U decembru prošle godine, većem delu javnosti promakla je informacija o usvajanju zabrinjavajuće odluke Skupštine grada o ukidanju trolejbuske mreže u Beogradu i privatizaciji linija javnog prevoza koje čine ovaj deo podsistema. Ova strateška odluka je neobjašnjivo doneta iznenada i po hitnom postupku, bez otvorene stručne i javne diskusije, i to na inicijativu potencijalnih privatnih partnera. Ako znamo da je odluka usvojena bez analiza isplativosti ili korisnosti investicije ceo posao dobija razmere skandala. Inicijativu je podnelo privatno transportno preduzeće „Strela”, a ideja je da se ukloni postojeća trolejbuska mreža, preuzmu depoi GSP-a na Dorćolu i rashoduju vozila, da bi na njihovo mesto došli planirani privatni elektrobusevi.

Protiv ove odluke Gradske skupštine već su se oglasili inženjeri Saobraćajnog fakulteta, sindikati, udruženja građana i razne civilne organizacije koje ističu da se radi o neprihvatljivoj i iracionalnoj odluci.

„Predloženo ukidanje trolejbuskog podsistema se vrši bez izrađene saobraćajno-ekonomske studije, a u suprotnosti sa svim dosadašnjim strategijama i planovima GSP-a, Sekretarijata za javni prevoz i Saobraćajnog fakulteta. Argumenti koji su izneti nisu adekvatni”, kaze Davor Stupar iz udruženja "Vratimo trolu 28" i dodaje „potpuno je iracionalno i u ekonomskom i ekološkom smislu menjati jedan vid električnih vozila sa drugim vidom električnih vozila. Pogotovo uzimajući u obzir da Beograd ima postojeću trolejbusku infrastrukturu koja je jako skupa i u koju je ulagano decenijama.”

Samo vrednost kontaktne mreže trolejbuskog sistema meri se u stotinama miliona evra, tako da bi ukidanje podsistema napravilo ogroman ekonomski gubitak za grad. Ne tako davno, 2020. godine Grad je investirao u proširenje i modernizaciju trolejbuske mreže koju bi sad da ukloni. Takođe, cena koja bi se plaćala privatnicima da obavljaju prevoz na tim linijama bi porasla, pa uopšte nije jasno koji je javni interes u celom projektu. Ako na to dodamo da su argumenti gradske vlasti potpuno netačni i irelevantni, poput tih da se radi o „komunističkom” nasleđu, zastarelom i nepouzdanom sistemu, da proizvode zastoje ili slično, onda se zaista može dovesti u pitanje kompetentnost odluke ili sumnjati u ozbiljnu korupciju institucija. Beograd bi opet mogao da bude eksperimentalni kunić i to po paprenoj ceni.

„Priča da su trolejbusi nešto zastarelo i komunističko nije istinita, jer se trolejbuski sistemi razvijaju širom Evrope, a pogotovo u zapadnoj. Prisutni su u Cirihu, Bernu, Ženevi, Milanu, Parmi, Lionu, Salzburgu, Bratislavi, Budimpešti i mnogim drugim gradovima. I ne samo da se razvijaju postojeći, već se uvode i novi sistemi, kao npr. u Pragu koji je uveo trolejbuse 2017. godine. Smatramo da bi sprovođenje ovakve odluke bilo izuzetno štetno po Beograd i da je potrebno hitno obustaviti ovaj proces.” apeluju iz Udruženja građana „Vratimo trolu 28”.

U okviru civilne inicijative stručnih i građanskih organizacija usvojena je i Deklaracija, kojom se gradska uprava poziva poštovanju prethodnih planova i strategija razvoja javnog prevoza putnika, koji podrazumevaju dalju modernizaciju i razvoj trolejbuskog saobraćaja u prestonici. Elektroautobusi nisu ni pouzdanije ni jeftinije rešenje, a odluka o uklanjanju trolejbuske mreže nije u skladu sa realnim razvojnim prioritetima ili trenutnim potrebama građana. Problem koji gradska uprava ima sa trolejbuskim sistemom jeste što se on ne može privatizovati, pa je uništavanje čitave mreže i prelaz na elektrobuseve samo kolateralna šteta u procesu postepenog gašenja GSP-a. Kojoj privatnoj firmi će pripasti trolejbuske linije biće utvrđeno planiranim ugovorom o privatno-javnom partnerstvu tokom ove godine.

Šta vi mislite o odluci da Beograd ostane bez trolejbuskog podsistema u javnom prevozu? Učestvujte u našoj anketi: