Prošlo je skoro dve godine od potpisivanja ugovora o koncesiji na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” i nešto više od godinu dana kako je francuska kompanija “Vinci Airports” preuzela upravljanje nad ovim strateškim objektom. Za finansijsku naknadu od 500 miliona evra, najveća srpska vazdušna luka predata je na 25-godišnje upravljanje, sa planiranim investicijama od oko 732 miliona evra tokom celokupnog trajanja koncesije. To znači da će se tokom koncesije investirati u proseku oko 30 miliona evra godišnje, što je značajno manje od godišenjeg neto profita koje je Aerodrom “Nikola Tesla” stvarao pre koncesije. Uz minimalne investicije, strani koncesionar je obavezan da uplaćuje i godišnju koncesionu naknadu, koja će varirati u zavisnosti od knjigovodstvenih rezulatata, a može da iznosi od 4 do 15 miliona evra godišnje tokom narednih 25 godina. Za sumu planiranih investicija biće potrebno značajno unaprediti aerodromske kapacitete, kako bi se sa 5 dosegla cifra od 15 miliona putnika godišnje do 2043. godine.

Prema najavama francuske kompanije, samo u prvih pet godina koncesije planirana je sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, izgradnja novih rulnih staza i rekonstrukcija pomoćnih, kao i izgardnja brzih izlaza sa piste, rekonfiguracija terminala i izgradnja novih objekata. Jedan od preduslova za razvoj novih kapaciteta, kao i pratećih komercijalno-logističkih sadržaja jeste usvajanje Plana detaljne regulacije za kompleks aerodroma “Nikola Tesla”, a upravo je nacrt tog dokumenta trenutno izložen na javnom uvidu u zgradi Gradske uprave (Ulica 27. marta br. 43-45 (u suterenu)).

Plan detaljne regulacije kao i izveštaj uticaja plana na životnu sredinu, dokumenti su koji će stvoriti preduslove za razvoj aerodromskog kompleksa, ali isto tako daju i program namena za mnogo šire područje. Jedan od najvažnijih aspekata ovog plana jeste činjenica da je njime obuhvaćeno i 250 hekatara nove velike privredno-komercijalne zone južno od autoputa E75, kao i razvoj pripadajuće putne i železničke infrastrukture. U okviru plana formirana je i Zona budućeg razvoja aerodroma, gde se na čak 608 hekatara planiraju druga pista i novi terminal, železnička stanica, prateći sadržaji i zaštitni zeleni pojas. Zanimljivo je da zemljište rezervisano za budući razvoj aerodroma, koje se nalazi u okviru zone 5, podrazumeva razvoj novih sadržaja tek nakon isticanja koncesije, odnosno u periodu posle 2043. godine. Posebno ako imamo u vidu da se Zona budućeg razvoja uopšte ne nalazi u okviru koncesione zone. Drugim rečima, nacrt ovog plana ukazuje da koncesionar neće graditi novi terminal, već samo realizovati dogradnju i rekonstrukciju na postojećim kapacitetima.

Ceo prostor obuhvaćen planom iznosi preko 1870 hektara, a u odnosu na planirane namene podeljen je u 5 zona. Otključavajući potencijale zemljišta duž autoputa, ovaj plan treba da reguliše i ogroman deficit pratećih sadržaja, pa su za te namene odvojene dve komercijalne zone, jedna višeg i jedna nižeg ranga. Zona 1 nalazi se zapadno od pristupnog puta i predstavlja privredno-komercijalnu zonu sa sadržajima vezanim za transportnu delatnost, kao što su logistika, špedicija, skladištenje i sl. Zona 2 je isto komercijalna, nalazi se istočno od pristupnog puta, ali je višeg reda i pretpostavlja gradnju komercijalnih atrakcija. U ovoj zoni će se nalaziti putnički sadržaji, maloprodajni i outlet centri, hoteli, izložbeni saloni, kongresni centri, poslovni parkovi itd. U okviru Zone 2 nalaziće se i posebno izdvojen komepleks Muzeja Vazduhoplovstva.

Za razvoj velike privredno-komercijalne zone duž autoputa bilo je potrebno unaprediti pristup, pa je planom predviđena totalna rekonstrukcija petlje “Aerodrom” u profil pune deteline, kao i izgradnja širokog bulevara koji će povezati Autoput sa Vojvođanskom ulicom. Centralna saobraćajnica planirana je sa po tri trake za svaki pravac, a na kružnim tokovima vozila će se isključivati ka privrednim zonama i ostalim pratećim sadržajima. Planirana je i sekundarna ulična mreža koja će presecati komercijalne zone i deliti ih na manje blokove. U okviru kompleksa nalaziće se i železnički koridor, gde bi se sa Zemunske stanice izdvajao kolosek za aerodrom, koji bi podzemnom trasom ispod autoputa stizao do putničkih terminala. Podzemna železnička stanica nalaziće se u zoni 5 (zona budućeg razvoja), a linija bi dalje nastavljala do Surčina i planiranog kompleksa Nacionalnog stadiona.

Izgradnja umetnute sletne piste planirana je kao prelazno rešenje koje treba da omogući kompletnu rekonstrukciju postojece PSS. Master planom je predviđena izgradnja tzv. "umetnute" PSS na poziciji između postojeće piste i paralelne rulne staze, koja bi tokom perioda rekonstrukcije PSS 1 preuzela funkciju piste, a nakon toga bi služila kao paralelna rulna staza. Naravno, ona bi i kasnije mogla biti korišćena kao PSS ako postojeća iz nekog razloga nije u funkciji.

Sve u svemu, fokus plana je na formiranju novih komercijalnih zona i izgradnji infrastrukture, dok u pogledu razvoja aerodroma ovaj dokument čak i smanjuje očekivanja. Ostaje da vidimo dinamiku kapitalnih investicija francuskog koncesionara, kao i detalje master plana za kompleks koji je verifikovan sredinom avgusta prošle godine.