Prošlo je osam godina od kada se Beograd ponovo otvorio prema svetu, a Beobuild već treću godinu detaljno prati i beleži celokupan razvoj grada. U proteklom periodu, Beograd je prošao kroz značajne promene praćene snažnim prilivom kako stranih tako i domaćih investicija. Upravo je sektor nekretnina taj koji je nosio ovaj investicioni ciklus, a Beograd kao centar regiona video je dolazak brojnih investitora koji novim projektima polako menjaju lice prestonice Srbije. Protekle godine pamtiće se po obimnim rekonstrukcijama ulica, modernizaciji infrastrukture kao i po najavama nekoliko velikih projekata koji trasiraju put budućeg razvoja. Beograd ulazi u period nove građevinske ekspanzije predvođene izgradnjom savremene saobraćajne i transportne infrastrukture, koja će stvoriti uslove za razvoj u oblastima izgradnje poslovnih, trgovinskih i stambenih kompleksa. Najave gradskih vlasti da će se vratiti velikim infrastrukturnim projektima ukazuje nam pravac u kome će se grad razvijati tokom naredne decenije.

Na to kako će teći taj razvoj uticaće brojni faktori kako unutrašnji, tako i spoljašnji. Najbolji primer je skora eskalacija ekonomske krize, koja će se u globalizovanoj svetskoj ekonomiji neminovno odraziti i na ekonomsku dinamiku našeg glavnog grada. Posledice će se najverovatnije odraziti kroz nešto manji priliv privatnog kapitala i nešto odmerenije strane investicije. Međutim, Beograd kao vrlo dinamična ekonomija i jako primamljiva investiciona destinacija, mogla bi da amortizuje udar finansijske krize odgovornim upravljanjem javnim sredstvima i investiranjem u velike infrastrukturne projekte. Dosadašnji period je bio obeležen pre svega velikim privatnim investicijama u poslovni i komercijani prostor koji će, u novim okolnostima, prvi osetiti usporavanje i pad aktivnosti.

U prethodnom periodu Grad je zaostajao u infrastrukturnim investicijama koje nisu adekvatno pratile razvoj, a prve posledice takvog odnosa su već vidljive u skoro svim oblastima, posebno u saobraćaju i transportu. Predstojeći period će biti prilika da se na polju infrastrukture nadoknadi propušteno. Pored toga, Grad će morati još snažnije da se bori za to da pruži još bolje uslove potencijalnim investitorima stvarajući nove komparativne prednosti u odnosu na konkurentska tržista. Strateški i dugoročno gledano, razvoj infrastrukture i veliki javni projekti ne samo da će popuniti ekonomsku ‘rupu’ koja će nastati smanjenjem priliva stranog kapitala, već će i omogućiti da Beograd mnogo spremniji dočeka stabilizaciju ekonomskih prilika u svetu i na taj način u potpunosti realizuje svoje potencijale. Dakle koliko će nas pogoditi ova kriza i koliko dugo ćemo kasnije trpeti njene posledice zavisi samo od nas samih, odnosno odgovornih struktura. Sada je Grad na potezu.

Sektor komercijalnog prostora namenjenog trgovini doživeo je veoma značajnu ekspanziju, pogotovo u poslednje 4 godine. Beograd kao najveće regionalno tržište sa brzo rastućom kupovnom moći stanovništva ima posebno veliki potencijal u razvoju modernih tržinh centara. Sve sofisticiraniji potrošači u Beogradu traže kvalitetna mesta potrošnje koja će pažljivo biti uklopljena sa sadržajima za zabavu i odmor. Protekle godine bili smo svedoci vrlo zanimljivog okršaja dva najveća domaća investitora u Beogradu na polju komercijalnog prostora. Kompanija Delta investirala je u prvi beogradski moderni tržni centar koji ispunjava svetske standarde – DeltaCity. Ovaj tržni centar je praktično otvorio novo poglavlje u ovom sektoru, a njegov uspeh izazvao je brzi odgovor ostalih investitora pa se u Beogradu u narednim godinama očekuje izgradnja najmanje 7 sličnih centara od preko 50.000 kvadratnih metara površine. MPC Properties je odmah odgovorio početkom izgradnje ogromnog komercijalnog centra koji bi po površini i sadržaju trebao da pretekne Delta City. U toku je izgradnja objekta od 130.000m² koji će biti otvoren na proleće 2009.

