Uklanjanje Starog savskog mosta krenulo je ovog meseca, kao priprema za izgradnju novog mosta na istom mestu, čime je započeta realizacija na jednom od najvećih gradskih projekata u ovoj deceniji. Okolnosti u kojima se realizuje ovaj važan infrastrukturni objekat nisu povoljne, od činjenice da projekat kasni godinama, da se radi o iznuđenom saobraćajnom rešenju, da je cena projekta značajno uvećana tokom pripreme, da nije utvrđena budućnost stare konstrukcije, nema jasnih rokova, kao ni saobraćajnih alternativa koje će služiti tokom radova. Sve ovo dovelo je do protesta dela javnosti, na koju je vlast opet odgovorila silom, što je samo pojačalo tenzije i dovelo u pitanje već dugačke rokove.

Pitanje je kako u ovim uslovima izvesti projekat koji godinama treba da se realizuje uz veliku žrtvu svih stanovnika? Šta će se desiti ako politička situacija eskalira i dođe do dugotrajne blokade radova? Hoće li godinama gradilište čuvati policija u punoj opremi? Da li Grad može da izdrži nemarne rokove na ovakvom projektu? Ostaje da se nadamo da situacija neće izmaći kontroli, iako sve češće tako već izgleda.

Projekat novog mosta na mestu starog deo je šireg plana, vezanog za izgradnju tunela koji će povezati savsku i dunavsku padinu. Stvaranje velike nove tranzitne saobraćajnice zahteva značajno veće dimenzije novog mosta, čiji će poprečni profil biti širine 38 metara, odnosno više nego tri puta širi od postojećeg i čitavih deset metara širi od Gazele. U tom pogledu, dolazi do dramatične promene saobraćajne funkcije, od ograničene lokalne do intenzivne tranzitne, sa planiranim višestrukim povećanjem obima saobraćaja na ovoj poziciji. Vezivanje novog mosta za lokalnu i magistralnu mrežu saobraćajnica, pored tunela i planiranog kružnog toka sa Karađorđevom, takođe podrazumeva izgradnju nedostajućih prilaznih saobraćajnica na novobeogradskoj strani i povezivanje sa Ulicom Vladimira Popovića.

Decenijama razvijani planovi da se u produžetku Bulevara Zorana Đinđića izgradi novi most onemogućen je izgradnjom "Beograda na vodi", pa je pozicija Starog savskog mosta u mnogome jedina preostala saobraćajna veza na čitavom potezu između Brankovog mosta i Gazele. U ovom kontekstu, rekonstrukcija Starog savskog mosta ili izgradnja novog je nažalost okvir u kome se mora tražiti rešenje. Neistina je da je Stari savski most "sklon padu" i kao takav „nebezbedan za korišćenje”, ali je isto tako neodrživ i status kvo. Posle više godina priprema, zaustaviti projekat ovih razmera je vremenski gubitak za jedan Grad koji će na kraju platiti građani još gorim kvalitetom života.

Rokovi za ovaj projekat su slabo definisani, a sam proces uklanjanja postojeće čelične konstrukcije mogao bi da traje i čitavih godinu dana. Tek nakon toga može da se krene za izgradnjom novog mosta, čime se realizacija produžava na 3-4 godine, što je ogromno vreme tokom kojeg će biti izraženi saobraćajni problemi u gradu, sa očekivanom negativnom progresijom u narednim godinama. Kada se projekat završi, najvažnije koristi očekuju se sa rasterećenjem Brankovog mosta, kao i izmeštanjem dela tranzitnog saobraćaja iz centra grada. Sa druge strane, najveću žrtvu zbog projekta novog mosta platiće stanovnici "Beograda na vodi", kojima će u naselje i tik uz same objekte biti doveden obiman tranzitni saobraćaj, sa svim posledicama nesnosne buke i zagađenja koja dolaze sa tim.

Konstrukcija Starog savskog mosta je u relativno dobrom stanju, noseće grede mosta su očuvane, a temeljna sanacija mostovske konstrukcije završena je 2008. godine. Most ima značajnu nosivost, pa bi šteta bila da se ne koristi u drumskom saobraćaju, a lep epilog celog projekta bio da most nastavi da služi ovom, ili još bolje nekom drugom gradu.