Ove nedelje okončan je arhitektonski konkurs za rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 na Novom Beogradu. Konkurs je organizovala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, a do krajnjeg roka za predaju pristiglo je ukupno 34 konkursna rada. Žirijem je predsedavao gradski arhitekta Milutin Folić, dok su članove činili arhitekte Nebojša Minjević, Irina Korobina, prof. Dejan Miljković, Bojan Kovačević i zamenik člana žirija Milana Jočić. Jednoglasno su doneli odluku o dodeli tri nagrade i četri dodatna otkupa, a u ovom izdanju predstavljamo vam prva tri nagrađena rešenja.

Blok 13 je jedan od neispunjenih potencijala Novog Beograda za koji se vezuju brojni projekti. Relativno kratka istorija obeležena je brojnim idejama o nameni i iskorišćenju ovog prostora, međutim kako mu okolnosti nisu išle na ruku, monumentalni i ambiciozni planovi još uvek čekaju bolje dane. Na nedavno završenom konkursu zadatak je bila nova zgrada Beogradske filharmonije, koja kao objekat kulture nastavlja tradiciju javnih namena na ovom prostoru. Pored zgrade filharmonije, zadatak konkursa obuhvatao je i privođenje nameni zapadnog dela bloka, odnosno prostora između YUBC centra u bloku 12 i zgrade SIV-a. Za ovaj deo bloka planirana je poslovno-komercijalna namena, a autorima je data sloboda da sami ispitaju prostorne i funkcionalne kapacitete lokacije.

Prva nagrada – 1 milion dinara
Autorski tim:
Dragan Marčetić, dipl.inž.arh., Milan Maksimović, dipl.inž.arh.
Saradnici:
Mihailo Pejčinović, master inž.arh., 3D modelovanje i rendering
Dimitrije Puzović, student MASA, grafička obrada ambijenata

Prvonagrađeno rešenje predstavlja jednu jako suptilnu realizaciju, koju odlikuje pokušaj da se objekat uklopi u već postojeći ambijent otvorenog zelenila i blokovsku geometriju. Objekat filharmonije zamišljen je kao produžetak javnog zelenila, gde se zakošeni krov nastavlja kao aktivna površina, a krovne ravni postaju "zamena" prirodnog ambijenta koji je "oduzet" objektom. U tom smislu, ovo rešenje je vrlo uspešno donelo nove funkcije u ovaj deo bloka, stvarajući nove prostorne atrakcije u skladu sa parkoviskim prostorom, rekom Dunav i zelenim travnjacima “Palate Srbija”. Krovno zelenilo zamišljeno je kao parkovsko uređenje sa raznim rekreativnim sadržajima, vidikovcima sa mestima za sedenje, vežbaonicama ili eventualnim trim stazama.

Ispod zakošenog krova nalazio bi se višenamenski prostor. Autori su pokušali da pitanje ekonomske održivosti reše kroz kombinovanu namenu objekta, odnosno uklapanje filharmonije sa komercijalnim sadržajima. Od ukupnih 75.000 m2 bruto prostora, oko 26.600 m2 bio bi prostor filharmonije, 18.800 m2 bi bilo svojevrsni tržni centar, dok bi ostatak otpadao na tehniku i garaže. Po današnjem ključu, projekti se polako prilagođavaju za novu ekonomsku "čarobnu" reč – privatno javno partnerstvo. Ovako veliki komercijalni segment u objektu kulture treba da navodno obezbedi sredstva za njegovu gradnju, odnosno održavanje u budućnosti.

Veliko šetaliste povezivalo bi objekat sa Ulicom Ušće, a ispred objekta bio bi formiran veliki pristupni plato, kao prostor za događanja i koncerte na otvorenom. Ulazni hol i primarni foaje velike koncertne sale filharmonije rešeni su na spratnoj etaži kojoj se pristupa stepeništem sa prilaznog platoa. Sa ovog nivoa ostvaruju se direktne veze posetilaca sa parterom koncertne sale i sa gornjim galerijama preko bočnih stepeništa, kao i sa foajeom male sale. Predviđeno je da velika koncertna sala ima 1.500 mesta, dok bi se u okviru objekta nalazila i mala multifunkcionalna sala od 400 mesta. Sa zadnje strane velike koncertne sale dati su službeni prostori koji uključuju brojne programom definisane funkcije kao što su: prostorije namenjene izvođačima, garderobe, sobe za dirigente, sale za vežbanje orkestra, sekcija i pojedinaca, sale za instrumente, tonski i video studio, sobe za odmor, prostorije za tehniku, administraciju i druge prateće sadržaje. Planirana je i otvorena scena ispred objekta u obliku horne kako bi ostvarila odgovarajući akustični kvalitet i omogućila koncerte na prilaznom platou. Ispred otvorene scene nalazio bi se posebno oblikovan plato za publiku, sa mogućnosti postavljanja montažnih platformi za sedenje.

