да пролази. Подстакнут вашим занимљивим предлозима за преуређење Бајлонија, пало ми је на памет како би било интересантно ако би се Скадарлија, као једна од најатрактивнијих градских пешачких зона, фактички продужила до Дунава.
Аматерски сам то у пејнту представио овом црвеном линијом, а жутим уоквирио просторе који се налазе уз тај пут, а за које ми делује да би у наредним годинама могли проћи кроз неке реконструкције или добити нове намене:
-Пијаца
-Два мала, чудна трга/паркића/платоа на раскрсници Венизелосове и Гундулићевог венца и блок зграда који вапи за обновом https://sr.wikipedia.org/wiki/Комплекс_радничких_станова_у_Београду
-Полупразна зграда на углу Михизове и Херцега Стјепана (преко пута спортске гимназије), неуређени простор/рушевина дијагонално од те зграде на истој раскрсници и још једна руина на углу Херцега Стјепана и Дунавске
-Београд ИМК
Вероватно би било немогуће претворити улице Јелисавете Начић и Херцега Стјепана у пешачке зоне, али ето пустио сам машти на вољу, па рекох да поделим с вама.
Prilozi
astrodule
Professional
Šteta što ne postoji kej do Pančevačkog mosta dostupan ljudima. Eto, Skadarlija je tako blizu Dunava, a opet i tako daleko.
jovanovm
Advanced
@Kailane
Hvala za sjajan post, dodao bih da se ta priča nije nužno protivila tržištu. Mali investitori i njihovi poltroni na vlasti su porušili dosta jako vrednog istorijskog nasleđa još u 19. veku, kada je na ovim prostorima i uvođen kapitalizam. Batal džamija i Defterdar džamija su odlični primeri, hanovi, stare crkve iz osmanskog baroknog perioda, veliki broj austro-osmanskih zgrada, javna kupatila. Bukurešt to nije uradio, mada je on uvek bio veći grad i imao je više tog nasleđa.
A što se neizgrađivanja i osmanskog nasleđa tiče, ne znam šta da kažem. Pročitajte koju knjigu. Preporučujem Divnu Đurić-Zamolo, "Beograd kao orijentalna varoš po Turcima", ima lepe karte, ne mora se čitati ako vam je tekst dosadan.
Kaldrma u nekim delovima Beograda i nije osmanska kaldrma, nego srednjevekovna. Na Kosančićevom vencu je bilo tragova iz predosmanskog perioda, to je sve Zavod dosta detaljno snimio. Kad smo inače kod same kaldrme, ona je ustvari grčkog, tj. romejskog porekla - kalos dromos (dobar put). Ko misli da je tzv "turska" kaldrma loša ili turska stvar možda treba da se pozabavi tim impulsima autošovinizma.
Italijani se sigurno ne stide te iste kaldrme u njihovim gradovima, nego je restauriraju. Priča se po čaršiji da mi našu inače prodajemo, i to gradovima u Centralnoj i Zapadnoj Evropi koji traže taj autentični starinski izgled, a svoju su već pokopali.
Hvala za sjajan post, dodao bih da se ta priča nije nužno protivila tržištu. Mali investitori i njihovi poltroni na vlasti su porušili dosta jako vrednog istorijskog nasleđa još u 19. veku, kada je na ovim prostorima i uvođen kapitalizam. Batal džamija i Defterdar džamija su odlični primeri, hanovi, stare crkve iz osmanskog baroknog perioda, veliki broj austro-osmanskih zgrada, javna kupatila. Bukurešt to nije uradio, mada je on uvek bio veći grad i imao je više tog nasleđa.
A što se neizgrađivanja i osmanskog nasleđa tiče, ne znam šta da kažem. Pročitajte koju knjigu. Preporučujem Divnu Đurić-Zamolo, "Beograd kao orijentalna varoš po Turcima", ima lepe karte, ne mora se čitati ako vam je tekst dosadan.
Kaldrma u nekim delovima Beograda i nije osmanska kaldrma, nego srednjevekovna. Na Kosančićevom vencu je bilo tragova iz predosmanskog perioda, to je sve Zavod dosta detaljno snimio. Kad smo inače kod same kaldrme, ona je ustvari grčkog, tj. romejskog porekla - kalos dromos (dobar put). Ko misli da je tzv "turska" kaldrma loša ili turska stvar možda treba da se pozabavi tim impulsima autošovinizma.
Italijani se sigurno ne stide te iste kaldrme u njihovim gradovima, nego je restauriraju. Priča se po čaršiji da mi našu inače prodajemo, i to gradovima u Centralnoj i Zapadnoj Evropi koji traže taj autentični starinski izgled, a svoju su već pokopali.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 19.039
- Pohvaljen
- 41.113
I ja mislim da je trebalo ostaviti taj delić Beograda, ali, nema ta naša želja da iz toga izađemo veze sa Zapadom; naprotiv, na Zapadu je vladala teška i po nas opasna turkofilija. To je, dakle, do nas samih, do Gorskog vijenca i kosovskog ciklusa, naša autentična težnja da sa tim svetom raskrstimo. Dobra je to težnja, mada, mogao je koji red starih kuća da ostane.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=849996#p849996:2zvve2ut je napisao(la):
Šteta je, bio bi bogatiji grad, ali nije da se prolivaju reke suza.
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
Шта мислите, откуд јонски, дорски и други стубови на безброј здања по улицама од Атлантика до Урала? Другачије су људи овде доживљавали Аустрију до 1908. као што су и наши европски преци другачије доживљавали оријент док је почињао на Дунаву и код Београда.
Европа се вратила класици од 15. века, да ли је то случајност? Питање за размишљање.
Европа се вратила класици од 15. века, да ли је то случајност? Питање за размишљање.
Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.168
Teznja da se od Srbije napravi evropska kraljevina od 19. veka ima svoje prednosti i svoje mane.
Vranje je najjuzniji grad na Balkanu u kom se se moze pronaci klasicni evropski arhitektonski patern pod uticajem baroka i klasicizma (vecnica, skola, crkva, ako ne vise), dok je sve juznije samo orijent i moderna arhitektura. U Pozarevcu imamo veleletnu zgradu opstine, u Kragujevcu gimanaziju itd.
Medjutim, dosta je toga ruseno sto je bilo osmanlijska ostavstina. U Nisu je srusen begov konak i citavo naselje unutar tvrdjave, sto bi danas, da je sacuvano, bilo apsolutno reprezentativno za ovaj grad. Ovo je samo jedan primer.
Verujem da je mnogim konacima u Beograd nije bilo spasa, ali je dosta ruseno iz tadasnjih ideoloskih razloga (uklj. dzamije) sto je iz danasnje perspektive naknadne pameti bila greska.
Vranje je najjuzniji grad na Balkanu u kom se se moze pronaci klasicni evropski arhitektonski patern pod uticajem baroka i klasicizma (vecnica, skola, crkva, ako ne vise), dok je sve juznije samo orijent i moderna arhitektura. U Pozarevcu imamo veleletnu zgradu opstine, u Kragujevcu gimanaziju itd.
Medjutim, dosta je toga ruseno sto je bilo osmanlijska ostavstina. U Nisu je srusen begov konak i citavo naselje unutar tvrdjave, sto bi danas, da je sacuvano, bilo apsolutno reprezentativno za ovaj grad. Ovo je samo jedan primer.
Verujem da je mnogim konacima u Beograd nije bilo spasa, ali je dosta ruseno iz tadasnjih ideoloskih razloga (uklj. dzamije) sto je iz danasnje perspektive naknadne pameti bila greska.
