EECFA

Raste div u Čortanovcima

30-10-2019

    Raste div u Čortanovcima

    Učestvuj u diskusiji u okviru Beobuild FORUM-a

    Radovi na izgradnji brze pruge između Beograda i Novog Sada započeli su pre nešto više od dve godine, čime je pokrenut najveći pojedinačni infrastrukturni projekat u zemlji. Kao deo međunarodnog projekta modernizacije pruge Beograd-Budimpešta, deonica između Beograda i Novog Sada biće prva brza pruga u ovom delu Evrope, a njeno otvaranje očekuje se 2021. godine. Radovi su otvoreni na najvećem i najskupljem objektu na trasi u Čortanovcima, gde će krivudava pruga na obroncima Fruške Gore izgradnjom kompleksa tunela i vijadukta biti preprojektovana za velike brzine. Kompleks se sastoji od tunela sa dve tunelske cevi ukupne dužine 2.240 metara (1150 m i 1090 m), kao i dve konstrukcije vijadukta ukupne dužine 5.931 metara (2936 m i 2995 m). Tunel i vijadukt u Čortanovcima deo su poddeonice Stara Pazova-Novi Sad, a radove izvodi ruska kompanija RZD International. Ukupna vrednost rekonstrukcije pruge na potezu Stara Pazova-Novi Sad iznosi USD 585 miliona, od čega je samo vrednost kompleksa u Čortanovcima USD 338 miliona.

    U protekle dve godine radovi su značajno napredovali, a realizacija na ovoj deonici za sada teče predviđenom dinamikom. Na Fruškoj Gori impozantno gradilište proteže se kilometrima, a napredak je značajan i na tunelima i na vijaduktu. Do sada je završena izgradnja svih stubova vijadukta na ukupno 59 stubnih mesta, uključujuci i fiksne Δ stubove za prihvatanje podužnih sila (kočenje/pokretanje ili longitudinalni zemljotresi). Na stubovima se već izlivaju rasponske konstrukcije, a od ukupno 57 polja po levom koloseku završeno je 12, dok je na desnom koloseku od 59 polja do sada izliveno 16. Na tunelu radovi takođe sjajno napreduju - u levoj tunelskoj cevi je preostalo da se iskopa još 350 metara, dok je u desnoj tunelskoj cevi preostalo oko 250 metara iskopa. Okvirno se očekuje da će desna tunelska cev biti prva probijena u januaru 2020. Na izlasku iz tunela, preko stare pruge izgrađena je konstrukcija galerije ramovskog tipa, gde je ispod galerije predviđena drumska saobraćajnica za prolaz vozila za lokalni saobraćaj i tehničko održavanje pruge.

    Kao i kod autoputeva u drumskom saobraćaju, brze pruge su potpuno nezavisni koridori, bez ukrštanja sa drugim vidovima saobraćaja, minimalnim usponima i širokim radijusima krivina. Zbog toga, pored kompleksa u Čortanovcima, na trasi deonice Stara Pazova-Novi Sad mora da se izgradi još dva manja vijadukta i dve galerije, devet podvožnjaka, dva nadvožnjaka, četiri mosta, tri pešačko-biciklistička pothodnika i četiri stanična pothodnika. Najveći poduhvat je svakako u stanici Inđija, koja će biti rekonstruisana i dograđena sa novim pothodnikom i dva drumsko-pešačka podvožnjaka. Stanicu će činiti dva prolazna koloseka (2 i 3) i dva preticajna koloseka (1 i 4), a za prijem i otpremu putnika predviđena su dva perona. Peroni su smešteni pored prvog koloseka i između četvrtog i petog koloseka. Na trasi će takođe biti rekonstruisane stanice Sremski Karlovci i Petrovaradin, dok će stanica Beška biti izmeštena.

    Trasa pruge Stara Pazova-Novi Sad je ukupne dužine od 40,44 km. Dužina trase pruge bez mostova i tunela iznosi 34,16 km, odnosno dužina mostova i tunela iznosi 5,80 km ili 17 % trase. Do sada je na otvorenoj trasi pruge postavljeno oko 14 kilometara nove pruge (od 36-50 km), a dvokolosečna pruga projektovana je sa tehničkim parametrima za sledeće brzine: 200 km/h na delu Stara Pazova-Karlovački Vinogradi, 160 km/h na delu Karlovački Vinogradi – Petrovaradin i 100 km/h na delu Petrovaradin-Novi Sad.

    U prilogu pogledajte foto i video izveštaj sa gradilišta u Čortanovicma.

     

    Pruga Beograd-Novi Sad / Čortanovci tunel i vijadukt (foto) - oktobar 2019.