Izgradnja kompleksa EXPO 2027 je u sve većem problemu što se tiče rokova, a veliko je pitanje koji će od svih najavljenih sadržaja biti spremni za samu izložbu. Najzahtevniji od svih projekata je svakako Nacionalni stadion, ali i drugi sadržaji planirani izvan samog sajamskog kompleksa. Činjenica da je potrebno sve izgraditi u izuzetno kratkom roku ima svoju jako visoku cenu, iako uspeh projekta nije zagarantovan. To se ogleda u mnogim sferama, od toga da su drugi mnogo važniji projekti stavljeni po strani, da deficiti republičkog budžeta probijaju dozvoljene granice, pa do toga da se vrši derogiranje Zakona o planiranju i izgradnji i suspenzija odredbi koje treba da osiguraju kvalitetnu realizaciju i kasnije bezbednu eksploataciju objekata.

Za potrebe specijalizovane izložbe EXPO 2027 usvojen je kontroverzni „lex specialis”, sličan onom sa kojim je izgrađeno naselje „Beograd na vodi”, uz dodatnu suspenziju procedura koji se tiču uvida javnosti u plansku razradu, zaštitu životne sredine i možda najproblematičniji deo koji ukida potrebu objekata da za korišćenje imaju upotrebnu dozvolu. Čak ni strašna tragedija u Novom Sadu nije osvestila vlast po pitanju neophodnosti poštovanja zakonskih procedura i propisa, već samo par meseci nakon nesreće podnet je predlog novog zakona. U trenutku koji zahteva da se ojačaju kontrole i procedure, dešava se potpuno suprotno. Beskrupulozan pristup ogleda se i u potpunom ignorisanju apela stručne javnosti i institucija koje su se usprotivile novoj suspenziji propisa.

Malo je rečeno o problemu ukidanja izrade studija o uticaju objekata na životnu sredinu kada se govori o projektu EXPO 2027. Naime, nije slučajno da zemljište na kome se gradi kompleks Nacionalnog stadiona i novog Sajma nikada nije izgrađen, niti planiran za urbanizaciju. Ovakve plavne zone mogu se transformisati u najkvalitetnije poljoprivredno zemljište i zbog toga su nakon Drugog svetskog rata izgrađeni nasipi, kao i ekstenzivni sistem melioracionih kanala, što je od močvare stvorilo plodne oranice kakve imamo danas. Urbanizovati ovakvo zemljište mora imati smisla, jer je gradnja jako skupa i podrazumeva nasipanje više metara materijala, zamenu podtla i trajno održavanje ogromnog sistema za drenažu i zaštitu objekata od podzemnih voda. Drugim rečima, izbor lokacije je značajno uticao na cenu projekta, a uticaće i u budućnosti kroz održavanje.  

Takođe, u okviru šire zone nalazi se i zaštitni pojas vodoizvorišta, pa je analiza uticaja planiranih projekata na životnu sredinu više nego poželjna. Zaštita podzemnih voda i melioracionih kanala koji su u hidrauličkoj vezi sa rekom Savom, ali i reni bunarima pijaće vode u širem pojasu, morala je biti strogo regulisana još u procesu gradnje kompleksa. Svaki objekat koji se gradi za EXPO 2027 morao bi da ima procenu uticaja na životnu sredinu, pogotvo u svetlu najava širenja urbanizacije i izgradnje „novog grada” između Surčina i reke Save. Celokupan projekat inače zahteva širu analizu opravdanosti, kako sa ekološkog tako i ekonomskog stanovišta.

Gotovo sva relevantna strukovna udruženja jedinstveno su protiv daljih derogiranja zakona sa političkog nivoa i bez učešća struke, uz zahtev Skupštini Srbije i Ministarstvu građevine da se sporni zakon povuče iz procedure. Među potpisnicima su članovi Akademije arhitekture Srbije, Akademije inženjerskih nauka Srbije, Asocijacije prostornih planera Srbije, Društva građevinskih konstruktera Srbije, Savez građevinskih inženjera Srbije, Fakulteti Univerziteta u Beogradu i mnogi drugi. U njihovom saopštenju stoji:

„Vlada Republike Srbije je na 55. sednici održanoj 16. 1. 2025. godine usvojila pomenute predloge zakona bez prethodno organizovane javne rasprave i informisanja stručne i šire javnosti. Ovakvim pristupom minimizuje se i ignoriše značaj stručnog mišljenja i transparentnosti u procesu donošenja važnih odluka i zakonskih akata, što je posebno neprihvatljivo imajupi u vidu značaj predloženih zakona, čiji predlozi zahtevaju detaljnu analizu i široku javnu i stručnu raspravu, kao i potencijalnu štetu koja bi nastala njihovim usvajanjem. Ujedno pozivamo poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije da uzmu u obzir navedene činjenice i ne prihvate predloge pomenutih zakona ukoliko ne budu povučeni iz procedure.”

Građani i šira javnost treba da podrži strukovna udruženja u ovoj borbi, jer je to jedina barijera bezakonju i samovolji, kao i daljem potiskivanju javnog interesa i urušavanju dostignutih standarda.