Prvonagrađeno rešenje je kvalitetan primer javne arhitekture, koji na posebno zadovoljavajuć način korespondira sa svojom okolinom. Zgrada nije visinski naglašavana, već je koncipirana kao polegnuta struktura sa prelomljenim kosinama i nizom pešačkih veza i komunikacija. Rešenje predviđa upotrebu najkvalitetnih materijala; prirodnog kamena i stakla na spoljašnjosti i prirodnog drveta na unutrasnjosti objekta. Možda najveća mana ovog koncepta jeste njegova tesna integracija i funkcionalna povezanost sa komercijalnim delom, čija kompozicija daje atraktivni plato sa ukopanim delom objekta i kosim pešačkim rampama na prednjem ulaznom platou. Imajući u vidu specifičnu poziciju tržnog centra u okviru objekta sa povremenim intervalima posete, kao i konkurenciju u okruženju, ovakav funkcionalni hibrid trenutno ima male šanse za uspeh. To znači da bi u eventualnoj realizaciji projekta verovatno bila potrebna redukcija rešenja, koja bi se pre svega odnosila na komercijalni deo objekta, a samim tim i preoblikovanje velikog prilaznog platoa.

Uz novu zgradu Filharmonije, konkursna rešenja prilagala su svoj predlog iskoriščenja zapadnog dela bloka, pa su kao sekundarnu temu svi radovi imali i nekakavu razradu na prostoru između “Palate Srbija” i kompleksa YUBC u bloku 12. Pobedničko rešenje predviđa izgradnju četri slobodnostojeće kule sa komercijalnim aneksom realizovanim na tri nadzemne etaže. Kontinuitet sa zelenim površinama oko “Palate Srbija” postignut je denivelacijom terena i “prevlačenjem” zelenog krova preko komercijalnog aneksa.

Druga nagrada – 650 hiljada dinara
Autorski tim: ARCVS
Arh.Branislav Redžić ( nosilac svih autorskih i ostalih prava), arh.Dragan Ivanović, arh.Zoran Milovanović, arh.Milica Tasić, arh.Dušan Milošev, arh.Boris Husanović, arh.Suzana Tisovec
Konsultanti:
Konstrukcija: inž.građ. Sreto Kuzmanović
HVAC i energetska efikasnost: inž.maš.Aleksandar Živković
Akustika: Bojan Vulin

Drugu nagradu osvojio je poznati beogradski biro ARCVS koji je, inspirisan ptičijim jatima i pokretima njihovih krila, kreirao posebno estetizovan objekat sa krovnim akcentom. Za razliku od pobedničkog rešenja, ovde vidimo tendenciju da se objektom stremi, pa se filharmonija nalazi na uzdignutom postamentu kome se pristupa preko velikih stepeništa sa svih strana. Objekat monumentalnost postiže centralnim položajem i višestranom orjentacijom. Zgradu karakterišu velike staklene površine, stubovi i pokrivene arkade na gornjem platou. Predviđena bruto površina objekta iznosila bi oko 17.800 m2, a uključivala bi sve programom predviđene sadržaje za ovu namenu kao i podzemnu garažu na dva nivoa.

