Dugo očekivana rekonstrukcija zgrade Vojne akademije u Resavskoj ulici deo je projekta prenamene ovog zdanja u budući Muzej grada Beograda. Radovi koji su trebali da počnu još krajem prošle godine ponovo su odloženi, a šansa da otpočnu i ove godine sve su manje. Ipak, prethodnih dana usvojen je urbanistički projekat za rekonstrukciju i dogradnju objekta, a ugovor za izradu tehničke dokumentacije takođe je dodeljen početkom prošlog meseca. Rešavanje imovinsko pravnih odnosa između Vojske Srbije i Grada Beograda završeno je još 2007. godine, međutim projekat se razvlačio godinama bez većih pomaka. Nekadašnja zgrada Vojne akademije decenijama je u jako lošem stanju, a podjednako dugo njen najveći deo uopšte nije u upotrebi. Prenamena je bila krajnje logičan potez, a Muzej grada Beograda samo je jedna u nizu institucija bez adekvatnih uslova. Inače, Muzej grada Beograda osnovan je 1903. godine i još uvek nema izložbeni prostor, a kulturno nasleđe se čuva u krajnje neprimerenim uslovima u Zmaj Jovinoj ulici.

Zdanje u Resavskoj ulici ima oko 17.000 kvadrata bruto prostora, izgrađena je 1899. godine i predstavlja objekat pod prethodnom zaštitom. Zgrada je inače najveće i najreprezentativnije delo arhitekte Dimitrija Leka, izgrađena u neorenesansnom duhu sa klasičnim dekorativnim elementima na fasadi. Objekat zauzima gabarit u obliku ćiriličnog slova "Ш", gde je krilo ka Nemanjinoj ulici dograđeno u godinama posle Prvog svetskog rata. Radovi koji će ga pretvoriti u moderan muzejski prostor su obimni i vrlo temeljni, a pored rekonstrukcije postojećih podrazumevaju i dogradnju dodatnih 3.300 kvadrata.

Novoizgrađeni aneks nalaziće se u unutrašnjosti bloka i predstavljaće proširenje centralnog trakta duž Resavske ulice. Postojeći objekat i novoizgrađeni deo biće iste visine (Su+Pr+2), ali će nova ivica biti 5 metara dublje ka dvorištu. Rekonstruisan deo će sa novim krilom biti povezan nizom horizontalnih komunikacija na međuspratovima. Međuprostor između postojećeg i novog gabarita biće pokriven kontinualnom lanternom, koja će omogućiti prosvetljavanje protora prirodnom svetlošću, a planirano je i postavljanje dva panoramska lifta u veznom delu.

Da bi se realizovala ova atraktivna arhitektura potrebno je srušiti postojeću stepenišnu vertikalu u dvorištu i izgraditi novo otvoreno stepenište, koje će integrisati dva dela objekta i stvoriti prostran hol na glavnom ulazu iz Resavske ulice. Glavni ulaz takođe će biti arhitektonski istaknut - širenjem i formiranjem ostakljenog portala dobiće se vrlo reprezentativna ulazna zona. Rekonstrukcija postojećeg zdanja biće izvedena uz isticanje originalne materijalizacije, posebno livenih stubova balske dvorane, delova plafona, zidova itd. Unutrašnje dvorište isto postaje deo Muzeja, i to kao arheološki lapidarijum sa spoljnim amfiteatrom i uređenim platoom. Pored izložbi na otvorenom dvorište može da posluži za organizaciju događaja, skupova, predavanja i slično.

Autori idejnog rešenja za rekonstrukciju i dogradnju objekta u Resavskoj ulici 40b su arhitekte Jelena Ivanović Vojvodić, Goran Vojvodić i Jovana Grujevska iz firme “Birovia”, a procenjena vrednost ovog projekta je 15 miliona evra (isto kao Kalemegdanska žičara).

U prilogu pogledajte 3D prikaze budućeg Muzeja grada Beograda.