Pre nešto više od godinu dana počela je rekonstrukcija “Zindan” kapije na Gornjem gradu Beogradske tvrđave, a ovi obimni kozervatorsko-restauratorski radovi obuhvataju temeljnu obnovu delova glavnih kula, svodova kapije, lučnog bedema i podzemnih prostorija. Radovi se izvode prema projektu koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a reč je o veoma kompleksom zadatku čije se izvođenje polako privodi kraju. Obnova ovog srednjevekovnog utvrđenja predstavlja ne samo značajan projekat za očuvanje kulturnog dobra, već i za bezbednost ogromnog broja posetilaca.

Upravo je jako loše stanje svodova kapije primoralo realizaciju ovog projekta, pošto je došlo do urusavanja dela lučnog svoda od opeke i ozbiljnog ugrozavanja bezbednosti prolaznika. Pored toga, ovako oštećena građevina bi samo nastavila da još brže propada, pa je bila potrebna hitna sanacija. Srećom, projekat je odobren, a zajedno sa ovim radovima iskorišćena je prilika da se rekonstruišu i drugi delovi kapije, kao i prostorije u okviru bedema.

Poseban zadatak za majstore predstavljalo je odvođenje atmosferskih voda sa gornjih površina, koja se pre ovih radova nekontrolisano slivala i prodirala unutar bedema, podzemnih prostorija, kao i u zidove crkve Ružice. Biće urađena sanacija gornjih površina svih svodova, uz izvođenje radova na odvodu i drenaži vode. Na prostoru Lučnog bedema predviđeno je izvođenje drenažnih cevi koje će izvlačiti višak atmosferske vode i na taj način smanjiti dalji prodor vlage. Kako bi se celokupan prostor stavio u funkciju izvodi se rekonstrukcija drvenih tavanica u kulama, kao i postavljanje prozora i ulaznih vrata. Unutrašnji prostor dobio je i podno grejanje, što će omogućiti njegovu upotrebu tokom cele godine. Unutrašnjost bedema i podzemne prostorije planirane su kao javni galerijski prostor, koji će u budućnosti biti dostupan javnosti i posetiocima.

Zindan kapija građena je početkom 15. veka kao ojačanje i predutvrđenje za tada najvažniji ulaz u grad – Kapiju despota Stefana Lazarevića. "Zindan" kapija predstavljala je pokušaj Beograda da se odupre osmanskim opsadama, a svoju korisnost dokazala je već 1456. godine kada je imala ključnu ulogu u odbijanju osmanske vojske. Njena specificna konstrukcija je iz vremena sve šire pojave artiljerije i baruta, pa je bila prvo mesto gde je primenjen artiljeriski odbrambeni sistem sa sedam topovskih otvora. Ovakav tip gradnje odbrambenih utvrđenja brzo je prevaziđen nakon ekspanzije topova, pa je izgubila svoj vojni značaj. Zbog toga je Osmanlije kasnije pretvaraju u zatvor, po čemu je u 18. veku i dobila naziv “Zindan” (tur. tamnica).

Izvođač radova „KOTO“ d.o.o. uveden je u posao sa rokom od 540 kalendarskih dana, a ukupna vrednost rekonstrukcije iznosi 120 miliona dinara.