Sličan okršaj ova dva giganta desio se pre samo nekoliko dana na tenderu za prodaju preostalog ekskluzivnog zemljišta na Autokomandi. Zemljište tik uz plac gde Delta planira da izgradi svoj do sada najveći tržni centar ‘Delta Planet’, dobilo je novog vlasnika i to komaniju MPC Properties koja će tu po najavama izgraditi poslovni kompleks od 90.000 kvm. Inače to zemljište je želela i Delta koja je takođe planirala da izgradi poslovni centar kao deo velikog multifunkcionalnog kompleksa. Nadamo se da će nadmetanje ove dve kompanije rezultirati još boljim arhitektonskim rešenjima i naravno boljim uslugama za korisnike pomenutih objekata. Što bolje pozicioniranje ove dve domaće kompanije je izuzetno važno jer su za naredni period dolazak na ovo tržište najavile i poznate kompanije “Plaza centres” iz Izraela, austrijski “Spar”, švedska “IKEA” kao i drugi.

Segment prvoklasnog poslovnog prostora je deo tržišta koji je doživeo najveću ekspanziju u proteklom periodu. Stotine hiljada kvadrata kvalitetnog kancelarijskog prostora izgrađeno je u Beogradu kako bi mogla bar delimično da se zadovolji potreba velikog broja komapnija koje relociraju centar svojih regionalnih operacija u Srbiju. Najbolji primer je Airport City Belgrade koji je postigao fantastican uspeh, predstavljajuci potpuno novi koncept poslovnog parka. Ovaj kompleks koji je u izgradnji na Novom Beogradu je prvi biznis park u regionu. Već je izgrađeno 6 modernih poslovnih zgrada sa pešačkom zonom između, a u toku je i gradnja novih objekata u okviru kompleksa. Tempo izgradnje poslovnog prostora na Novom Beogradu i dalje ne posustaje, a to pokazuju i objekti koji će biti završeni u narednih nekoliko meseci. Među njima se ističu Veranova poslovna zgrada u Bloku 23 na 50.000 m² i Sava City sa 35.000 m².

Centar starog dela grada je već uveliko izgrađen, a veliki razvojni projekti biće vezani za kapitalne reurbanizacije. Samo Savski amfiteatar i obala Dunava nude prostor za izgradnju više miliona kvadratnih metara površine modernog poslovnog i stambenog prostora, nakon izmeštanja železničke stanice i luke "Beograd". Kruna prvog velikog ciklusa razvoja Beograda će svakako biti Savski amfiteatar, ogroman prostor na priobalju reke Save, koji će izgradnjom i urbanizacijom ujediniti novi i stari deo grada. Datum početka uređivanja Savskog amfiteatra je i dalje nepoznat, pošto on najviše zavisi od izgradnje budućih infrastrukturnih pravaca. Tu se, pre svega, misli na izmeštanje železničke infrastrukture i saobraćaja na železničku stanicu Beograd Centar, odnosno Prokop, zatim završetak izgradnje Unutrašnjeg magistralnog prstena i obilaznice oko Beograda. Prvi korak je već načinjen - krajem 2008. godine počinje izgradnja mosta preko reke Save koji spada među najbitnije deonice UMP-a. Realizacija ovih projekata, posebno stanice Prokop i novog mosta na Savi, pokrenuce novi veliki investicioni ciklus kroz izgradnju milion ekskluzivnih kvadrata u Savskom amfiteatru.

Gradski urbanisti sa velikim ambicijama gledaju na treću obalu Beograda, takozvani "Treći Beograd", na levoj obali Dunava koji svojom površinom i konfiguracijom terena nadmašuje oba postojeća dela grada. Iako urbanizacija Trećeg Beograda nije blizu, prvi koraci u tom pravcu biće napravljeni u godinama koje su pred nama. Izgradnja treće obale obeležiće početak nove ere u razvoju Beograda u 21. veku.

Danas Beobuild proslavlja svoj treći rođendan, sa svima vama koji se brinete i interesujete za razvoj našeg Beograda. Pred svima nama je veliki posao kako bi naš grad bio bolje i lepše mesto za život. Nadamo se da ćemo još dugo biti zajedno na tom putu, a Beobuild će se i dalje truditi da vam prvi donese pre svega kvalitetne informacije od važnosti za Beograd, koji zaista zaslužuje samo najbolje.



Vaša Beobuild redakcija.