Koliko se promenio svet oko nas moguće je primetiti i na savremenoj arhitekturi ambasada i predstavništva stranih država u Beogradu. Nekoliko takvih objekata doživelo je transformacije poslednjih godina, a najpoznatiji su primeri ambasade SAD, zatim nove ambasade Japana i buduće ambasade Savezne Nemačke.

Zgrade ambasada koje treba da predstavljaju reprezentativne objekte stranih država u našem gradu, polako doživljavaju ozbiljno redefinisanje. Nekada mesta kulturne razmene i simboli međudržavnih odnosa, ambasade su bile važno oruđe u političkoj, ekonomskoj i diplomatskoj komunikaciji između država i naroda.

Nažalost, novi trendovi u izgradnji ovakvih objekata govore o dramatičnom kulturološkom fenomenu, a slična situacija je primetna širom sveta. Ambasade postaju bezlični utilitarni objekti, gde bezbednost postaje gotovo jedini relevantni funkcionalni parametar. To je naravno ostavilo ozbiljnog traga na arhitekturi objekata, pogotovo na njihovoj spoljašnjosti i komunikaciji sa prostorom i objektima u okolini. Najčešće birajući lokacije u centralnim gradskim zonama, po novim bezbedonosnim standardima grade se izolovane tvrđave koje ne poštuju ni grad, ni osnovne estetske norme primerene okolnim funkcijama.

Najpoznatiji primer velike bezbedonosne rekonstrukcije je nova ambasada SAD. Možda najkorektniji u tom smislu, projekat nove ambasade je izmešten iz centra grada i sada se nalazi na Dedinju. Tamo je izgrađena moderna tvrđava, ali bar više ne remeti normalno funkcionisanje i život ljudi na staroj lokaciji u Kneza Miloša. Stari objekat je takođe bio svojevrsna tvrđava, opasana betonskim blokovima i zazidanim prozorima ka ulici. Pošto je na tržištu, kada objekat dobije novog vlasnika moguće mu je vratiti izgled pre sigurnosnih intervencija.

Nedavno je završena i nova ambasada Japana, a novi objekat smešten je u bloku 11a na Novom Beogradu. U središtu jedne od ekskluzivnijih stambenih četvrti na Novom Beogradu nikla je još jedna gradska tvrđava. Iako je javnost očekivala nešto sasvim drugo, kako su radovi tekli sve je bilo očiglednije o kakvom je objektu reč. I ovde dominira bezbednost, a sve karakteristike objekta podređene su tom cilju. Nova ambasada opasana je visokom zaštitnom ogradom, dok je objekat projektovan sa minimalnim otvorima na fasadi a prednje staklene površine pokrivene su čelicnom zaštitnom zavesom.

Novu ambasadu priprema i Nemačka, koja će ostati na istom mestu, ali će umesto stare zgrade podići novu. Trenutno je u toku rušenje stare zgrade, koja je inače delo arhitekte Bogdana Ignjatovića i predstavlja vredan objekat posleratne arhitekture. Nažalost, bez obaziranja dozvoljeno je uništenje ove zgrade, a na njenom mestu najverovatnije biće izgrađen objekat izabran na internom konkursu 2009. Iako proporcionalno, lice pobedničkog rešenja je potpuno zatvoreno ka ulici i bez ikakvih detalja, osim nekoliko uskih izduženih prozora. Bočni deo objekta je nešto izražajniji, ali je zaklonjen susednim objektima. Sama zgrada ima zanimljiv oblik koji formira unutrašnja dvorišta i bašte, dok će centralni foaje na prvom spratu povezivati prostor i funkcije. Takođe je planirano da se spoljašnjost pokrije travertinskim pločama svetle boje, što je isto dobar izbor ali neće moći da promeni karakter objekta.

Nije potpuno jasno kakve procene rizika stoje iza ovakve gradnje i žasto je potrebno da se naglašava ugroženost. Međutim, ukoliko neka zemlja proceni da joj je potreban baš takav objekat, onda ih treba graditi na adekvatnim i manje prometnim lokacijama izvan centra grada.