Estetizovani geometrijski elementi na krovu zapravo okružuju prostor otvorene scene, koja bi se u ovom rešenju nalazila na krovu objekta. Maksimalna visina ovog objekta je 26 metara, čime se krov objekta izdiže iznad parkovskih krošnji, gradeći novu panoramsku atrakciju. Letnja scena na krovu imala bi preko 200 mesta za sedenje, a pristup krovnoj terasi predviđen je i sa prilaznog platoa. U centru objekta nalazila bi se glavna dvorana, oko koje bi se staklenim omotačem formirao ulazni hol sa foajeom, kao i prostor za brojne druge sadržaje. Predviđeno je formiranje spoljnih galerija i vidikovaca za posetioce. Ovaj objekat bio bi ulazom orjentisan ka Ulici Ušće, prema kojoj se proteže veliki prilazni plato sa šetalištem, a predviđene su i nove pešačake komunikacije sa Parkom prijateljstva i Bulevarom Mihajla Pupina. Funkcionalne zamerke se odnose pre svega na uglavnom vertikalno kretanje posetilaca, brojna spoljna stepeništa i preko 20 metara visinske razlike od platoa do otvorene scene na krovu.

Za poslovni deo u zapadnom delu bloka, drugonagrađeno rešenje predviđa niz kula visine 68 metara sa po 14 spratova, slično organizovanih kao kule u susednom bloku 30, sa posebnom pešačkom pasarelom koja bi ih povezivala na zadnjem spratu. Ukupna kvadratura poslovnog dela iznosila bi preko 55.000 m2 uključujući i podzemnu garažu od 900 parking mesta.

Treća nagrada – 300 hiljada dinara
Autori: Zoran Dmitrović, dipl.inž.arh., Zorica Savičić, dipl.inž.arh.
Projektant: Nenad Blagojević, dipl.inž.arh.
Konsultanti za akustiku:
Prof dr Miomir Mijić, prof. dr Dragana Šumarac Pavlović

Treću nagradu dobilo je rešenje objekta koji je svoju dominantnu poziciju ostvario u severo-zapadnom delu bloka, uz sam Bulevar Nikole Tesle. Radi se o pravilnom kubusu u kome bi bile smeštene koncertne dvorane, dok bi se prateći sadžaji nalazili u denivelisanim delovima pejzaža i ozelenjenim aneksima. U tom smislu dosta uspešno realizuje pretpostavku ostvarivanja kontinuiteta parkovskog zelenila u novom kompleksu. Ovo rešenje takođe podrazumeva rekonstrukciju temelja planiranog Muzeja revolucije i njihovo funkcionalno uklapanje za potrebe Filharmonije. Autori smatraju da bi se na taj način sačuvao i trag muzeja kao vrednog eksponata u prostoru. Ukupna površina zgrade filharmonije u ovom rešenju iznosi 26.000 m2.

Rešenje je posebnu pažnju posvetilo formiranju kvalitetne otvorene scene, koju su posebnom prostornom i morfološkom organizacijom zaštitili od buke okolnih bulevara. Takozvana “akustična oaza” je poseban trg koji bi svojom fleksibilnošću omogućavao vrhunske uslove za koncertne događaje, uz posebno atraktvinu mogućnost povezivanja otvorene scene sa objektom natkrivenom pešaćkom vezom. Okolina je takođe uređena dugačkim pešačkim pravcima prema Ulici Ušće i Bulevaru Mihajla Pupina, uz veliko štetalište koje bi se protezalo duz Bulevara Nikole Tesle. Monumentalnost spoljašnjosti postignuta je uz posebno dizajnirane useke u reljefu, denivelisanim trgom u centru i izdignutim škarpama sa obe strane objekta. Iako je treća nagrada vrlo elegantno i svedeno rešenje sa vrlo relevantnim akustičnim analizama, po našem mišljenju ovakva lokacija ipak zahteva objekat sa više ambicije.

U severozapadnom delu bloka, predlaže se kombinacija horizontalnih i vertikalnih osa, sa dugačkim objektom koji bi povezao dva bulevara i susednom stambenom kulom. Niži objekat imitira jugoslovenski monumentalizam iz 70ih godina prošlog veka, prostire se celom dužinom bloka i predviđeno je da ima javnu namenu. Ispred ovog javnog objekta planiran je otvoren trg, dok bi se ka Bulevaru Nikole Tesle pozicionirao visinski akcenat u vidu 120 metara visoke stambene kule.

Treba naglasiti da su ovi projekti samo polazna osnova i da će do formulisanja konačnog rešenja proći kroz dodatne promene, optimizacije i prilagođavanja. Filharmonija zaslužuje prestižan objekat svetske klase, a lokacija na Ušću savršeno  je mesto za kulturno zdanje od nacionalnog značaja.