[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=856507#p856507:9ho5ambp je napisao(la):
dosen » 08 Jun 2021 11:43 pm[/url]":9ho5ambp]Zuma,
Da li je ovaj deo ramparta ispred Vidin kapije uklonjen ranije?
Da li je uopste izveden 1738?
Delom ispod zgrade Beka, delom sa zapadne strane istog bloka unutar sajta K-blok.
Da li je su severne strane parcele, prema bivsoj obali Dunava postojali ostaci zidina, ili ostaci pristanista koje se vidi na mapi.
Ako je bilo sta postojalo, uzurpatori su tiho uklonili jos jedno parce tvrdjave.
Sumnjam da je bilo ko istorijski mogao da ocisti temelje i masivine zidove u potpunosti.
Situacija je cista. K-blok se gradi ne samo unutar tvrdjave, vec i na ostacima tvrdjave.
Da, taj deo utvrđenja ispred Vidin kapije je uklonjen. Međutim šta tačno znači "uklonjen"? I ne samo to.
Pitanje da li je na nekom određenom mestu ispod zemlje nešto iz toga perioda ostalo nije baš jednostavno. Pošto je u trenutku prekida gradnje zbog početka novog rata sa Turcima 1737., svaki deo utvrđenja mogao biti potpuno završen, delimično završen ili da nije ni započet. Pa onda je posle rata, kod rušenja, pitanje koliko su temeljno rušili, tj da li su to radili i ispod nivoa zemlje? I još je pitanje koliko su mape precizne, tj gde se tačno nešto nalazi, i šta je na njima zidano (pa može u zemlji da ostane trag objekta), a šta je bilo samo od zemlje i drveta?
Što se tiče preciznosti, proveravao sam preciznost stare mape iz 1738. godine koju sam koristio, i nema sumnje da je rađena na osnovu geodetskih merenja instrumentima, i da je dovoljno precizna. Dakle ono što ona preklopljena sa modernim snimkom terena prikazuje da se nalazilo na prostoru K-Distrikta, zaista je bilo tamo.
Što se tiče pitanja da li su tokom rušenja vađeni i podzemni delovi, to deluje krajnje neverovatno. Varoška fortifikacija Beograda je imala 2,5 kilometra bedema u unutrašnjosti i još 1,5 kilometar bedema na obala reka. A za rušenje čitavog tog varoškog dela utvrđnja su dobili bedna tri meseca. Pa mi danas za to vreme ne možemo ni ulicu da popravimo, a ne izvedemo takav podvig koji bi podrazumevao i iskopavanje tolikih temelja. I to još bukvalno pod vodom, pošto je to tada bila sama ravna i plavna obala Dunava, pa su temelju bili praktično u vodi. Dakle ako je nešto čvrsto iz tog doba bilo ispod zemlje na teritoriji K-Distrikta, tamo je i ostalo. Možda su porušili nadzeme delove, ali podzemne nisu.
Isto važi i ako nešto nije bilo završeno. Pošto se svi objekti grade od temelja, ako je bar započeto, sigurno je postojao bar temelj, pa makar zbog iznenadnog novog rata sa Turcima iznad zemlje bio na brzinu podignut samo zemljani nasip i drvene palisade. Opet bi na prostoru K-Distrikta nešto od tih čvrstih ostataka ostalo bar u temeljnoj zoni.
Tako da se cela dilema da li je na prostoru K-Distrikta moglo biti ostataka odbrambenih utvrđenja Beograda svodi samo na mogućnost da tu ništa nije ni započeto da se gradi od čvrstog materjala. Možda je tu postojala samo nabacana zemja i drvene palisade?
Međutim svi planovi iz vremena mirovnog ugovora pokazuju tri manja bastiona bastiona prema Dunavu ( Sv. Stefan, Sv. Josif, Sv. Aleksandar) i objekte spoljne zaštite ispred Vidin kapije, i oni su na mapi prikazani na isti način kao i drugi bedemi. Jedino se na nekim mapama bedemi koji povezuju ova tri spoljna, obalska bastiona crtaju drugačije, pa je moguće da oni jesu bili samo drvene palisade. Takođe Popović kaže ovako:
"Sa dunavske strane, u cilju odbrane varoši, bila su podignuta tri manja bastiona, dok je projektom predviđeni bedem zamenjen palisadnom ogradom."
Ako ja ovo dobro razumem to znači da sami bastioni NISU bili od drveta, nego samo bedemi koji ih međusobno povezuju. Međutim čak ni to ne znači da sami temelji tih povezjućih bedema nisu bar na mestima već biti započeti od čvrstog materjala, jedino što u trenutku novog rata nisu još bili izašli iz zemlje da bi već bili upotrebljivi kao odbrana. Ali to je nebitno.
U svakom slučaju meni izgleda da bar možemo računati na to da je na teritoriji K-Distrikta od čvrstog materjala do 1738. bio napravljen jedan istureni deo sistema odbrane ispred Vidin kapije (broj 40 na mapi), i obalski bastion Sv. Aleksandra, čak i ako su bedemi koji te bastione povezuju bili od drveta.
Ovde su delovi koji povezuju tri Dunavska obalska bastiona nacrtani drugom, isprekidanom vrstom linije.
Međutim ovde su sve linije priobalnih Dunavskih bedema iste vrste. Takođe, ovde se jasno kaže da je to plan Beograda "na kraju 1738.", dakle stanje kakvo je realno postojalo, ne neki još neostvareni planovi. Još imamo i deo bedema označen sa "40", koji su takođe u okviru teritorije projekta K-Distrikt. Pošto je "40" deo odbrane kapije, a odbrana kapija kao potencijalnih slabih tačaka uvek pri gradnji ima prioritet, verovatno je ova deo bio završen, i napravljen od čvrstog materjala.
Na kraju, mada u ovoj priči ima dosta pogađanja, i sigurno da bi profesionalci mogli preciznije reći šta je ovde poznato bez dileme a šta ne, deluje mi da ipak postoji bar "razumna sumnja" da je ovde nešto moglo ostati iz tog vremena, i da je definitivno bio potreban arheološki nadzor pre nego što su bageri uništili sve što je ovde eventualno bilo. Ne bi bilo prvi put, nažalost.
