EECFA

Novi gradski centar umesto BIP-a

27-02-2019

    Novi centar umesto BIP-aJoš jedna veoma perspektivna gradska lokacija u procesu je da bude pokrivena planom detaljne regulacije, a reč je o zemljištu na kome se danas nalazi Beogradska industrija piva. Ova ekskluzivna lokacija već je GUP-om dobila prenamenu iz industrijskog u mešoviti gradski centar sa pretežno komercijalnom namenom, tako da se sada razradom u detaljnom planu utvrđuje program budućih funkcija, pravila građenja i infrastrukturnog opremanja. Ekskluzivnost ove lokacije sastoji se iz više kvalitetnih prednosti, a sa površinom od gotovo sedam hektara predstavlja važan razvojni resurs. Od centralnogradske pozicije, opsluženosti izuzetnom infrastrukturom, kao i blizina Mostarske petlje i buduće Železničke stanice Prokop, čini ovu lokaciju gotovo idealnom za razvoj poslovnih i drugih komercijalnih sadržaja. Nacrt plana koji je od ove nedelje izložen u zgradi Gradske uprave Beograda biće na javnom uvidu do 26. marta 2019. godine.

    Plan predviđa podelu obuhvaćenog prostora na tri funkcionalna dela: mešoviti gradski centar, komercijalna zona i javne površine. U okviru plana nalazi se i Specijalna bolnica za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku “Rudo” i zaštićeni objekat stare Vajfertove vile i pivskih podruma. Zadržava se specijalna bolnica na trenutnoj poziciji, ali sa opcijom izgradnje samo jednog objekta maksimalne visine 29 metara na slemenu povučene etaže. Uz Bulevar vojvode Putnika nalazi se i jedina preostala zgrada iz prvobitnog kompleksa pivare - Vajfertova vila. Zgrada izgrađena krajem 19. veka u duhu romantizma predviđena je za obnovu u funkciji industrijskog turizma, sa mogućnošću održavanja racionalizovane proizvodnje za te potrebe. Đorđe Vajfert na ovom mestu otvorio je prvu srpsku parnu pivaru 1880. godine, a u okviru BIP-ovog kompleksa nalaze se i očuvani Vajfertovi podrumi, ležno skladište za čuvanje piva u bačvama, dužine 70 i širine 32 metara. Industrijsko nasleđe ove važnosti ima i materijalni i nematerijalni kulturni potencijal.

    Pored javnih namena, ostatak plana je pretežno komercijalna namena podeljena u četiri celine. Tri celine čisto komercijalne namene (K1) i jedna parcela za mešovitu namenu (M4). Sve četiri zone su predviđene za objekte srednje ili više spratnosti, ali samo do visine od 32 metra. Ukupna bruto građevinska površina budućih objekata prema ovom planu može biti maksimalno 133.000m2, što je dosta neobična odluka planera, imajući u vidu da se radi o lokaciji koja potencijalno dozvoljava mnogo veću količinu kvadrata. Poređenja radi, prekoputa se gradi kompleks “Skyline” sa preko 100.000 kvadrata na parceli od samo jedan hektar, a stambeni soliteri iznad Prokopa izgrađeni pre 60 godina već imaju višu spratnost. Pozicioniran na sedam hektara između železničke stanice Prokop i Mostarske petlje, ovaj gradski centar sigurno ima veći potencijal od planiranog. Stanovanje je planirano u mešovitoj zoni (M4) sa mogućnošću izgradnje oko 440 stanova za oko 1300 stanovnika, dok je planirana površina komercijalnih namena (BGRP) oko 100.000m2, a tu se pre svega misli na poslovni i kancelarijski prostor, hotelski smeštaj i maloprodaju.

    Ono što se ističu kao nedostaci ove lokacije jesu pre svega ograničenja vezana za mogućnost razvoja saobraćajnih pristupa. Ovako organizovane saobraćajne površine omogućavaju pristup komercijalnim sadržajima isključivo preko donjeg staničnog trga i prilaznih saobraćajnica za Železničku stanicu Prokop. Takođe, za dalju izgradnju kao problem nameću se i komplikovani imovinsko-pravni odnosi na zemljištu bolnice “Rudo”, postojanje nesaniranog klizišta, a potrebno je izvršiti analize zagađenja nekadašnjeg industrijskog zemljišta i eventualne remedijacije za novu namenu. Ipak, najveći rizik za ovu lokaciju jeste činjenica da je kompromitovan plan za metro i da ukoliko se ostvari, postoji mogućnost da ceo novi gradski centar, Železnička stanica Prokop, kao i Klinički centar Srbije ostanu bez kapacitetnog javnog prevoza.

    Kompleks BIP - nacrt plana detaljne regulacije