Urbanistički problem Slavije je jako kompleksna tema i svaki njen aspekt zaslužuje posebnu pažnju, ali će i rešavanje njenih problema biti proces koji će trajati godinama kroz više faza gradnje i unapređivanja. Mogućnosti rekonstrukcije su različite i velike, ali često sa brojnim preduslovima. To je praktično još neformiran trg, čije potencijale guste gradnje i dalje urbanizacije možemo da realizujemo tek sa izgradnjom metro linije. Sve to znači da će njeni puni potencijali biti ispunjeni tek u budućnosti, ali i da do tada treba obezbediti efikasno kretanje i pristojno okruženje na ovom centralnom trgu. Veliki prostor na trgu ispunjen je privremenim namenama i objektima, i u tom smislu dugoročno urbanističko-arhitektonsko osmišljavanje i planiranje je neophodno.

Ekonomska situacija u zemlji je takva da su mogućnosti u ovom trenutku jako ograničene, ali je već dugo nekakva intervencija više nego poželjna. Konkurs koji je održan pre 3 godine ponovo je inicirao temu rekonstrukcije, a radilo se o urbanističko-arhitektonskom konkursu sa već utvrđenim saobraćajnim rešenjem. To je odmah naznačilo kontinuitet u okviru postojeće saobraćajne matrice, sa rešenjem koje ipak delimično unapređuje postojeće tokove saobraćaja; pre svega formiranjem odvojenih tramvajskih baštica i uklanjanjem pešačkih prelaza. Nažalost, saobraćajno rešenje na Slaviji nije bilo predment poslednjeg konkursa, pa su i arhitektonska rešenja bila uslovljena situacijom.

Na ovom arhitektonskom konkursu bilo je više kvalitetnih predloga, sa različitim pristupima korišćenju prostora i komunikacija u okviru trga, ali je konačno rešenje u najvećem delu bilo "oslobođeno" od arhitekture. Osnovne elemente rekonstrukcije činila je izgradnja podzemnih prolaza za pešake i postavljanje fontane na sredini. Pored saobraćajnog uređenja, ako izuzmemo dominantnu centralnu fontanu, Slavija je u ovoj rekonstrukciji trebala da dobije i jednu pešačku atrakciju. Kombinacijom predloženih ideja na konkursu, funkcionalno su spojeni velika fontana i podzemni pešački tuneli kao nekakav arhitektonski doprinos ovoj rekonstrukciji. Dobijen je zanimljiv, oplemenjen podzemni prostor sa prirodnim svetlom, fontanom i komercijalnim potencijalom.

Dok su svi isčekivali početak radova za nekoliko meseci, desio se iznenadni preokret. Gradske institucije odlučile su da povuku predlog konačnog rešenja i izvrše novu reviziju projekta. Kamen spoticanja za gradsku upravu je izgradnja podzemnih prolaza, tako da je odlučeno da se pripremi projekat bez podzemnih intervencija. U medijima se navodi da iza ovakve odluke stoji stav javnosti, koja se navodno pobunila protiv podzemnih prolaza, svetski trendovi, ali i problemi naknadne izgradnje metro stanice i njene integracije sa pešačkim komunikacijama ispod zemlje. Ipak, prava istina je da se to ne dešava zbog pobune javnosti, već zbog ograničenih sredstava u budžetu grada.

Metro jeste najvažnija razvojna prekretnica za Slaviju, ali određivanje obima današnje rekonstrukcije na osnovu tog projekta ima smisla samo u nekim vremenskim okvirima. Ukoliko su realni okviri za izgradnju druge linije metroa 15 do 20 godina, postavlja se pitanje da li Slavija treba da čeka ili je moguće ipak napraviti korak napred?

U građevinskom smislu malo toga je nemoguće, samo je pitanje šta odgovara Beogradu i da li je u skladu sa trenutnim prioritetima i dostupnim resursima. Ako se podzemni pešački prolazi smatraju nepoželjnim, mora se razmatrati neko drugačije rešenje. Razdvajanje saobraćaja i pešaka jedan je od najlogičnijih načina za unapređenje kretanja i bezbednosti. Ako se odustane od razdvajanja pešaka - bilo prolazima pod zemljom ili pasarelama nad njom - jedino preostalo rešenje su semafori. Zadržavanje trenutnog modela kretanja pešaka nije racionalna opcija. Prema informacijama koje smo dobili, kao alternativno rešenje razmatra se izmeštanje pešačkih prelaza dalje od kružnog toka. Međutim, da li će dobijeni efekat biti vredan te rekonstrukcije i da li se rekonstrukcija svela na izgradnju fontane na Slaviji? Ukoliko se obistine ove najave projekat će biti značajno redukovan i praktično sveden na šminkanje postojećeg stanja.

Dugo očekivana rekonstrukcija Slavije u ovoj fazi treba da napravi korak napred u njenom efikasnijem funkcionisanju, da zadrži fleksibilnost za naredne faze razvoja i da unapredi njenu javnu funkciju. Ne treba se zamajavati nerealnim rešenjima, ali ni trošiti vreme i novac na nedelotvorna kratkoročna rešenja. Ostaje da se vidi šta će Grad na kraju odlučiti.

Vezani tekstovi:

20.08.2014 - Plan za Slaviju na javnom uvidu
10.02.2012 - Slavija bez šina ?